Eruptirao jedan od najopasnijih vulkana na svetu: "Dete Krakataua" krenulo stopama svog smrtonosnog "pretka"

Vulkan Anak Krakatau eruptirao je u subotu, 5. septembra 2026. godine, u 00.01 časova po zapadnoindonežanskom vremenu (WIB) i erupcija je trajala u trenutku pisanja ovog teksta.

Visina stuba pepela nije bila uočena, ali se procenjuje da je dostigao oko 5 do 10 kilometara, prema podacima Flightradara, i kretao se u pravcu jugozapada i severozapada, prema Indijskom okeanu.

Stanovništvu se savetuje da se ne približava vulkanu Anak Krakatau niti da se zadržava u krugu od tri kilometra od kratera.

Inače, Anak Krakatau na indonežanskom jeziku znači "dete Krakataua", a naziv je dobio po svom "pretku", vulkanu Krakatau.

Krakatau: Vulkan koji je uništio sam sebe i iz svog pepela dobio novo "dete"

Kada je 1883. godine eksplodirao vulkan Krakatau, zvuk detonacija čuo se hiljadama kilometara daleko, atmosferski udarni talasi obišli su Zemlju, a cunamiji su odneli više od 36.000 života.

Gotovo pola veka kasnije, iz mora je počeo da izranja novi vulkan. Dobio je ime Anak Krakatau, "dete Krakataua". Danas upravo on nastavlja priču jednog od najčuvenijih vulkanskih sistema na planeti.

U Sundskom moreuzu, između indonežanskih ostrva Jave i Sumatre, nalazi se vulkanski sistem čije ime je postalo sinonim za katastrofalnu erupciju.

Krakatau.

Njegova priča, međutim, nije počela 1883. godine, niti se tada završila. Ono što se dogodilo krajem avgusta te godine bilo je samo jedan dramatičan trenutak u mnogo dužoj istoriji vulkana koji se više puta urušavao, iznova gradio i menjao svoj izgled.

Danas se u njegovom središtu nalazi Anak Krakatau, vulkan koji bukvalno raste iz mora.

Ostrvo koje je prethodilo katastrofi

Pre katastrofe iz 1883. godine Krakatau je bio mnogo veći vulkanski kompleks nego danas.

Na ostrvu su se izdizala najmanje tri velika vulkanska konusa: Rakata, Danan i Perboevatan. Vremenom su činili jedinstvenu vulkansku celinu.

Ali ni taj Krakatau nije bio prvi vulkan na tom mestu.

Geološka istraživanja ukazuju da je na tom području ranije postojao još veći vulkanski sistem. Njegov veliki kolaps, koji se prema pojedinim procenama dogodio oko 416. ili 535. godine, ostavio je za sobom ogromnu kalderu, široku oko sedam kilometara.

Vulkan se potom postepeno obnavljao.

Magma je ponovo počela da se probija prema površini, stvarajući nove vulkanske kupole i čitave konuse. Tako je nastao Krakatau kakav je postojao u 19. veku.

A onda je, posle decenija relativnog mira, počeo da pokazuje znake buđenja.

1883: Početak katastrofe

Prvi veliki znakovi nove aktivnosti pojavili su se u maju 1883. godine.

Dana 20. maja počele su snažne eksplozije na Perboevatanu. Oblaci pepela dizali su se iznad vulkana, a eksplozije su se čule na velikim udaljenostima.

Tokom narednih meseci aktivnost je postajala sve intenzivnija.

Do avgusta je vulkan već bio u stanju gotovo neprekidne erupcije. Stanovnici Jave i Sumatre mogli su da vide ogromne oblake iznad Krakataua, dok su se u okolini beležili zemljotresi i snažne detonacije.

Krakatau je 26. avgusta ušao u završnu, katastrofalnu fazu.

Sledećeg jutra dogodilo se ono po čemu će njegovo ime zauvek ostati zapamćeno.

Četiri eksplozije koje su promenile istoriju

Ujutro 27. avgusta 1883. usledila je serija ogromnih eksplozija.

Najrazornija se dogodila oko 10 časova po lokalnom vremenu.

Ogromne količine vulkanskog materijala izbačene su u atmosferu, dok je istovremeno došlo do urušavanja velikog dela vulkanskog kompleksa.

Prema procenama USGS-a, tokom približno 23 sata erupcije 26. i 27. avgusta izbačeno je više od 17 kubnih kilometara vulkanskog materijala.

Krakatau praktično više nije bio isti vulkan.

Delovi ostrva nestali su pod morem, a na njihovom mestu ostala je ogromna morska kaldera.

