Može li Evropa bez Amerike? Ratna simulacija pokazala šta bi se dogodilo da Rusija napadne EU

Rat u Ukrajini sve se više preliva na ostatak Evrope. Ruski dronovi već ulaze u vazdušni prostor evropskih država, evropske kompanije povezane sa proizvodnjom oružja za Ukrajinu postaju mete sabotaža, a sve je više upozorenja da bi sledeći korak mogao biti ozbiljan incident na teritoriji neke članice NATO-a, piše Washington Post.

Koliko bi daleko takva eskalacija mogla otići, pokušalo se pokazati ratnom simulacijom održanom u ponedeljak, u kojoj su učestvovali aktuelni američki kongresmeni, kao i bivši američki vojni, diplomatski i obaveštajni zvaničnici.

Preporučujemo

Scenarijo je smešten u 2028. godinu. Rat u Ukrajini i dalje traje, bez jasnog pobednika, dok Rusija pokušava dodatno da destabilizuje Evropu napadom na Moldaviju. U jednom trenutku ruski dron pogađa skladište goriva u Rumuniji, članici NATO-a, pri čemu ginu civili.

Tada dolazi ključno pitanje - šta će učiniti SAD?U simulaciji je odgovor bio zabrinjavajuće mlak. Američki predstavnici procenili su da američka javnost ne bi podržala snažnu vojnu reakciju. Bez odlučnog vođstva Vašingtona, evropske države ostale bi podeljene i neusklađene. Takav scenario praktično bi doveo u pitanje i samu svrhu člana 5. NATO-a, prema kojem se napad na jednu članicu smatra napadom na sve.

Simulacija, nazvana „World War Next“, održana je u organizaciji Instituta Brooks Univerziteta Cornell i Fondacije Rockefeller. Autor analize, koji je učestvovao u simulaciji, smatra da je ona pokazala koliko se urušava bezbednosni okvir koji je decenijama povezivao SAD i Evropu.

Foto: Tanjug/AP

Problem, međutim, nije samo hipotetički.

Rus sa vrha Putinove liste za likvidaciju opisao međusobni ukrajinski obračun na ulicama Kijeva: „Tužno!“

Rusija već vodi sve intenzivniji takozvani hibridni rat protiv evropskih država koje podržavaju Ukrajinu. Prema analizi američke strateške savetodavne kompanije TD International, ruske hibridne aktivnosti u Evropi u poslednjih šest meseci postale su „ambicioznije i opasnije“.

Analitičari su od marta zabeležili 63 incidenta povezana sa Rusijom – od napada dronovima i incidenata u vazdušnom prostoru do sabotaža, sajber-napada i neprijateljskih aktivnosti na moru. Istovremeno, Rusija pojačava napade na Ukrajinu, posebno na Kijev. Vladimir Putin time pokušava da pokaže da Rusija i dalje ima inicijativu, uprkos tvrdnjama da je rat zapeo u pat-poziciji.

To je bila i jedna od tema razgovora direktora CIA-e Johna Ratcliffea tokom njegove nedavne posete Moskvi. Američki zvaničnici smatrali su da Putin možda ne dobija realnu sliku problema sa kojima se njegove snage suočavaju na bojnom polju. Cilj razgovora bio je da se otvori prostor za ozbiljnije pregovore o prekidu vatre.

Međutim, ruski predsednik nije pokazao spremnost na promenu pristupa.

"Ne pregovara se sa teroristima", poručio je Putin, a potom odbacio i druge moguće pregovaračke kanale.

"Potpuno nam odgovara da radimo sa ljudima koje dobro poznajemo i kojima uglavnom verujemo, ljudima bliskim predsedniku Trampu“, rekao je, jasno dajući do znanja da preferira pregovore preko ljudi bliskih američkom predsedniku.

U međuvremenu, Zelenski je zapretio sopstvenom eskalacijom. Upozorio je avio-kompanije, osiguravače i druge korisnike ruskog vazdušnog prostora da on „postaje potpuno nebezbedan“ zbog ukrajinskih napada dronovima. Putin je tu pretnju osudio kao "državni terorizam".

