Izbori u Izraelu su završeni ćorsokakom: Ovo su četiri načina da se izađe iz krize

Izrael se suočava sa nedeljama, a možda i mesecima političkog zastoja, nakon što su konačni rezultati pokazali da na izborima nema jasnog pobednika.

Nijedan od dva glavna politička bloka - jednog koji predvodi desničarska stranka Likud premijera Benjamina Netanjahua, a drugog koji predvodi centristička stranka Ješar njegovog glavnog rivala Gadija Ajzenkota, nije uspeo da dostigne potrebnu većinu od 61 poslaničkog mesta za formiranje vlade u izraelskom parlamentu, koji ima ukupno 120 mesta.

Preporučujemo

Svakako, situacija ne izgleda nimalo jednostavno, jer duboko ukorenjene političke i ideološke podele čine gotovo nemogućim formiranje bilo kakve koalicije koja bi naizgled mogla lako da se sastavi.

Ipak, to je moguće, čak i ako rezultat bude krhki savez koji će na vlasti opstati tek nešto više od godinu dana. Ukoliko lideri stranaka ne budu uspeli da pronađu rešenje tokom 12 nedelja koje će im biti na raspolaganju, Izraelci će ponovo izaći na birališta.

Evo nekoliko mogućih scenarija kojima bi se to moglo izbeći.

Scenario 1: Opoziciona vlada

Na papiru, najsigurniji put opozicije ka smeni Netanjahua zasniva se na saradnji Jevreja i Arapa. Međutim, upravo to predstavlja njenu najveću prepreku.

Dvojica lidera desničarskih stranaka unutar opozicionog bloka, bivši premijer Naftali Benet i bivši ministar odbrane Avigdor Liberman, protive se svakoj vladi koja zavisi od dve arapske stranke u parlamentu - Zajedničke liste i stranke Raam, bilo da one učestvuju u samoj koaliciji ili da je podržavaju spolja kao pristalice manjinske vlade.

Obojica lidera zauzela su još čvršće stavove nakon napada koji je Hamas predvodio 7. oktobra 2023. godine.

Samo jedna vlada u istoriji Izraela imala je puno učešće jedne arapske stranke. Raam je bila deo koalicije od osam stranaka koja je 2021. godine uspela da smeni Netanjahua, ali se ta vlada raspala nešto više od godinu dana nakon stupanja na dužnost.

Čak i bez formiranja vlade, opozicione stranke i dalje bi mogle da sarađuju i iskoriste svoju parlamentarnu većinu kako bi smenile predsednika Kneseta, zajedno sa drugim ključnim funkcionerima, i na taj način ograničile delovanje Netanjahuove tehničke vlade dok bi ona nastavila da ostaje na vlasti.

Međutim, izgledi za okupljanje koalicije koja bi ga zamenila na čelu Izraela i dalje su veoma složeni i politički opterećeni.

Scenario 2: Vlada nacionalnog jedinstva

Druga mogućnost podrazumevala bi raspad dva postojeća bloka u korist vlade nacionalnog jedinstva. Netanjahuova stranka Likud svakako bi bila njen deo, zajedno sa nekim od njegovih sadašnjih koalicionih partnera, kao i što je ključno najmanje jednom strankom iz opozicionog bloka.

Veruje se da bi Netanjahu u tom slučaju bio spreman da se odrekne svog krajnje desničarskog ministra nacionalne bezbednosti Itamara Ben-Gvira, ali ne i krajnje desničarskog ministra finansija Bezalela Smotriča, kao ni ultraortodoksnih stranaka.

Ajzenkot, međutim, isključio je mogućnost ulaska u vladu sa Netanjahuom, a mnogi Izraelci, koji očajnički žele da vide odlazak „Bibija“, smatrali bi njegovu eventualnu promenu stava činom izdaje.

Scenario 3: Vlada Netanjahuovog bloka sa prebezima

Treći scenario bi mogao da vidi Netanjahua kako podstiče prebege opozicionih stranaka ili pojedinačnih poslanika.

Ali sva četiri lidera opozicionog bloka - Ajzenkot, Benet, Liberman i Jair Golan, izjavili su da neće sedeti sa njim. A pošto Netanjahuovom bloku nedostaje čak osam mesta, ubeđivanje osam pojedinačnih prebega postavlja visoku letvicu.

Scenario 4: Novi izbori

Dok se sve ove mogućnosti razmatraju u pozadini, izraelski predsednik Isak Hercog će održati veoma javnu rundu konsultacija sa liderima stranaka koje su ušle u parlament.

Kada zatraži njihova mišljenja, zadaće jednom od tih lidera zadatak da pokuša da formira vladu. Očekuje se da će arapske stranke izraziti podršku Ajzenkotu, tako da bi se od lidera Jašara moglo zatražiti da prvi ide.

Ko god dobije odobrenje imaće 28 dana da završi posao, sa mogućim produženjem od 14 dana ako je potrebno. Ako sve ne bude urađeno ni u čemu, predsednik će zamoliti drugog lidera da pokuša. Dobijaju 28 dana samo da to reše.

Nakon toga, većina članova Kneseta može zamoliti predsednika da zaduži trećeg kandidata, koji zatim ima 14 dana da izgradi koaliciju.

Ako ništa od toga ne donese proboj, biće održani novi izbori.

Osoba koja izgleda najbolje pozicionirana da se snađe u ovom rasporedu je Netanjahu. Kao vršilac dužnosti premijera, on može sebi da priušti da čeka: Ako glavni rival Ajzenkot dobije prvu šansu i ne uspe, mandat će verovatno preći na njega.

A ako i on ne uspe, politički zastoj će sigurno dovesti Izrael do još jednog kruga izbora pri čemu će Netanjahu ostati vršilac dužnosti mesecima, dok se ne formira nova vlada.

Ponovljeni izbori, koji bi se održali najranije sledećeg proleća, su realna mogućnost, jer ovi rezultati izgleda vraćaju Izrael u stanje političke paralize i ono što bi bili sedmi opšti izbori u osam godina.

(Telegraf.rs/CNN)