"NAJOPASNIJI ČOVEK NEMAČKE" Ko je Ulrih Zigmund, čovek koji može da dovede do haosa u najmoćnijoj zemlji EU?

Izbori u Saksoniji-Anhaltu mogli bi biti istorijski za nemačku krajnju desnicu. Alternativa za Nemačku (AfD) je prema anketama na pragu osvajanja vlasti u toj saveznoj pokrajini, a čovek koji bi u tom slučaju mogao postati prvi AfD-ov premijer neke pokrajinske vlade zove se Ulrih Zigmund.

Izbori 6. septembra istorijski su jer bi mogli probiti takozvani Brandmauer, političku barijeru prema AfD-u koju su dosad održavale ostale velike nemačke stranke. Pobeda bi prvi put otvorila mogućnost da AfD preuzme vlast u jednoj saveznoj pokrajini, a osvajanje apsolutne većine mandata omogućilo bi mu da sam formira vladu. Takav scenario trenutno je moguć jer bi AfD-u rezultat od oko 41 do 43 odsto, uz ispadanje manjih stranaka iz parlamenta, mogao biti dovoljan za većinu.

Radikalne mere

Takva pobeda mogla bi ozbiljno da promeni nemačku politiku. AfD je stranka koju veliki deo nemačke javnosti doživljava kao krajnje desnu, a njeni članovi više puta su izazivali kontroverze odnosom prema nacističkoj prošlosti. AfD-ov ogranak u Saksoniji-Anhaltu nemački Savezni zavod za zaštitu ustava klasifikovao je kao potvrđeno desno-ekstremističku organizaciju.

Istovremeno, savezna kopredsednica stranke Alis Vajdel zagovara izlazak iz evrozone i Šengena, kao i znatno strožu migracionu politiku. Deo toga treba posmatrati i kao političku poruku biračima, a neke od tih poteza bilo bi veoma teško sprovesti, ali činjenica da se o takvim idejama ozbiljno govori pokazuje koliko bi Nemačka mogla da se promeni.

Kako piše nemački portal The Local, AfD-ov program za prvih 100 dana u Saksoniji-Anhaltu poziva na deportacije "od prvog minuta", proširenje pritvorskih centara za deportacije i stvaranje posebnih odeljenja za decu migranata. Program takođe poziva na uklanjanje duginih zastava iz škola, promovisanje nemačkih nacionalnih simbola i formiranje parlamentarnog odbora za istragu politika iz perioda pandemije koronavirusa.

Ko je Ulrih Zigmund?

Ulrih Zigmund rođen je 25. oktobra 1990. godine u Havelbergu u Saksoniji-Anhaltu. Po struci je trgovac u veleprodaji i spoljnoj trgovini, a potom je studirao poslovnu psihologiju i poslovnu administraciju, koje je završio sa diplomom osnovnih studija. Pre ulaska u visoku politiku radio je u veleprodaji i na poslovima prodaje u jednoj berlinskoj očnoj klinici, a od 2014. godine bavi se sopstvenim biznisom u oblasti marketinga.

U politiku je ušao još 2008. godine kao član CDU-a, ali je šest godina kasnije prešao u AfD, između ostalog zbog neslaganja sa politikom evrozone. U pokrajinski parlament Saksonije-Anhalta prvi put je ušao 2016. godine, a mandat je ponovo osvojio 2021.

Od 2022. godine jedan je od čelnika AfD-ove poslaničke grupe u pokrajinskom parlamentu. Zigmund kaže da mu je idol Oto fon Bizmark. Portret takozvanog "gvozdenog kancelara" visi u njegovoj kancelariji u Magdeburgu.

Kontroverzne izjave i sporni pozdrav

Na skupovima AfD-a koristi uzvik "Sieg!", na koji okupljeni odgovaraju "Mund!". Reč je o igri reči izvedenoj iz njegovog prezimena koja neizbežno podseća na "Sieg Heil", nacistički pozdrav. Zigmund je branio takav način skandiranja i kritikovao nemačka ograničenja upotrebe nacističkih parola, poručujući da ne želi "jezičku policiju".

Još direktniji bio je kada su ga pitali o Holokaustu. Na pitanje da li su zločini počinjeni tokom Holokausta najgori zločini u istoriji rekao je da je takvo tumačenje "preterano i potpuno odvojeno od stvarnosti", dok je u drugoj izjavi rekao da to ne može da proceni jer "ne može da obuhvati čitavo čovečanstvo".

