Zašto je šef CIA išao u Moskvu? Ovo su mogući razlozi, neki mogu da izazovu VEOMA OPASNE POSLEDICE!

Direktor CIA Džon Retklif nenajavljeno je posetio Moskvu 25. avgusta, potvrdili su američki zvaničnici za RFE/RL, u okviru retkog putovanja koje se desilo u trenutku kada su napori Vašingtona da okonča ruski rat protiv Ukrajine zastali, a tenzije zbog odnosa Moskve s Iranom pojačale.

Razlog Retklifove posete, njegovog prvog javno poznatog putovanja u Rusiju otkako je postao direktor CIA za vreme drugog mandata predsednika SAD Donalda Trampa, nije odmah bio jasan. Američki zvaničnici upoznati sa njegovim putovanjem potvrdili su da je otputovao u Moskvu, ali su odbili da otkriju sadržaj njegovih sastanaka ili kažu sa kim se sastao.

CIA i Bela kuća nisu odmah javno komentarisale posetu.

O poseti je prvi izvestio CBS News, nakon što su podaci o praćenju leta pokazali da je američki vojni transportni avion putovao iz Sjedinjenih Država preko Letonije do Moskve. Avion, za koji se činilo da je poleteo iz Združene baze Endruz u Merilendu, sleteo je na moskovski aerodrom Vnukovo rano ujutru 25. avgusta, a kasnije istog dana napustio Rusiju, prema podacima o praćenju leta.

Neuobičajeno kretanje aviona otvorilo je pitanja o tome zašto bi šef američke obaveštajne agencije u tako osetljivom trenutku lično preduzeo retko putovanje u Rusiju. Poslednju poznatu posetu Moskvi nekog direktora CIA pre Retklifove posete imao je njegov prethodnik Vilijam Berns, koji se u novembru 2021. sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, tri meseca pre nego što je Putin pokrenuo invaziju punog obima na Ukrajinu.

Priroda ovog putovanja ukazuje na to da su ulozi visoki, rekao je za RFE/RL Glen Hauard, stručnjak za Rusiju i predsednik američkog istraživačkog centra Saratoga Foundation.

"Direktori CIA ne odlaze u Moskvu osim ako ne treba nešto da zatraže", rekao je Hauard, dodajući da oni "ne putuju sve do Rusije ako to nije važno".

"Berns je tamo otišao u novembru 2021, pre ruske invazije, da ih upozori da ne napadaju Ukrajinu", rekao je.

Visoki američki obaveštajni zvaničnici održavali su kontakte sa ruskim kolegama tokom rata, ali sastanci licem u lice na ovom nivou i dalje su retki.

Štap i šargarepa?

Jedno od mogućih objašnjenja jeste Ukrajina, posebno napori vašingtonske administracije da utvrdi da li Moskvu još može da ubedi da pregovara o okončanju rata. Napori u kojima su posredovale SAD zastali su uprkos Trampovom samitu sa Putinom na Aljasci u avgustu 2025. godine.

"Nadam se da bi na vrhu njegove liste trebalo da bude direktan zahtev Vladimiru Putinu da okonča ovaj rat gole agresije protiv Ukrajine", rekao je za RFE/RL Bredli Bouman, viši direktor Centra za vojnu i političku moć pri vašingtonskoj Fondaciji za odbranu demokratija.

Bouman, bivši savetnik za nacionalnu bezbednost članova senatskih odbora za oružane snage i spoljne odnose, rekao je da bi Vašington trebalo jasno da stavi do znanja da će neuspeh u okončanju rata doneti Rusiji sve bolnije mere, dok će Sjedinjene Države i njihovi saveznici nastaviti da pomažu Ukrajini da se brani.

Bouman je ukazao i na još jednu moguću temu: rusku podršku Iranu.

Rusija i Iran

"Nadam se da bi takođe rekao da Vladimir Putin mora da prestane da pruža Iranu pomoć u lansiranju satelita", rekao je Bouman, dodajući da bi Moskva takođe trebalo da prestane da pruža podršku koja bi Iranu mogla da pomogne u napadima na američke snage, uključujući podatke za određivanje ciljeva, pomoć povezanu sa dronovima i druge vojne sposobnosti.

