Stiže Putinov "crni avgust"? Kako je blickrig Zelenskog okrenuo rusku šokiranu javnost protiv rata u Ukrajini

Oprezno posmatrajući svoje saputnike, Anastasija je čvršće nego obično stegla tašnu dok se vozila prepunim autobusom kući iz filijale svoje banke na severu Moskve. Ova 70-godišnja penzionerka sada redovno podiže novac jer čuje glasine da bi ruski predsednik Vladimir Putin mogao da uzme ušteđevinu običnih ljudi i uloži je u svoj beskrajni rat ili da je iskoristi za održavanje posrnule ekonomije.

"Podsmevala sam se svojoj babuški koja je rublje čuvala ispod dušeka. Sada radim isto. Veoma sam zabrinuta i, iskreno, uplašena", rekla je skromno imućna penzionisana državna službenica.

Preporučujemo

Ovog puta podigla je nešto manje od 1.200 evra u ruskoj valuti, postepeno povlačeći novac sa svog štednog računa.

"Više ne verujem u ovaj rat i stidim se svoje zemlje", kaže Anastasija.

Ova gospođa nije jedina. Njeni prijatelji i mnogi drugi širom Rusije, koja se prostire kroz 11 vremenskih zona, čine isto i povlače svoj novac. Ove nedelje objavljen je izveštaj prema kojem je količina gotovine koja cirkuliše u Rusiji ove godine porasla za 24,86 milijardi evra.

Bogati, u međuvremenu, iznose svoj novac u inostranstvo ako mogu, a brokerski računi u Kazahstanu, Kirgistanu i Jermeniji među omiljenim su odredištima, pošto su im zapadne banke uglavnom zatvorene.

Ova masovna povlačenja novca stvaraju probleme sa likvidnošću Putinovoj ekonomiji i finansijskom sektoru, koji već trpi posledice loših dugova nakon kreditnog buma koji je Kremlj podstakao kako bi povećao vojnu proizvodnju, piše DailyMail.

Ova sve veća ekonomska previranja u Rusiji, u kombinaciji sa Putinovim ratom u Ukrajini i gubitkom vere u njegovo ključno i često ponavljano obećanje da će obezbediti finansijsku i političku stabilnost, znače da se ruski predsednik sada suočava sa savršenom olujom.

Njegov položaj ove nedelje posebno je ogoljen nakon što je vodeći makroekonomista Andrej Klepač (67) otvoreno upozorio predsednika u govoru koji je procureo u javnost, održanom pred privatnim poslovnim klubom, da on "neće pobediti" u svom "ratu iscrpljivanja" sa Ukrajinom.

Klepač je razbio u paramparčad argumentaciju autokrate da će Ukrajina popustiti ako nastavi da vrši pritisak na nju, čime bi mu predala pobedu.

"Imamo tu iluziju da će se tamo sve urušiti. Nije se urušilo i neće se urušiti", rekao je Klepač, glavni ekonomista VEB.RF-a, nekada poznatog kao Vnješekonombanka, koja finansira velike Putinove projekte i ima centralnu ulogu u podršci ruskoj ratom pogođenoj ekonomiji.

On je ukazao na nivo zapadne finansijske podrške koji će to sprečiti. Tehnološki i ekonomski, upozorio je, Rusija "gubi ne samo od Kine i SAD. U nekim aspektima gubimo i od Ukrajine".

Otišao je i korak dalje i rekao da Putin vodi Rusiju ka neizbežnoj eksplozivnoj društvenoj krizi, implicitno poredeći uslove sa onima sa kojima se suočavao predsednik Mihail Gorbačov - koji je podneo ostavku 1991. godine nakon što su njegove političke i ekonomske reforme izazvale dramatičan ekonomski pad - i, ranije, car Nikolaj II.

"Niko nije očekivao Februarsku revoluciju 1917. godine", rekao je, podsećajući da je samo nekoliko nedelja pre njenog početka, sovjetski osnivač Vladimir Lenjin sumnjao da će doživeti bilo kakvu revoluciju.

"Situacija u Sovjetskom Savezu 1991. godine - išli smo ka tome polako i dosledno i svi su razumeli da idemo ka krizi, ali nije postojala fatalna neizbežnost da će se Sovjetski Savez raspasti", rekao je.

Nekoliko sati nakon što je snimak procurio u javnost, Klepač, decenijama veoma cenjeni insajder, dobio je otkaz zbog svoje "bogohulne analize".

Pre godinu dana niko se ne bi usudio da izgovori takva mišljenja, što sugeriše da Putin više ne uliva ni približno onakav strah i moć kakve je nekada imao. Ekonomista u egzilu Vjačeslav Širjajev rekao je o Klepačevoj analizi: "Putin bi već trebalo da skače sa svog prestola, pažljivo sluša i bude užasnut."