Foto: ABACAPRESS, Abaca Press / Alamy / Profimedia

No, jedan od najopasnijih elemenata trenutne situacije jeste to što se ruski pritisak sve više usmerava prema evropskim državama koje Ukrajini obezbeđuju oružje.

Rusko Ministarstvo odbrane u aprilu je objavilo imena i adrese 21 evropske kompanije za koje tvrdi da proizvode dronove ili njihove delove za Ukrajinu i označilo ih kao „potencijalne mete“.

Nedugo zatim počeli su da se nižu incidenti. Zabeležene su sabotaže kompanija u Estoniji, Bugarskoj i Italiji koje proizvode dronove, artiljerijske granate i municiju za Ukrajinu. Prema zapadnim zvaničnicima, deo tih napada izvode lokalne kriminalne grupe, što otežava dokazivanje direktne povezanosti sa ruskim obaveštajnim službama.

Nemačka je ove nedelje optužila Rusiju i za napad dronom na ukrajinski teretni avion na aerodromu Lajpcig, kao i za još dva pokušaja napada.

Foto: Tanjug/AP/Hendrik Schmidt

Nemački ministar spoljnih poslova rekao je da je napad deo "dugog lanca" ruskih napada, dok je ministar unutrašnjih poslova poručio: "Mi smo svakodnevna meta hibridnog rata."

Berlin je odgovorio diplomatskim merama protiv Moskve i najavio pojačan nadzor takozvane ruske flote iz senke, kojom se zaobilaze sankcije i nastavlja izvoz ruske nafte.

Ni Velika Britanija ne krije da želi snažniji odgovor. Nakon više od godinu dana ruskih sabotaža i podmetanja požara, britanski premijer Andy Burnham posetio je Kijev i najavio da će njegova zemlja zajedno sa Francuskom pomoći Ukrajini u razvoju napredne krstareće rakete Storm Shadow/SCALP.

Kremlj je taj potez osudio, poručivši da je Britanija "prokleto odlučna da doliva ulje na vatru". Bernam je odgovorio: "Ko je započeo požar?"

Takva retorika pokazuje koliko je malo prostora ostalo između sadašnje situacije i opasnije faze sukoba. Rusija napada ukrajinske gradove, vrši pritisak na evropske zemlje koje pomažu Kijevu, dok evropske države istovremeno povećavaju vojnu pomoć Ukrajini i razmatraju snažnije odgovore.

Upravo zato američka uloga ponovo postaje ključna.

Autor smatra da bi Vašington i njegovi evropski saveznici trebalo zajednički da pošalju Moskvi jasnu poruku da će napadi na članice NATO-a imati ozbiljne posledice. Ako Rusija nastavi sa neprekidnim napadima na ukrajinske gradove, SAD i Evropa trebalo bi, prema njegovom predlogu, da pomognu Ukrajini u proporcionalnim odgovorima na ruskoj teritoriji.

Istovremeno bi Pentagon trebalo da zaustavi preispitivanje američkog vojnog prisustva u Evropi. U trenutku kada raste opasnost od šireg sukoba, smatra autor, nije vreme za rasprave o povlačenju američkih snaga. Deo povećane američke proizvodnje oružja takođe bi mogao biti stavljen na raspolaganje evropskim saveznicima i Ukrajini.

Krajnji cilj ipak bi trebalo da bude prekid rata. Jačanjem Ukrajine i Evrope Tramp bi dobio veću pregovaračku polugu za pritisak na Putina i pokušaj postizanja prekida vatre, a potom i trajnog mirovnog rešenja.

Jer najveća opasnost nije samo u tome da SAD ne uspe da odvrati Putina od novih napada. Problem je i mogućnost da se evropske države, osećajući se napuštenima i sve ugroženijima, počnu same odlučivati na sve snažnije poteze.

Takav razvoj događaja mogao bi, međutim, da pretvori rat koji je počeo u Ukrajini u sukob koji više niko neće moći lako da kontroliše.

(Telegraf.rs)