Šok otkriće: Iran na neverovatan način izbegava sankcije na uvoz oružja i vojne opreme, sve detaljno opisano!

Iran je od januara 2025. godine stvorio tajnu mrežu vojnih agencija sa globalnim dometom, preko koje je uvezao najmanje dve milijarde dolara vrednu opremu, eksploziv i teške kamione, izbegavajući američku pomorsku blokadu i zapadne sankcije, pokazala je istraga Rojtersa.

Iza naziva koji počinju slovima MOD, što je skraćenica za Ministarstvo odbrane, krije se više od 5.000 agencija koje čine moćnu finansijsku i vojnu mašineriju. Njihovi finansijski tragovi mogu se pronaći u tovarnim listovima i drugim podacima o transportu robe koji datiraju još iz 2016. godine. Neke od njih povezane su sa Korpusom islamske revolucionarne garde (IRGC) i poslovnim konglomeratima poznatim kao bonjadi, koji su pod kontrolom iranske elite.

Ova otkrića pružaju uvid u jednu od najvećih misterija rata: kako IRGC obnavlja svoje zalihe raketa i dronova dok ih ispaljuje na hiljade?

Tokom 18 meseci, od januara 2025. do juna 2026. godine, uključujući i prva četiri meseca ovogodišnjeg rata, samo jedna od tih agencija, MOD 346428, uvezla je ogromne količine raketnih goriva, eksploziva i komponenti za oružje neophodnih za proizvodnju dronova i raketa, kao i teških kamiona koji mogu da služe kao mobilni lanseri raketa. Oprema je stizala kopnom, morem i vazduhom, a u velikom broju slučajeva kao zemlje porekla navedene su Kina, Rusija i Nemačka.

Ova istraga o mreži MOD zasnovana je na hiljadama iranskih bankarskih i državnih dokumenata, registracionih podataka kompanija i podataka o uvozu.

Sve tajne agencije imaju istu adresu u Teheranu kao iransko Ministarstvo odbrane i logistike oružanih snaga (MODAFL). Kao datum osnivanja navode 11. februar 1979. godine, dan kada je ajatolah Homeini preuzeo vlast u Iranu nakon svrgavanja monarhije. Međutim, dokumenti pokazuju da je većina njih zapravo osnovana 2013. godine, u vreme kada se Iran suočavao sa sankcijama zbog kojih su mu izvoz sirove nafte i vrednost valute naglo pali.

Agencije, koje je Reuters prvi identifikovao u saradnji sa izraelsko-američkom konsultantskom kućom za procenu rizika 240 Analytics, predstavljaju okosnicu iranskog sistema nabavke vojne opreme i izbegavanja sankcija. One koriste mrežu posrednika i stranih fiktivnih kompanija, zajednički poznatih kao poverenici, koji prihod od nezakonite prodaje nafte koriste za kupovinu robe za Islamsku Republiku.

Mrežu koriste visoki vojni zvaničnici uključeni u iranske programe balističkih raketa i dronova. Telefonski brojevi registrovani na 91 agenciju pojavljuju se i u evidenciji državne banke Sepah, u kojoj račune imaju pripadnici IRGC-a. Među njima su najmanje dva komandanta koje su SAD optužile za zloupotrebe nad civilima tokom protesta.

Iako je iranska vojska već decenijama pod brojnim američkim sankcijama, Reuters nije pronašao dokaze da je ijedna od numerisanih agencija navedenih u dokumentima stavljena na listu sankcija zapadnih vlada.

"Ono što ovde imamo jeste životna linija režima za snabdevanje tokom ovog sukoba, ali i mnogo godina pre njega", rekao je Miad Maleki, bivši visoki zvaničnik američkog Ministarstva finansija koji je učestvovao u osmišljavanju američkog programa sankcija protiv Irana. "Ovo je kompletan ekosistem iranske vojne trgovine."

Mreža za uvoz oružja obezbedila je veliki deo sirovina koje su Iranu potrebne za proizvodnju raketa i dronova. To oružje odgovorno je za neprekidne precizne napade Irana na energetsku infrastrukturu zemalja Persijskog zaliva, čime Islamska Republika uspeva da ublaži efekte američkog vojnog napada. U drugim izveštajima objavljenim ove godine, Reuters je pokazao kako je Iran izdržao američki pritisak koristeći kriptomenjačnice i ilegalne mreže za kockanje kako bi došao do nezakonitih prihoda i zaobišao sankcije, kako je IRGC učvrstio kontrolu nad Ormuskim moreuzom i kako je rat otvorio novu eru represije.