Jedan dramatičan znak nove ranjivosti ruskog lidera bio je neverovatan zaokret ove nedelje u vezi sa malom liberalnom antiratnom partijom Jabloko (što na ruskom znači "jabuka").

Ovoj grupaciji je prvobitno bilo dozvoljeno da učestvuje na takozvanim nacionalnim izborima u septembru - koji su zapravo ruganje slobodnom glasanju jer će, kao i obično, biti namešteni tako da Putinu daju procenat glasova koji je izabrao, a koji će verovatno biti oko 70 odsto, piše DailyMail.

Međutim, Putinovi aparatčici su iznenada shvatili da Jabloko dobija zamah svojim antiratnim stavom, četvorostruko povećavši podršku za tri nedelje, i da predstavlja opasnost kao žarišna tačka neslaganja zbog rata. Zato je Vrhovni sud izveden na scenu kako bi zabranio partiji da se nađe na glasačkom listiću, uz navođenje razloga poput kršenja zakona o autorskim pravima i primanja stranog novca. Insajderi iz Kremlja jasno su stavili do znanja da je ovo nameštanje izbora urađeno po Putinovom ličnom nalogu.

Aleksej Čadajev (47), politički strateg i autor koji je dugogodišnji zagovornik diktatora, nedavno je upozorio Kremlj da je antiratno raspoloženje sada široko rasprostranjeno u Rusiji.

"Priča koja uključuje Jabloko sadrži važnu temu - 'mir je bolji od rata'", napisao je na društvenim mrežama.

Ta tvrdnja uživa mnogo širu podršku nego što je ima ta, suštinski marginalna, partija.

"Čak i među lojalnim i poslušnim biračima Jedinstvene Rusije (partije koja snažno podržava Putina), milioni muškaraca i žena tiho mrmljaju sebi u bradu: 'Kada će se ovo konačno završiti? Krajnje je vreme da postignu dogovor.' Glavama se sudaraju kao ovnovi i prolivaju toliko krvi bez ikakvog razloga. Potrebni su nam mir, pregovori i diplomatija. Dosta je ubijanja jednih drugih i sravnjivanja sa zemljom onoga što je decenijama građeno, sve zbog još jedne Male Tokmačke (ukrajinskog sela koje Rusija nije u stanju da 'oslobodi'). Usudio bih se oprezno reći da, ako ne većina, onda bar veoma značajan deo društva razmišlja otprilike na ovaj način", rekao je.

Čadajev nije običan kritičar rata. Tokom četiri godine od njegovog početka postao je ključna figura u proizvodnji dronova za ubijanje Ukrajinaca.

Ipak, čak i on sada izražava skepticizam i kritikuje Putinovo izvrnuto javno opravdanje za rat - "denacifikaciju" neprijatelja.

Realnost je da novi domet ukrajinskih raketa i dronova duboko u Rusiji, njihova sposobnost da onesposobe rafinerije nafte i skladišta, da pogode ključne vojne ciljeve i fabrike svemirskih raketa stotinama kilometara od linija fronta, kao i da potapaju tankere "flote iz senke" i parališu luke, menjaju razmišljanje ključnih ljudi u Moskvi, ako ne i samog Putina.

U Rusiji cene idu u nebesa

To je gotovo sigurno zato što se bol rata konačno oseća na bezbroj načina među milionima ljudi širom Rusije.

Cene krompira, na primer, ove godine su porasle gotovo 40 odsto. Gotovo sav Putinov izvoz žitarica preko Crnog i Azovskog mora - vredan 13 milijardi evra godišnje - takođe je osujećen napadima na luke i komercijalne brodove, a gubitke osećaju i poljoprivrednici.

Predsednik Ruskog žitarskog saveza Arkadij Zločevski upozorio je: "Ovo je katastrofalan nivo. Kolosalni gubici."

Putin je ove nedelje bio primoran da najavi finansijsku pomoć za Wildberries, odnosno ruski Amazon, nakon što su desetine njegovih logističkih centara pogođene eksplozijama ukrajinskih dronova, što je prouzrokovalo procenjenih 10,5 milijardi evra štete.

Onlajn platforma, koju Kijev optužuje da snabdeva rusku ratnu mašinu, tajno je delimično u vlasništvu Putinovih najbližih saradnika, tako da se bol oseća duboko u Kremlju.

Još teže je pogođen deo dobavljača koji se suočavaju sa bankrotom, a jedan od njih je rekao: "97 odsto moje robe je izgorelo. Kako da otplatim kredite i čime da platim dobavljaču?"

Margarita Jevstignjejeva, šefica Udruženja dobavljača robe za platforme za elektronsku trgovinu, rekla je da je pogođeno više od 400.000 prodavaca.

Wildberries u plamenu Foto: Tanjug/AP

Kada je reč o ukrajinskim napadima na rafinerije nafte, Larisa (42) provela je sedam sati tokom dva dana u redovima kako bi kupila benzin u Moskvi.