Rusija ima široke vojne i trgovinske veze sa Iranom. Retklifovo putovanje usledilo je dan nakon što je američki ministar finansija Skot Besent najavio novi napor da se "preseče svaka ekonomska linija života koja održava ovaj tiranski režim sve dok Teheran ne ostane sam" i rekao da će državama biti dati rokovi da "obustave aktivnosti koje ga podržavaju".

Hauard je takođe sugerisao da bi Iran mogao biti ključan za Retklifovu misiju, iako je naglasio da je to njegova pretpostavka, a ne utvrđena činjenica. Po njegovom mišljenju, Retklif bi mogao pokušavati da ubedi Moskvu da prestane da snabdeva ili pomaže Iran, što bi ovo putovanje potencijalno pretvorilo u neuobičajeno direktno upozorenje Kremlju.

Bouman se pozvao na izveštaje prema kojima je Rusija Iranu pružala podatke za određivanje ciljeva i prenosila taktike i tehnike upotrebe dronova razvijene tokom rata u Ukrajini. On je ocenio da bi podrška Moskve mogla biti jedan od razloga zbog kojih je Iran uspeo da zadrži vojnu otpornost i odupre se pritisku da pregovara.

Retko putovanje u osetljivom trenutku

Retklifovo putovanje u Moskvu bilo je značajno i zbog njegove reputacije osobe sa izrazito čvrstim stavom prema Rusiji. Hauard je ukazao na Retklifovo ranije zalaganje za zadržavanje savetnika CIA u Ukrajini radi pomoći u obaveštajnom radu i određivanju ciljeva, čak i dok je Pentagon nastojao da smanji svoje savetničko prisustvo tamo.

To, prema Hauardovim rečima, ukazuje na to da Retklif ima posebno snažan pristup Trampu. "On ima predsednikovu pažnju", rekao je Hauard.

Moskva je, u međuvremenu, optužila Sjedinjene Države da pružaju snažnu podršku ukrajinskim napadima na Rusiju.

Bez pružanja dokaza, ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je ranije ovog meseca da je Rusija Stejt departmentu poslala pitanja "u vezi sa obaveštajnim podacima i činjenicom da su SAD daleko dublje uključene u organizovanje i izvođenje napada duboko na teritoriji Rusije".

Amerikanci iza rešetaka

Neki posmatrači spekulisali su da bi sudbina Amerikanaca koji su zatvoreni ili pritvoreni u Rusiji mogla biti deo svrhe posete.

CIA je imala važnu ulogu u prethodnim naporima da se izdejstvuje oslobađanje i povratak zatvorenih Amerikanaca, uključujući razmenu 2024. godine kojom su oslobođeni novinar Wall Street Journala Evan Gerškovič, novinarka RFE/RL Alsu Kurmaševa i bivši američki marinac Pol Vilan.

Retklif je takođe imao ulogu u pregovorima koji su doveli do oslobađanja Ksenije Kareline, državljanke Rusije i SAD koja je više od godinu dana bila zatvorena u Rusiji nakon što su je ruske vlasti optužile da podržava Ukrajinu.

"Postoji ozbiljna odgovornost svakog zvaničnika američke vlade koji razgovara sa bilo kojom zemljom koja neopravdano drži američkog državljanina, da u svakoj mogućoj prilici pokrene to pitanje", rekao je Bouman.

Jedno od pitanja na koje nema odgovora jeste da li Retklifovo putovanje predstavlja eskalaciju tenzija, otvaranje diplomatskog prostora ili obaveštajni kanal koji se koristi za određenu transakciju.

Vašington insistira na okončanju ruskog rata protiv Ukrajine, ali Putin, iako deluje zainteresovano da zadrži SAD uključenim u diplomatske napore, odbija pozive SAD i Kijeva da pregovori počnu uz zamrzavanje linije fronta na postojećim položajima. Umesto toga, insistira da Ukrajina preda teritoriju koju ruske snage nisu uspele da zauzmu na bojnom polju.

(Telegraf.rs)