Maleki je bio jedan od četvorice stručnjaka za iranske sankcije i oružje koji su pregledali nalaze Reutersa i potvrdili da bi mnogi od navedenih materijala mogli da se koriste u iranskim programima raketa i dronova.

Nijedan od iranskih državnih organa ili kompanija kojima se Reuters obratio nije odgovorio na detaljne zahteve za komentar, uključujući iransku delegaciju pri Ujedinjenim nacijama u Ženevi i predsedništvo.

Portparolka Ministarstva finansija SAD izjavila je, reagujući na nalaze Reutersa, da su Sjedinjene Države "prekinule ekonomske životne linije režima".

"Iako režim možda nastavlja svoje očajničke pokušaje da izbegne naše snažne sankcije, finansira svoje vojne programe i programe naoružanja i dođe do strane valute, mi smo uvek deset koraka ispred", rekla je portparolka.

Prilikom praćenja materijala, Reuters je uporedio deo od oko 19.000 uvoznih evidencija sa podacima iz transportne dokumentacije, snimcima sa društvenih mreža i izveštajima državnih medija. Podaci pokazuju da je gotovo sva roba koju je Iran uvezao bila oslobođena carine i posebno označena kao vojna oprema. Stručnjaci su istakli da se veliki deo materijala, uključujući i eksploziv, može smatrati robom dvostruke namene, odnosno da može imati i civilnu upotrebu.

The Wall Street Journal je 23. septembra izvestio o nekim pošiljkama iz Kine.

Tajna vojna mreža agencija predstavlja sistem spoljne trgovine koji funkcioniše paralelno sa zvaničnom globalnom ekonomijom i omogućava Iranu da novac zarađen prodajom nezakonito izvezene nafte u inostranstvu troši na vojnu opremu, rekao je Maleki, koji je do prošle godine bio zamenik direktora Kancelarije za kontrolu strane imovine pri američkom Ministarstvu finansija.

Novac retko prelazi granice, gde bi mogao da aktivira upozorenje zbog sankcija. Umesto toga, prema podacima o uvozu, za 97 odsto pošiljaka koje je Reuters pregledao transakcije su obavljene "bez prenosa novca". Pouzdani posrednici iz iranske dijaspore, koristeći gotovinu koju drže u stranim bankama, kupovali su robu i slali je u Iran.

Jedan od krajnjih korisnika ove mreže jeste vojna jedinica koja nadgleda iranski program balističkih raketa. Drugi je Sahara Thunder, kompanija kojoj su SAD uvele sankcije 2024. godine zbog proizvodnje i isporuke dronova Rusiji, koji su izazvali velika razaranja u Ukrajini. Reuters i 240 Analytics identifikovali su iranske vojne jedinice upoređivanjem podataka o uvozu sa registracionim dokumentima kompanija, kao i imejlovima i dokumentima prikupljenim na veb-sajtu WikiIran.

Reuters nije uspeo da utvrdi identitet ljudi koji vode WikiIran, veb-sajt koji prikuplja procurela dokumenta iz Islamske Republike i navodi da ga vode Iranci koji se protive vlastima i koji su "primorani da žive u egzilu".

Prema podacima o uvozu, isporuke tokom prvih šest meseci ove godine uključivale su detonatore u vrednosti od 1,9 miliona dolara, tone eksploziva, delove avionskih motora, sastojke za raketno gorivo i teška vozila za lansiranje. Sve to može da se koristi kao ključna komponenta za proizvodnju i lansiranje balističkih raketa i dronova, uključujući i one iz serije "Šahed", navode stručnjaci za oružje i sankcije.

"Ovo izgleda kao industrijski poduhvat za obnovu ili proširenje postojećeg iranskog arsenala dronova i raketa", rekao je Piter Salisberi, vanredni docent na Univerzitetu Kolumbija, koji poslednjih nekoliko godina istražuje iranski transfer oružja i lance snabdevanja. "Ovi podaci jasno pokazuju prilagodljivost iranskog ekosistema i njegovu sposobnost da pronađe nove rute."

Salisberi i još jedan stručnjak rekli su da su ranije koristili podatke WikiIran-a i da su utvrdili da su tačni.

