Ljudi su oduševljeni kako se prodavao prašak za veš u bivšoj Jugoslaviji: "I danas to koristim"

Starije generacije pamte koliko je život nekada bio sporiji i jednostavniji. Nije bilo mobilnih telefona, društvenih mreža niti onlajn kupovine, a mnoge stvari koje su nam danas nezamislive tada su bile sasvim uobičajene.

Ljudi su se više oslanjali jedni na druge, stvari su se popravljale umesto da se bacaju, a svakodnevica je bila ispunjena malim navikama koje su vremenom nestale.

Preporučujemo

Svakodnevica obeležena štedljivošću

Neke stvari iz života u bivšoj Jugoslaviji danas zvuče gotovo neverovatno. Proizvodi su se kupovali u drugačijoj ambalaži, hrana se čuvala na načine koje sada retko viđamo, a predmeti koji bi danas završili u smeću često su dobijali novu namenu.

Bila je to svakodnevica obeležena štedljivošću, snalažljivošću i navikom da se ništa ne baca bez potrebe.

Ono što se danas naziva “zero waste“ tada se podrazumevalo, ne iz pomodnosti, već iz potrebe, prenosi Dnevno.hr.

Jedna zanimljivost iz doba SFRJ danas se čini gotovo neverovatnom - prašak za veš prodavao se u pamučnim vrećicama! Da, u mekoj, platnenoj ambalaži koju su domaćice pažljivo prale i čuvale za kasniju upotrebu.

"Još imam krpe, od Rubel praška"

Nisu završavale u smeću, već su se “pretvarale” u kuhinjske krpe, krpe za brisanje prašine, pa čak i improvizovane cegere za nošenje namirnica.

Takvo pakovanje nije bilo samo praktično, već i ekološki prihvatljivije od današnjih plastičnih kutija koje se teško recikliraju. I što je još važnije, imalo je svoj “drugi život”.

U domaćinstvima se tada znalo - ako nešto možeš da iskoristiš još jednom, onda to i treba da učiniš.

“I danas koristim te krpe“, “Deterdžent je bio kvalitetan, a takođe i platnene vrećice koje su se koristile kasnije“, “Imala ih je moja mama, današnje krpe ništa ne valjaju”, “Još imam krpe, od Rubel praška, čuvam ih za uspomenu”, glase neki od komentara oduševljenih korisnika.

(Telegraf.rs)