Neizvesno u Švedskoj: Opozicija u blagoj prednosti, odlučuju poslednji glasovi

Izborni rezultati u Švedskoj pokazuju da opozicija levog centra ima tesnu prednost u odnosu na vladu desnog centra, što bi moglo da zaustavi udaljavanje nordijske zemlje od njenog liberalnog nasleđa.

Očekuje se da će blok levog centra, predvođen liderkom Socijaldemokrata Magdalenom Anderson, osvojiti 176 od ukupno 349 mesta u parlamentu, Riksdagu, na osnovu glasova prebrojanih u 6.195 od ukupno 6.312 izbornih okruga, saopštila je izborna komisija.

Preporučujemo

Vladajući blok desnog centra premijera Ulfa Kristersona trebalo bi da osvoji 173 mandata, dok se prebrojavanje glasova nastavlja. Konačni rezultati očekuju se najranije u sredu.

Socijaldemokrate (S) osvojile su 28,1 odsto glasova(100 mandata) i ostaju ubedljivo najjača stranka. Umerena partija (M) premijera Ulfa Kristersona osvojila je (70 mandata) oko 19,9 odsto, dok su Švedske demokrate (SD) na 17,6 odsto (62 mandata) i beleže značajan pad u odnosu na prethodne izbore.

Leva partija (V) osvojila je oko 7,2 odsto (29 mandata), a Partija centra (C) oko 6,8 odsto (25 mandata).

Hrišćanske demokrate (KD osvojile su  oko 5 odsto glasova (22) kao i Zeleni (MP), dok su Liberali (L) imali oko 4,5 odsto (19 mandata).

Iako izbori verovatno neće promeniti kurs Švedske kada je reč o njenoj prozapadnoj i proukrajinskoj politici, mogli bi da odluče da li će Kristersonov zaokret ka oštrijoj desničarskoj politici prema migracijama biti nastavljen ili čak dodatno ubrzan.

Zbog tesnog rezultata, pobednik možda neće biti poznat još nekoliko dana, nakon što budu prebrojani i glasovi pristigli iz inostranstva.

"Veoma je tesno, biće ovo veoma duga noć, ali mislim da su Socijaldemokrate imale prilično dobre izbore", rekao je za Reuters Adonaj Endrijas Kidane, lekar i pristalica Socijaldemokrata, na skupu stranke u centru Stokholma nakon objavljivanja izbornih rezultata.

Foto: Tanjug/AP

Premijer Kristerson otvorio vrata krajnjoj desnici

Švedski premijer Ulf Kristerson je uoči izbora prekršio dugogodišnji tabu i najavio da će uvesti Švedske demokrate u vladu, krajnje desničarsku stranku čiji koreni sežu do neonacizma, u pokušaju da formira većinsku desničarsku koaliciju.

Mnogi birači desnice smatraju da bi pobeda predstavljala potvrdu politike koja je doprinela smanjenju nasilja među kriminalnim bandama i drastičnom padu imigracije.

Ipak, deo od 10,6 miliona stanovnika Švedske izrazio je zabrinutost, ocenjujući da je Kristersonov poziv krajnjoj desnici bio korak predaleko. Kritičari premijera takođe tvrde da njegova migraciona politika, koja uključuje podsticaje i kazne kojima se migranti pritiskaju da se više prilagode švedskim kulturnim normama ili napuste zemlju, ugrožava građanske slobode.

Kristerson je tokom sve četiri godine na funkciji zaostajao u istraživanjima javnog mnjenja, ali je u poslednjim nedeljama kampanje uspeo da smanji zaostatak. Istovremeno, Anderson i njene Socijaldemokrate izgubili su deo podrške.

Foto: Tanjug/AP

Kristerson se još nada većini

Nekoliko sati nakon zatvaranja biračkih mesta, Kristerson je rekao da se i dalje nada da bi mogao da obezbedi većinu među osam političkih grupacija koje su osvojile mesta u Riksdagu. Istakao je da je ekonomska politika njegove stranke popularnija od onih koje predlaže opozicija.

"Čak i ako večerašnji rezultati ostanu ovakvi, istražiću da li je moguće pronaći održivu vladinu konstelaciju koja bi mogla da obezbedi podršku za fiskalnu politiku za koju su švedski birači glasali", rekao je Kristerson, lider Umerene partije.

Blok levog centra Magdalene Anderson opterećen je neslaganjima oko brojnih pitanja, od migracija, gde ona zagovara restriktivniji pristup nego neki od njenih partnera, do poreza na milijardere i izgradnje novih nuklearnih reaktora.

Njeni budžetski predlozi takođe bi mogli teško da budu usvojeni budući da se Levica, nekadašnja Komunistička partija Švedske, i Partija centra, koja podržava slobodno tržište, značajno razlikuju po pitanju ekonomske politike.

Izborni uspeh Švedskih demokrata bio bi pozdravljen među rastućim evropskim strankama krajnje desnice, koje su dodatno ojačane pobedom Alternative za Nemačku na izborima u nemačkoj pokrajini Saksonija-Anhalt prošle nedelje.

Krajnja desnica nada se dobrim rezultatima i na predstojećim izborima širom Evrope, a najveći potencijalni dobitak mogao bi da bude pobeda Nacionalnog okupljanja na predsedničkim izborima u Francuskoj sledeće godine.

Dok je u subotu glasao u Rinkebiju, predgrađu Stokholma i jednom od područja sa najvećom švedsko-somalijskom populacijom, dugogodišnji lider Švedskih demokrata Džimi Akeson rekao je da taj deo grada "ne izgleda kao Švedska".

Foto: Joel Lindhe/ZUMA Press Wire / Shutterstock Editorial / Profimedia

Švedska je dugo bila jedna od najotvorenijih evropskih zemalja prema imigrantima, sve dok Kristerson pre četiri godine nije došao na vlast. Njegova vlada ukinula je mogućnost dobijanja stalnog boravka za izbeglice, pooštrila pravila za socijalna davanja i intenzivirala proterivanja osoba koje nemaju pravo da ostanu u zemlji.

Švedske demokrate priznaju da su delom osnovane na temeljima neonacističkih grupa tokom 1980-ih, ali tvrde da su takve ekstremiste uklonile iz svojih redova i da su se izvinile zbog svoje prošlosti.

Stranka je najavila da bi, ukoliko uđe u vladu, pokušala da zabrani ženama nošenje odeće koja pokriva lice na javnim mestima i ukine finansiranje svih projekata povezanih sa integracijom novopridošlih migranata.

Međutim, prema najnovijim izbornim rezultatima, Švedske demokrate će prvi put tokom više od dve decenije Akesonovog vođenja stranke zabeležiti pad i broja osvojenih mandata i procenta glasova.

"Ne možete da zamislite koliko sam nervozan. Imam osećaj da je delo mog života na kocki. Biće veoma tesno. I dalje imamo šansu", rekao je Ludvig Aspling, poslanik i portparol Švedskih demokrata za pitanja imigracije.

(Telegraf.rs)