Nemačka na istorijskoj prekretnici: AfD želi vlast, ali i da promeni način na koji deca uče o Hitleru

Stranka koja želi da ukine finansiranje "antinemačke" umetnosti i da deca uče manje o Hitleru, u okviru agende "patriotizma", uskoro bi mogla da preuzme vlast u jednoj nemačkoj pokrajini.

Krajnje desničarska stranka Alternativa za Nemačku (AfD) ima ubedljivo najveću podršku u istočnoj pokrajini Saksonija-Anhalt uoči pokrajinskih izbora 6. septembra. U svom programu ona nemačku kulturu sećanja opisuje kao "kompleks krivice".

Preporučujemo

To je tvrdnja koja izaziva duboke podele u zemlji u kojoj se suočavanje sa nacističkim zločinima dugo smatralo moralnim temeljem nacije, piše BBC.

Na predizbornom skupu u gradu Kverfurtu, 70-godišnji Gerd pričvrstio je malu, pohabanu nemačku zastavu za ručke svog električnog skutera za invalide.

"Istorija se ne može izbrisati ali Drugi svetski rat više nema nikakve veze sa nama", kaže pristalica AfD-a.

Gerd smatra da je važno gledati i u budućnost i u istoriju pre nacističke ere, kada su zemlje nemačkog govornog područja bile poznate kao zemlja "pesnika i mislilaca".

AfD želi da promeni način na koji se nemačka istorija predaje u Saksoniji-Anhaltu, ukoliko osvoji vlast. Stranka se takođe obavezala da će svakog radnog dana podizati nemačku zastavu u državnim školama i bolje čuvati spomenike nemačkim vojnicima poginulim u ratovima.

Druge stranke neće ulaziti u koaliciju sa AfD-om, koja je u nekoliko pokrajina klasifikovana kao krajnje desničarska ekstremistička stranka, uključujući Saksoniju-Anhalt od 2023. godine.

Domaća obaveštajna služba utvrdila je da je lokalni ogranak stranke antidemokratski i da su njegovi ciljevi prožeti "rasističkom ideologijom". AfD generalno odbacuje takve klasifikacije kao politizovane klevete.

Stranka cilja na osvajanje dovoljnog broja glasova za parlamentarnu većinu u Saksoniji-Anhaltu, što bi bio izuzetan uspeh u nemačkoj politici.

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je to moguće, ali nikako neizbežno. Ukoliko bi ostvarila pobedu takvih razmera, stranka bi preuzela kontrolu nad oblastima kao što su kultura, policija i obrazovanje.

Stranka predlaže promenu nastavnog programa istorije u školama, uz veći naglasak na vek koji je prethodio katastrofalnim sukobima Prvog i Drugog svetskog rata.

Hans-Tomas Tilšnajder, koji je osmislio program, rekao je da bi se "naravno i dalje predavalo o nacionalsocijalizmu, ali nešto manje".

Govoreći prošle godine u emisiji nemačkog javnog servisa ARD, sažeo je to kao: "Više Bizmarka, manje Hitlera", misleći na Ota fon Bizmarka, glavnog arhitektu ujedinjenja Nemačke 1871. godine.

Visoki funkcioneri AfD-a ranije su bili optuživani da pokušavaju da umanje značaj najmračnijeg poglavlja nemačke istorije, delom, kako tvrde njihovi kritičari, kako bi privukli svoje ekstremnije pristalice.

Godine 2018. bivši kopredsednik stranke Aleksander Gauland uporedio je nacističku eru sa "mrljom ptičjeg izmeta", dok je godinu dana ranije Bjern Heke, koji predvodi stranku u pokrajini Tiringiji, Berlinski spomenik holokaustu opisao kao "spomenik srama".

U Saksoniji-Anhaltu, čovek koji bi mogao da postane prvi pokrajinski premijer iz redova AfD-a, Ulrih Zigmund, branio je patriotsku agendu stranke, rekavši za BBC da je "najnormalnija stvar na svetu" biti ponosan na svoju zemlju.

"Želimo to da vratimo. Imamo raznoliku istoriju, koja seže stotinama godina unazad, i želimo da tu istoriju predajemo u celini, sa svim njenim usponima i padovima, ali sa ponosom i pozitivnim pogledom", rekao je.

