Ovo je poslednja linija odbrane Evrope: Dok su sve oči uprte u Seutu, prava drama se odigrava ovde!

Na stepeništu pored glavne autobuske stanice u španskom gradu Alhesirasu, sede dva dečaka. Oni nemaju više od 8 godina, ali ne primećuju ljude koji sporim hodom napreduju ka autobuskoj stanici ili luci. Njihove oči uprte su u kružni tok, gde se odigrava prava filmska drama. Policija zaustavlja vozila u kružnom toku, proverava gepeke, sedišta i podove automobila, razgovara sa  vozačima. Traži nešto.

"Zašto je policija tu?", pitala sam dečake.

"Ne znam, ali tu su po ceo dan", odgovorio je jedan od njih i vratio se svom posmatranju.

Odgovor na svoje pitanje saznala sam već nekoliko sati kasnije - za ove mališane to je nesvakidašnji prizor, zanimljiva razonoda, za odrasle to je slika straha i jak podsetnik da se svega 20 kilometara odatle odvija drama koja preti da uruši njihove živote.

Alhesiras je lučki grad lociran na kranjem jugu Španije. Ujedno je i jedna od najvažnijih evropskih luka kroz koju dnevno prođu na hiljade šlepera i kontejnera. Alhesiras je i direktna veza Evrope i Afrike, a kratka vožnja trajektom (nešto manje od sat vremena), vodi te direktno do Seute, španske eksklave u Africi, u koju sa strepnjom trenutno gleda cela Evropa.

Seuta je krajem jula pretrpela veliku invaziju migranata iz Maroka. U svega nekoliko dana, preko granice i mora u ovaj španski grad ušlo je, kako kažu meštani Seute, 160.000 migranata, a zvanično 86.000. Malobrojni su vraćeni, ističu, ostali su raspoređeni svuda po gradu. Situacija na ulicama ovog lepog, do skoro turističkog grada, napeta je. Španci jedva da izlaze iz kuća, Marokanci prekraćuju vreme šetanjem kroz grad, kupaju se na lokalnim plažama i "gluvare" na centralnim trgovima. Strah je okovao grad i onemogućio disanje, a dok se meštani Seute i migranti plaše za svoju budućnost, ostatak Evrope gleda u taj grad kao u smetnju koju bi najradnije oterali kao dosadnu muvu.

Seuta je španska teritorija, samim tim, prelazak odatle do Alhesirasa, a potom dalje ka Madridu, Parizu ili Berlinu, geografski je nikad bliži. Ulazak u ovu enklavu za hiljade ljudi predstavlja ključni korak ka dostojanstvenom životu, daleko od siromaštva i opresije.

Invazija migranata dovodi do jakog političkog pritiska u Evropi 

S druge strane, taj isti ulazak je najveći košmar Brisela. Evropa se već godinama bori sa migracijskim pritiskom, dok u zemljama poput Poljske, Holandije i Nemačke jača brutalan otpor građana prema novim prilivima. Za evropske političare, rizik od novog nekontrolisanog talasa više nije samo bezbednosno pitanje, to je postao direktan test njihovog političkog opstanka. Burne reakcije Evrope dovele su do španske borbe na dva fronta - lokalnom, gde se pitanje migranata rešava sporo i uz mnogo napora, i spoljnopolitičkom koji je doveo do zatvaranja Šengenskog prostora između Španije i Italije, a pretnja od daljih zatvaranja, mada još neizgovorena, svakako se oseća u vazduhu.

Španija je zakonima vezana da prema ilegalnim migrantima postupa humano, te samo njihovo vraćanje na teritoriju Maroka trenutno nije moguće, ali ono što jeste moguće je da se podigne nevidljivi zaštitni zid u gibraltarskom moreuzu i da se spreči njihov dalji prodor ka kontinentalnoj Španiji.

Iz tog razloga na izlasku iz Seute prolazimo kroz  pasošku kontorlu, a po dolasku u Alhesiras još jednom nam pregledaju kofere. Kada stignemo do autobuske stanice, gde nas čeka prevoz do Malage, policija ulazi na perone i zajedno sa psom pregleda svakog od nas. I dok nas policijski vučjak njuška postaje mi jasno zašto dečaci sa početka priče posmatraju policiju koja po ceo dan stoji na kružnom toku.

Tako lako kao što mi putujemo nazad do Malage, tako lako je i migrantima da odu dalje. Ti policajci koji pregledaju autobusku stanicu i kružni tok, poslednji su zaštitni prsten koji osoba mora da prođe pre ulaska u Evropu. Oni su poslednja odbrana Španije od novih gostiju koji će previše dugo ostati, ali i od neželjenih političkih i ekonomskih problema. Šta će se desiti ako taj sistem zakaže i ako ti policajci ne uspeju da ispune svoj zadatak? Hoće li to biti kraj Evropske Unije, Šengena i mirnog života kakav sada znamo? Iskreno, ne bih volela da saznam, ali vreme će nam pokazati u kom pravcu idemo.+

(Telegraf.rs)