"Vozila sam od zapada Moskve, gde živim, ka jugu i nisam pronašla nijednu benzinsku stanicu koja prodaje benzin, samo na nekima dizel", rekla je i dodala da je prošla pored više od 20 benzinskih stanica.

Redovi sada kilometrima dosežu ispred benzinskih stanica, a na pumpama izbijaju tuče dok živci popuštaju zbog ubacivanja preko reda ili pokušaja vozača da krišom napune kanistere pored rezervoara dok drugi čekaju.

Ipak, Putin i njegovi saradnici ostaju nepokolebljivi i pokazuju izrazit nedostatak empatije.

Značajan trenutak dogodio se kada je Putinov ministar energetike Sergej Civilev (64), upitan na državnoj televiziji o redovima na benzinskim pumpama širom Rusije, gde više od 70 odsto benzinskih stanica sada ima probleme sa snabdevanjem, samozadovoljno odgovorio: "Ja vozim dizel."

To gorivo je, dodao je, "dostupno na svim benzinskim stanicama".

Ove nedelje, namrštenog čela, i sam 73-godišnji Putin (čitajući unapred pripremljeni tekst ispisan ogromnim slovima jer odbija da nosi naočare) bio je primoran da prizna da ukrajinski napadi nanose značajnu štetu.

To teško da je bio plan kada je 2022. godine, na početku invazije, objavio da mu je cilj da završi rat za nekoliko dana padom Kijeva.

Putin je insistirao da nema krize, nema "kritičnih posledica". Ali jeste priznao da ukrajinski napadi dronovima "naravno, nanose nam štetu - to je očigledno. Razumemo to, vidimo to."

"Crni avgust"

Mnogi u Rusiji sada govore o "avgustovskom prokletstvu" ili "crnom avgustu" - aludirajući na činjenicu da ovaj kalendarski mesec ima neobičnu naviku da oblikuje budući politički razvoj i nacionalne lomove.

Pre 35 godina, upravo u avgustu, poslednji sovjetski lider Mihail Gorbačov vratio se u Moskvu sa Crnog mora nakon što je trodnevni puč tvrdolinijaša protiv njega konačno ugušen - pokušaj puča od kojeg se nikada neće oporaviti i koji ga je četiri meseca kasnije oborio sa vlasti.

Takođe je u avgustu 1998. godine Rusija proglasila neizvršenje domaćeg duga i devalvirala rublju, uništivši ušteđevinu miliona ljudi i podstakavši prezir prema kapitalizmu i čežnju za nekadašnjim komunizmom.

Godinu dana kasnije, u avgustu, predsednik Boris Jeljcin imenovao je Putina za premijera i svog naslednika. U avgustu 2000. godine potonula je podmornica "Kursk", pri čemu je poginulo svih 118 članova posade.

Niz se nastavlja avgustom 2008. godine, kada je Putin počeo sa prvim teritorijalnim osvajanjima i ušao u rat sa bivšom sovjetskom državom Gruzijom.

Do avgusta 2014. godine prodirao je na ukrajinsku teritoriju u Donbasu, masakrirajući stotine ukrajinskih vojnika u povlačenju tokom bitke za Ilovajsk.

Tako je počela 12-godišnja noćna mora na istoku Ukrajine koja traje do danas.

Pitanje je sada da li će ovo "avgustovsko prokletstvo" konačno oboriti Putina i njegovu nesposobnu upravu Rusijom.

"Teško", rekao je jedan moskovski akademik. "Barem ne uskoro. Postoje jasni znaci da će uskoro pokušati da mobiliše još muškaraca za rat, ali da to neće tako i najaviti."

Broj muškaraca koji tajno napuštaju Rusiju u strahu od predstojeće masovne mobilizacije raste. Ali vrata bi uskoro mogla biti zatvorena.

U Krasnojarsku, velikom gradu u Sibiru, stanovnici, uključujući žene, masovno dobijaju pozive da se jave u vojne regrutne centre radi "provere podataka".

Antiputinovska partizanska grupa ATESH prijavila je "skrivena ograničenja za muškarce mobilizacionog uzrasta pri napuštanju zemlje", uključujući komplikovane kontrole na aerodromima zbog kojih putnici muškog pola propuštaju letove.

"Vlasti strahuju da bi mogle izazvati talas panike i pokušavaju da izbegnu bilo kakav publicitet", navela je grupa.

Akademik je dodao: "Putin će posle izbora u septembru pojačati rat i represiju. Sada priznaje štetu koju rat nanosi, ali ne može da ga zaustavi.

"Potrebni su mu ovaj rat ili neki drugi rat da bi održao represiju i kontrolu koje su ključne za njegovu vlast i bogatstvo.

"Putin ima samo jedan pravac i nastaviće njime sve dok ga vladajući krug - od kojih neki mogu da vide pogubnost njegovih postupaka - ne zaustavi."

(Telegraf.rs)