Sjedinjene Države i Izrael od početka ovogodišnjeg rata, 28. februara, gađaju iranske operacije balističkih raketa i dronova, uključujući i fabrike za koje je Pentagon naveo da proizvode municiju. Reuters nije uspeo da utvrdi razmere pričinjene štete, ali Iran je nastavio da napada susedne zemlje i brodove koji pokušavaju da prođu kroz Ormuski moreuz.

Materijal je u Iran stizao teretnim brodovima preko Kaspijskog mora iz Rusije, kamionima iz Centralne Azije i teretnim avionima iz Kine, prema dokumentima koje je pregledao Reuters i evidenciji koju je dostavila platforma ImportGenius, koja objedinjuje podatke o uvozu i izvozu.

Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova saopštilo je, odgovarajući na detaljna pitanja o nalazima Reutersa, da "nije upoznato sa situacijom koju opisujete".

"Čvrsto se protivimo pokušajima da se zlonamerno povezuju regionalna neprijateljstva sa Kinom ili da se narušava ugled Kine", navelo je Ministarstvo spoljnih poslova u pisanoj izjavi poslatoj faksom.

Rusko Ministarstvo odbrane, Bela kuća i Centralna komanda američke vojske (CENTCOM) nisu odgovorili na zahteve za komentar.

Pored pojedinačnih komponenti, Iran kupuje i precizne mašine koje bi mogle da se koriste za proizvodnju sopstvene vojne opreme. Među nabavljenim uređajima su sofisticirani strugovi sa kompjuterskim upravljanjem, peći sa elektronskim snopom i akceleratori čestica, prema podacima o uvozu koji obuhvataju period do juna. Svi oni imaju industrijsku namenu, ali se mogu koristiti i za proizvodnju vojne opreme, uključujući tela dronova i raketa.

Američki predsednik Donald Tramp izjavio je 12. oktobra da ne veruje da Kina i Rusija pružaju podršku Iranu. "Ako to rade, onda je reč o veoma malom obimu, ali uopšte ne verujem da to čine", napisao je na društvenim mrežama. "Imaju previše toga da izgube, a mi bismo to znali, i to veoma brzo!"

Od početka rata, prema podacima, kao zemlja porekla robe koju je kupovala iranska vojska navedeni su Ujedinjeni Arapski Emirati, u vrednosti od 27 miliona dolara, a gotovo sva roba stigla je morskim putem.

Iran je do maja napadao infrastrukturu UAE, a i dalje napada njihove tankere za prevoz sirove nafte dronovima i raketama.

Poslednja pošiljka iz UAE, navedena kao elektronska oprema, stigla je morskim putem 27. juna, devet dana nakon što su Sjedinjene Države objavile da obustavljaju pomorsku blokadu. Blokada je obnovljena sredinom jula i još je na snazi.

Vlada UAE nije odgovorila na zahtev za komentar o ovim pošiljkama.

Pored Malekija, stručnjaci za oružje koji su učestvovali u analizi bili su Henri Tompson i Volf-Kristijan Paes, obojica specijalisti za snabdevanje Irana oružjem, kao i Demijen Spleters, osnivač organizacije Heimdall, specijalizovane za praćenje nezakonitih lanaca snabdevanja i nabavke oružja.

Mehanizam

"Ove numerisane agencije predstavljaju mehanizam koji stoji iza globalne mreže Islamske Republike za izbegavanje sankcija, ali i mnogo čega drugog", rekao je Noam Binstok, viši analitičar u kompaniji 240 Analytics, koja prikuplja i analizira podatke o rizicima od terorizma i finansiranju terorizma za korporativne i državne klijente. "Količina novca koja prolazi kroz ove agencije zapanjujuća je, a do sada ih niko nije primetio."

Binstok, 35-godišnji ekonomista, rekao je da je numerisane entitete otkrio u junu 2025. godine, dok je na internet platformu kompanije 240 Analytics postavljao hiljade stranica dokumenata banke Sepah koje je pronašao na Telegramu i WikiIran-u, gde su slobodno dostupni. Banka Sepah je iranska banka preko koje se isplaćuju plate i penzije pripadnicima IRGC-a.

Banka Sepah nije odgovorila na zahtev za komentar o hakerskom napadu. Odgovornost za krađu podataka preuzela je grupa pod nazivom Codebreakers, koja je kasnije objavila da je izvela i druge hakerske napade na podatke iranske vlade.