Veze sa krajnjom desnicom

Zigmundova povezanost sa krajnjom desnicom nije ostala samo na kontroverznim izjavama. U novembru 2023. godine učestvovao je na sastanku u Potsdamu na kojem su se okupili političari AfD-a i predstavnici krajnje desnice, među njima Austrijanac Martin Zelner, jedan od vodećih ljudi Identitarnog pokreta.

Razgovaralo se o takozvanoj "remigraciji", konceptu krajnje desnice koji počiva na ideji zamene domaćeg stanovništva migrantskim stanovništvom i zagovara povratak velikog broja migranata u zemlje porekla.

Prema istraživanju Correctiva, Zigmund je u Potsdamu izneo i konkretne planove za Saksoniju-Anhalt. Govorio je da se izgled ulica mora promeniti "u veoma kratkom roku", da treba "pritisnuti strane restorane" i da bi život u pokrajini za "tu klijentelu trebalo učiniti što neprivlačnijim".

Zigmund je negirao optužbe protiv sebe. Nije komentarisao koncept "remigracije", ali je jasno stavio do znanja da ne namerava da "ilegalno deportuje ljude".

Zbog učešća na tom sastanku, 2024. godine smenjen je sa mesta predsednika jednog odbora u pokrajinskom parlamentu, ali je očigledno da ga ta smena nije politički zaustavila.

Ekstremistička prošlost saradnika

Prema izveštajima Spiegela, nekoliko ljudi koji danas sarađuju sa Zigmundom ima prošlost u ekstremističkim organizacijama. Među njima su bivši članovi organizacije Heimattreue Deutsche Jugend (HDJ), neonacističke omladinske organizacije koja je u Nemačkoj zabranjena 2009. godine zbog ideoloških veza sa nacionalsocijalizmom.

Ne čudi stoga što je, prema istraživanju koje je sproveo Institut für neue soziale Antworten (INSA) za Bild, 47 odsto ispitanika Ulriha Zigmunda ocenilo kao pretnju demokratiji, dok se 35 odsto sa tim nije složilo.

Spiegel ga nazvao "najopasnijim čovekom Nemačke"

Njegova popularnost na društvenim mrežama pokazuje da dobar deo birača u njemu ne vidi pretnju, već političara koji govori ono što drugi ne žele da kažu.

Zigmund je veliki deo svoje popularnosti izgradio na TikToku, gde ima više od 700.000 pratilaca. Njegovi video-snimci često su veoma kratki i direktni, a bave se temama poput migracije, bezbednosti i svakodnevnih problema građana, pri čemu odgovornost za probleme u Nemačkoj uglavnom pripisuje etabliranim strankama i migrantskoj politici.

Kada ga je časopis Der Spiegel nedavno na naslovnoj strani nazvao "najopasnijim čovekom Nemačke", Zigmund je na svom TikTok kanalu objavio snimke sebe kako potpisuje i deli primerke časopisa.

Šta bi pobeda AfD-a značila za bezbednosne službe?

Sada sve zavisi od birača Saksonije-Anhalta. Ako AfD osvoji većinu, dogodilo bi se nešto nezabeleženo od osnivanja Savezne Republike Nemačke 1949. godine, jer bi krajnja desnica prvi put preuzela vlast u jednoj nemačkoj saveznoj pokrajini.

Takva pobeda ne bi bila važna samo zbog političkog presedana. Stručnjaci upozoravaju da bi AfD preuzimanjem pokrajinske vlasti dobio i kontrolu nad policijom i bezbednosnim službama u Saksoniji-Anhaltu. To bi otvorilo pitanje razmene najosetljivijih podataka sa Berlinom i drugim pokrajinama, tim više što bi stranka dobila politički nadzor nad službom koja je upravo AfD proglasila desno-ekstremističkom.

Jerg Miler, bivši šef službe za zaštitu ustavnog poretka u Brandenburgu, upozorio je za Tagesspiegel da bi to bio "najgori mogući scenario" za nemačke bezbednosne službe. Prema njegovim rečima, ministar bi imao pristup poverljivim dosijeima, uključujući podatke o doušnicima i informacijama koje bezbednosne službe prikupljaju o samom AfD-u.

(Telegraf.rs/Index.hr)