Ali sama eksplozija nije bila ono što će odneti najveći broj života.

Cunami smrtonosniji od erupcije vulkana

Kada se veliki deo vulkanske građevine urušio, ogromna količina vode bila je naglo pomerena.

Rezultat je bio niz razarajućih cunamija.

Talasi su pogodili obale Jave i Sumatre, uništavajući čitava naselja.

Više od 36.000 ljudi izgubilo je život, prema najčešće navođenim procenama, a najveći broj žrtava stradao je upravo u cunamiju.

Piroklastični tokovi, vreli oblaci gasa i vulkanskog materijala, takođe su prešli more i stigli do obala Sumatre.

Katastrofa je promenila čitav pejzaž Sundskog moreuza.

Od nekadašnjeg Krakataua ostali su samo delovi starog vulkanskog kompleksa, među kojima je najpoznatiji Rakata.

Ali ispod površine mora, međutim, vulkanski sistem nije bio mrtav.

"Dete Krakataua" izranja iz mora

Godinama nakon katastrofe područje je bilo relativno mirno.

Onda je 1927. godine vulkanska aktivnost ponovo izbila ispod mora.

Iz mora su počeli da se pojavljuju oblaci pare i vulkanski materijal. Pojedini pokušaji izgradnje novog ostrva završavali su tako što bi ga talasi ponovo progutali.

Ali magma je nastavila da pristiže.

Novi materijal taložio se oko vulkanskog otvora i postepeno izgradio novu kopnenu masu.

Dana 11. avgusta 1930. nova vulkanska građevina trajno je izronila iz mora.

Dobila je ime Anak Krakatau, što na indonežanskom znači "dete Krakataua".

Ime je potpuno odgovarajuće.

Anak Krakatau nije jednostavno "stari Krakatau koji se vratio". To je novi vulkanski konus koji raste unutar ogromne kaldere nastale u katastrofi 1883. godine.

Vulkan koji decenijama raste

Od svog nastanka Anak Krakatau je imao brojne erupcije.

Svaka od njih dodavala je novi materijal njegovom konusu: lavu, pepeo, vulkanske bombe i šljaku.

Tako je ostrvo postepeno raslo.

Zbog toga je Anak Krakatau jedan od retkih vulkana na svetu čiji se razvoj praktično može posmatrati u realnom vremenu.

Ali njegov rast ima i mračnu stranu.

Što više vulkanskog materijala nastaje na strmim padinama iznad mora, to postoji i mogućnost da deo vulkanske građevine postane nestabilan.

Upravo to se dogodilo 2018. godine.

2018: Istorija se ponavlja

U decembru 2018. Anak Krakatau je bio veoma aktivan.

A onda je deo njegovog boka kolabirao i skliznuo u more.

Ponovo je nastao cunami.

Ovoga puta nije bilo ogromne eksplozije poput one iz 1883. koja bi stanovništvu dala dramatično upozorenje.

Cunami je iznenada pogodio obale Jave i Sumatre.

Više od 400 ljudi je poginulo, a hiljade su povređene.

Događaj iz 2018. pokazao je zašto je Anak Krakatau toliko pažljivo praćen.

Opasnost ne mora nužno da dođe u obliku gigantske eksplozije.

Dovoljno je da se deo vulkanskog ostrva obruši u more.

"Dete" i dalje raste

Danas se Anak Krakatau nalazi upravo tamo gde je pre 1883. postojao veliki vulkanski kompleks.

Oko njega su ostali fragmenti nekadašnjeg Krakataua, dok se novi vulkan neprestano menja.

Njegova aktivnost može biti relativno mirna, s emisijom gasova i manjim količinama pepela, ali može preći u eksplozivne faze.

Zato vulkanolozi, kada Anak Krakatau ponovo eruptira, ne gledaju samo visinu oblaka pepela.

Prate se seizmička aktivnost, učestalost eksplozija, količina izbačenog materijala, deformacije vulkana, rast njegovih padina i, posebno, stabilnost vulkanske građevine iznad mora.

Jer istorija Krakatuua pokazuje da su dve opasnosti neraskidivo povezane.

Godine 1883. svet je video šta može da uradi ogromna eksplozivna erupcija.

Godine 2018. videlo se šta može da uradi urušavanje vulkana u more.

A između ta dva događaja dogodilo se nešto što gotovo zvuči kao legenda: iz pepela i vode nastao je novi vulkan.

Anak Krakatau.

"Dete Krakataua".A to "dete" još nije završilo svoj rast.

(Telegraf.rs)