"Možemo da potvrdimo da su materijali autentični i da je njihovo poreklo provereno preko naših izvora i kontakata unutar Irana i izvan njega", naveo je WikiIran u odgovoru imejlom na pitanja Reutersa o podacima.

Kompanija 240 Analytics osnovana je kao servis koji kompanijama i vladama omogućava proveru potencijalnih poslovnih partnera i klijenata. Binstok je rekao da je smatrao da bi dokumenti mogli da pomognu u otkrivanju iranskih finansijskih operacija.

Ubrzo je shvatio da se iza hiljada tih računa nalaze agencije sa istim obrascem imenovanja. Sva imena počinjala su slovima MOD, odnosno VODJA na farsiju, nakon čega je sledio petocifreni ili šestocifreni broj ispisan slovima, a ne ciframa. Sve agencije imale su isti datum registracije i istu adresu.

Bankarska dokumentacija koju je Reuters pregledao sadržala je ime vlasnika računa, različite identifikacione brojeve i stanje na računima.

Kada je prvi put video iznose na računima u banci Sepah, Binstok je, kako je rekao, pomislio da je pogrešno postavio decimalni zarez. Otkrio je da je 36 agencija imalo devizne račune na kojima je krajem 2024. godine bilo deponovano 1,2 milijarde dolara. Ostatak mreže raspolagao je sa oko 1,8 milijardi dolara u domaćoj valuti, u proseku oko 360.000 dolara po računu.

U to vreme, dok je istovremeno radio na doktorskoj disertaciji, obavljao posao u kompaniji 240 Analytics i brinuo o novorođenčetu, Binstok je obustavio projekat. Vratio mu se ovog avgusta, pretražio noviju dokumentaciju i otkrio da iste agencije primaju novac od prodaje krijumčarene nafte i kupuju velike količine opreme dvostruke namene.

"To je bio ključni proboj koji me je naveo da počnem da shvatam stvarne razmere onoga o čemu govorimo i da pronađem konkretne primere uvoza", rekao je Binstok. "Tada sam znao da smo naišli na nešto zaista veliko."

Svaka agencija MOD mogla je da se identifikuje i po jedinstvenom državnom identifikacionom broju od 11 cifara, a pojavljivala se i u iranskom registru kompanija, zvaničnoj bazi podataka sa hiljadama iranskih preduzeća. Binstok je shvatio da se taj jedanaestocifreni broj ili sam broj MOD-a stalno pojavljuju na tovarnim listovima, fakturama i bankovnim računima, što je omogućavalo praćenje mreže čak i kada je agencija koristila posredničku kompaniju.

Tada je 240 Analytics kontaktirao Reuters kako bi pomogao u mapiranju mreže agencija. Koristeći jedanaestocifrene identifikacione brojeve koje je dostavio Binstok, Reuters je pregledao poverljivu transportnu dokumentaciju i najnovije podatke o uvozu, a koristio je i iranski službeni registar kompanija kako bi otkrio razmere mreže i način na koji je ona omogućila Iranu da tokom rata obnavlja zalihe.

Jedna agencija, čije nabavke datiraju još iz 2016. godine, posebno se izdvojila: MOD 346428.

Inostrane nabavke agencije MOD 346428 postepeno su rasle tokom godina. Prema carinskoj statistici objavljenoj u iranskim medijima, u 12 meseci zaključno sa martom 2023. godine iznosile su 442 miliona dolara, a narednih 12 meseci 988 miliona dolara. Time se agencija našla među deset najvećih uvoznika u Iranu.

Reuters je utvrdio da je MOD 346428 od januara 2025. do juna 2026. godine uvezao vojnu opremu u vrednosti od 2,3 milijarde dolara, prema podacima kompanije ImportGenius.

Između januara i aprila 2025. godine, MOD 346428 uvezao je 886 tona hemikalija u lučki kompleks Bandar Abas, pokazuju podaci o uvozu. Kao zemlja porekla navedena je Kina, a roba je bila evidentirana pod carinskom šifrom koja obuhvata natrijum-hlorate i druge perhlorate, ključne prekursore za proizvodnju čvrstog raketnog goriva. Tri dana nakon poslednje isporuke, ogromna eksplozija potresla je luku.

Dve osobe upoznate sa okolnostima eksplozije 26. aprila rekle su da je do nje došlo kada se natrijum-perhlorat zapalio u brodskim kontejnerima na dokovima. Iranski državni mediji izvestili su da su hemikalije bile uskladištene u kompaniji Sina Port and Marine Services Development Co, koja je u vlasništvu Bonjada Mostazafan, fondacije vredne više milijardi dolara, pod neposrednom kontrolom iranskog vrhovnog vođe.