Zigmund, 35-godišnji bivši prodavac osveživača vazduha, postao je zvezda AfD-a zahvaljujući energičnom načinu vođenja kampanje i veštom korišćenju društvenih mreža. U Kverfurtu su ljudi satima čekali u redu kako bi se fotografisali s njim ili mu pružili ruku, dok je on veselo potpisivao primerke naslovne strane časopisa Der Spiegel na kojoj je proglašen za "najopasnijeg čoveka Nemačke".

Ulrih Zigmund Foto: Tanjug/AP

AfD je dosledno odbacivao optužbe za ekstremizam ili poređenja sa nacionalsocijalizmom.

Godine 2024. ponovo su se pojavili pozivi da se stranka zabrani, nakon što je otkriveno da su visoki funkcioneri - među njima i Ulrih Zigmund - bili na skupu kojem je prisustvovao austrijski krajnje desničarski aktivista Martin Zelner.

Zelner ima neonacističku prošlost koju je kasnije opisao kao mladalačku ludost.

On je danas poznat po zagovaranju koncepta remigracije: sve neodređenijeg termina, ali koji se široko shvata kao masovne deportacije ili prisilno uklanjanje ljudi migrantskog porekla.

AfD insistira da bi njena politika "remigracije" bila zakonita i da bi bila usmerena na deportaciju, na primer, kriminalaca i osoba koje se ilegalno nalaze u zemlji.

Kada je BBC pitao Ulriha Zigmunda da li je i dalje u kontaktu sa Zelnerom, rekao je da ga nije video od tog jednog sastanka, koji je održan u Potsdamu, nedaleko od Berlina, 2023. godine.

Neki kritičari stranke jasno tvrde da planovi AfD-a za Saksoniju-Anhalt podsećaju na nacionalsocijalizam, uključujući i obećanje da će smanjiti finansijsku podršku za "antinemačku" umetnost.

Nacistički režim čvrsto je kontrolisao sve sfere nemačkog kulturnog života, što je najpoznatije pokazano izložbom dela koja je režim smatrao neprihvatljivim, na "Izložbi degenerisane umetnosti" 1937. godine.

"Kako neko može da kaže da nešto nije dovoljno nemačko i šta to uopšte znači?", pita Frank Martin Vidmajer, direktor lokalnog pozorišta u gradu Ajzlebenu.

Kao i većina pozorišta u Nemačkoj, Vidmajerovo pozorište u velikoj meri zavisi od državnog finansiranja. On planove AfD-a smatra istovremeno nejasnim i pretećim.

"Ovo je igranje nacističkom propagandom. Pretnja ljudima, pretnja institucijama", kaže on.

AfD kaže da, iako zakon štiti slobodu umetničkog izražavanja, novac poreskih obveznika prvenstveno treba da podržava umetnost koja doprinosi negovanju nemačkog identiteta. Sve je to deo onoga što AfD promoviše kao "patriotski zaokret" koji može da pomogne u "vraćanju" samopouzdanja zemlji.

Kontroverzna tvrdnja da je nemačka kultura sećanja - Erinnerungskultur - stvorila štetnu krizu identiteta nije nova.

Ali popularnost AfD-a daje novi život toj raspravi, dok stranka vodi na izborima ne samo u Saksoniji-Anhaltu već i na nacionalnom nivou - iako je njena prednost na saveznom nivou manje dramatična.

Vidmajer odbacuje tvrdnju da Erinnerungskultur predstavlja kompleks krivice.

"Ne morate da osećate krivicu", kaže on, posebno kada se govori o generacijama rođenim nakon Drugog svetskog rata.

"Ali morate da se suočite sa svim tim kako se to nikada više ne bi dogodilo. To je deo naše DNK u Nemačkoj", dodao je.

Izbori u Saksoniji-Anhaltu potencijalno predstavljaju prekretnicu za Nemačku, i to na nekoliko načina.

Pre svega zato što bi formiranje vlade AfD-a označilo prvi put da jedna krajnje desničarska stranka ima značajnu vlast u Nemačkoj u posleratnom periodu.

To bi ujedno bio i prvi pravi test patriotske agende te stranke, koja, prema njenim kritičarima, prikriva opasan istorijski revizionizam.

(Telegraf.rs)