U eksploziji je poginulo najmanje 70 ljudi, a više od 1.200 je povređeno. Tadašnji generalni direktor kompanije Sina izjavio je da je eksplozija izazvana "netačnom izjavom" o sadržaju pošiljke koja je isporučena "bez dokumenata i oznaka". Reuters nije uspeo da utvrdi da li su hemikalije iz poslednje pošiljke, teške 75 tona, izazvale eksploziju.

SAD su uvele sankcije Bonjadu Mostazafan 2020. godine. Američko Ministarstvo finansija navelo je da je ta fondacija, koja se zvanično predstavlja kao humanitarna organizacija za pomoć siromašnima, korišćena za bogaćenje kancelarije vrhovnog vođe i nagrađivanje njegovih saveznika.

Na čelu bonjada nalazi se Hosein Dehgan, koji je 2013. godine imenovan za iranskog ministra odbrane, u vreme kada je osnovana većina agencija. Tu funkciju obavljao je četiri godine. Pre toga bio je komandant snaga IRGC-a u Libanu tokom smrtonosnog bombardovanja međunarodnih mirovnih snaga u Bejrutu 1983. godine, kada je u kasarni poginuo 241 američki vojnik, kao i 58 francuskih padobranaca i libanski civili, prema saopštenju američkog Ministarstva finansija o sankcijama protiv njega. Sjedinjene Države optužile su Iran za taj napad.

Dehgan nije odgovorio na zahtev za komentar o eksploziji, agencijama MOD ili svojoj funkciji, koji mu je upućen preko bonjada i njegovog pravnog zastupnika.

Pored sastojaka koji mogu da se koriste za proizvodnju raketnog goriva, podaci pokazuju i da Iran uvozi teške kamione koje vojska koristi kao maskirane mobilne lansere raketa i dronova.

Jedan primer takvog uvoza Binstok je otkrio još na početku istraživanja. U jesen 2022. godine, jedan iranski prodavac automobila koji živi u Italiji kupio je šest kamiona Iveco Eurocargo za 426.000 evra, pokazuju dokumenti WikiIran-a. Kamione je poslao drugoj kompaniji, Deilami Trading Co. u Dubaiju. Deilami ih je zatim isporučio u Bandar Abas.

Jedanaestocifreni identifikacioni broj krajnjeg kupca pripadao je agenciji MOD 346428. Prema spisku za pakovanje, vozila su na kraju isporučena kompaniji Sahara Thunder, koja ima važnu ulogu u proizvodnji i prodaji dronova. Deilami nije odgovorio na zahtev za komentar o ovoj transakciji.

Između januara 2025. i juna 2026. godine, MOD 346428 uvezao je još 435 kamiona marke Iveco. Koristeći satelitske snimke i društvene mreže, Reuters je u februaru 2025. godine neke od tih vozila locirao na carinskom placu na periferiji Teherana, a zatim je pomoću podataka o uvozu identifikovao tri njihova VIN broja, jedinstvenih kodova koji otkrivaju proizvođača i poreklo vozila.

Još jedan kamion Iveco pojavio se tokom rata, kada je američka Centralna komanda u martu na društvenim mrežama objavila snimak onoga za šta je tvrdila da predstavlja napad na maskirani iranski mobilni lanser raketa. Reuters nije mogao da utvrdi da li je to vozilo bilo među onima koje je uvezao MOD 346428. Međutim, kamion koji je prikazan kako eksplodira na snimku jeste model Iveco, i to tip koji Iran uvozi, prema analitičarima britanske kompanije Janes, koja se bavi obaveštajnim podacima iz oblasti odbrane dostupnim iz otvorenih izvora.

"Od zvaničnih distributera zahteva se da garantuju da se ovi proizvodi neće koristiti u vojne, hemijske, biološke ili nuklearne svrhe", saopštio je Iveco reagujući na nalaze Reutersa. Kompanija je navela da ima ugovorne zaštitne mehanizme kojima se osigurava da njeni proizvodi ne dospeju na "zabranjena odredišta, do zabranjenih entiteta ili pojedinaca".

Iveco, čije je sedište u Italiji, saopštio je da nema kontrolu nad "proizvodima koje prenose ili izvoze treće strane sa kojima ne postoji neposredni ugovorni odnos".

"Potvrdili smo da se svako prisustvo vozila Iveco u Iranu dogodilo izvan kontrole i odgovornosti Iveco Group", navela je kompanija. Iveco je saopštio da nema evidenciju o prodaji iz 2022. godine iranskom državljaninu u Italiji i da je većina kamiona koje je Reuters identifikovao na carinskom placu 2025. godine bila namenjena Centralnoj Aziji.

Koristeći agenciju MOD 346428, Iran je uvezao i hiljade kamiona Toyota Hilux i Land Cruiser, koje IRGC i njegove savezničke grupe prepravljaju kako bi na njihove tovarne platforme montirali teške mitraljeze.

Na video-snimcima protesta u Iranu ranije ove godine vide se pripadnici bezbednosnih snaga sa mitraljezima u konvoju vozila Land Cruiser koji prolazi ulicama grada Tonkebona na severu Irana.

U januaru 2025. godine, MOD 346428 uvezao je četiri vozila Toyota Tundra, model koji IRGC koristi za prevoz dronova.

Portparol Toyote izjavio je da kompanija ne posluje u Iranu. "Toyota nije učestvovala u kupovinama o kojima je izvestio Reuters i nema saznanja o njima", rekao je portparol.

Japansko Ministarstvo ekonomije, trgovine i industrije saopštilo je da ne može da komentariše konkretne detalje istrage Reutersa, ali da održava strogu kontrolu nad robom povezanom sa nacionalnom bezbednošću.

"Organizujemo i aktivnosti podizanja svesti i informisanja kako bismo kompanijama ukazali na ove propise o kontroli izvoza", navelo je japansko ministarstvo.

Dana 9. februara 2026. godine, u Bandar Abas je stigao brod sa 93 tone neobrađenog kineskog titanijuma, metala visoke čvrstoće koji se, prema rečima stručnjaka za oružje i sankcije, može koristiti za izradu konstrukcija raketa i kućišta raketnih motora.

Tokom meseca koji je prethodio početku rata 28. februara, brodovima je u Iran dopremljeno ukupno 268 tona nitroceluloze i 276 tona drugih hemikalija poreklom iz Kine, evidentiranih pod šifrom koja obuhvata i perhlorat. Reč je o sastojcima za proizvodnju raketnog goriva i eksploziva.

Čak i dok je rat bio u punom jeku, a iranski brodovi bili pod blokadom, iranska vojska nastavila je da uvozi materijale iz inostranstva. Prema podacima, mesečni obim uvoza u početku je pao za 47 odsto, na 54 miliona dolara u martu u odnosu na prethodni mesec, ali je do maja porastao na 77 miliona dolara.

U junu 2026. godine isporučeni su ruski detonatori u vrednosti od 1,9 miliona dolara, koji mogu da se koriste za aktiviranje snažnih eksplozivnih sredstava, poput onih u bojevim glavama dronova i raketa. To je bila poslednja od pet sličnih ruskih pošiljaka, kojima je od početka 2025. godine isporučeno ukupno 7,6 miliona dolara vrednih detonatora.

Uvoz nije dolazio samo iz Rusije i Kine. Robu iranskoj vojsci isporučivale su i kompanije iz Evropske unije, koja je uvela sankcije iranskom Ministarstvu odbrane.

Kamioni, delovi avionskih motora i elektronska oprema u vrednosti od više stotina miliona dolara, uključujući kamione Iveco vredne 34 miliona dolara, u podacima o uvozu navedeni su kao roba poreklom iz Nemačke i drugih zemalja EU. Na svim tim pošiljkama u dokumentaciji je bila navedena agencija MOD 346428.

Nisu svi podaci o uvozu sadržali detaljne opise pošiljaka. U mnogim slučajevima Reuters se oslanjao na carinske šifre kako bi utvrdio sadržaj i deklarisano poreklo robe, bez mogućnosti da te podatke nezavisno potvrdi.

Portparol Evropske unije izjavio je da su države članice odgovorne za sprovođenje sankcija EU, koje obuhvataju kompaniju Sahara Thunder i druge subjekte.

"EU nastavlja da veoma pažljivo procenjuje informacije o jačanju iranskih programa dronova i raketa", rekao je portparol. Vlade Nemačke i Italije nisu odgovorile na zahteve za komentar.

Ružičasti dron

Veliki deo iranske privrede pod kontrolom je kvazidržavnih fondacija poznatih kao bonjadi, kojima upravlja elita zemlje. Mnoge od njih osnovane su nakon Islamske revolucije 1979. godine, koristeći imovinu zaplenjenu od svrgnute kraljevske porodice i drugih ljudi proglašenih neprijateljima nove države.

Bonjadi su način na koji iranska elita zadržava vlast, povezujući lojalne saradnike kroz ogromnu mrežu pokroviteljstva, navodi se u istrazi Reutersa iz 2013. godine i brojnim dokumentima američke vlade o sankcijama. I bonjadi, poput IRGC-a, imaju ključnu ulogu u nasilnoj represiji nad Irancima koja traje godinama, navode SAD i evropske zemlje u svojim višegodišnjim dokumentima o sankcijama.

Jedna od njih, Fondacija za očuvanje tekovina i objavljivanje vrednosti Svete odbrane, pokazuje koliko je duboko mreža MOD isprepletana sa iranskom privredom i aparatom represije. Transakcije obuhvataju ne samo uvoz već i interne novčane transfere, kako je Reuters utvrdio na osnovu višegodišnje dokumentacije koja povezuje fondaciju sa najmanje dve odvojene agencije MOD.

Fondacija ima zadatak da promoviše "kulturu otpora, žrtvovanja, džihada i mučeništva" i predstavlja važan propagandni instrument vlade, odgovoran za očuvanje legitimiteta i ideologije Islamske Republike.

Fondacija je 2017. godine primila četiri pošiljke elektronske opreme i rashladnih uređaja, prema podacima WikiIran-a. Identifikacioni broj naveden na pošiljkama, još jednom, odgovarao je broju agencije MOD 346428.

Nije poznato kako je fondacija koristila te materijale, ali se među njenim rukovodiocima nalaze visoki komandanti IRGC-a u svakoj od 31 iranske provincije. U provinciji Huzestan to je brigadni general Hasan Šahvarpur, dugogodišnji komandant elitnih jedinica u toj nemirnoj oblasti.

Šahvarpur nije odgovorio na detaljan zahtev za komentar.

Jedinice pod Šahvarpurom ubile su najmanje 100 iranskih civila u Mahšahru 2019. godine, tokom protesta zbog visokih cena gasa, navodi se u dokumentu američkog Ministarstva finansija o sankcijama. Prema navodima SAD, oklopnim vozilima opkolili su ljude koji su pokušavali da pobegnu i pucali mitraljezima na okupljene.

Lokalni aktivista za ljudska prava, koji je rekao da je prisustvovao ubistvima, izjavio je da su Šahvarpurovi vojnici potom zapalili polja šećerne trske u kojima su se skrivali neki od demonstranata u bekstvu. Njegovo svedočenje potvrdio je još jedan aktivista koji je tog dana bio prisutan.

Nakon što su SAD 2020. godine uvele sankcije Šahvarpuru zbog navodnog kršenja ljudskih prava, jedan ugledni verski velikodostojnik poljubio ga je u glavu tokom verske ceremonije i rekao mu da su sankcije "izvor ponosa".

Šahvarpur je 2021. godine zatražio 50 milijardi rijala, što je tada prema zvaničnom kursu iznosilo više od milion dolara, od državne čeličane kako bi finansirao izgradnju nove zgrade IRGC-a u Huzestanu, prema dokumentu koji je pregledao Reuters. Vlasnik računa na koji je trebalo da bude uplaćen novac, prema dokumentaciji sa njegovim potpisom, bila je agencija MOD 424000.

Prema rečima dvojice aktivista, Šahvarpurovi ljudi su početkom ove godine ugušili nove demonstracije u Huzestanu, koje su bile deo nacionalnog ustanka zbog ekonomskog kolapsa Irana. Širom zemlje poginule su hiljade ljudi, a desetine hiljada su zatvorene. Aktivisti su naveli da su u Huzestanu dokumentovali imena 46 poginulih i da je većina njih ubijena 8. i 9. januara, kada je IRGC otvorio vatru na demonstrante.

Na snimcima državnih medija sa parade održane ranije ove godine vide se pripadnici Šahvarpurovih jedinica IRGC-a kako prolaze kroz jedan grad u Huzestanu u belim vozilima Toyota Tundra, kakva preferira mreža MOD. Jedan od kamiona prevozio je jarkoružičasti dron "Šahed".

(Telegraf.rs)