Počasni konzul Srbije u Izraelu otkriva koliko su dve zemlje povezane: Trgovinska razmena oborila sve rekorde

Trgovinska razmena Srbije i Izraela dostigla je rekordni nivo, izraelske kompanije ulažu u različite sektore srpske privrede, a sve veći broj izraelskih turista posećuje našu zemlju. Ipak, prostor za unapređenje saradnje i dalje je veliki, posebno kada je reč o avio-saobraćaju, tehnologiji i inovacijama.

O odnosima dve zemlje, ali i o političkoj situaciji u Izraelu nakon izbora, za Telegraf.rs je govorio Aleksandar Nikolić, počasni konzul Republike Srbije u Izraelu. Kako je istakao, bez obzira na ishod izbornog procesa i moguće promene vlasti, očekuje da će odnosi Beograda i Tel Aviva ostati dobri.

Nikolić je naveo da je prethodni period bio obeležen značajnim rastom privredne, trgovinske saradnje i investicija između Srbije i Izraela.

"Kada govorimo o bilateralnim odnosima 287 miliona, rekord zaista svih vremena, uz značajan srpski suficit", rekao je Nikolić.

Posebno je izdvojio prehrambenu i metalsku industriju, a naglasio je i da je jug Srbije, uključujući industrijsku zonu u Nišu, među vodećim izvoznim područjima.

"Samo u protekle dve godine govorimo o porastu izvoza u prehrambenoj industriji od 52 procenta, 148 miliona dolara", naveo je počasni konzul.

Izrael je, prema njegovim rečima, treći najveći trgovinski partner Srbije van Evrope kada je reč o izvozu, a najveći u širem prostoru Bliskog istoka.

Važan deo odnosa dve zemlje čini i turizam. Direktni letovi između aerodroma "Ben Gurion" i "Nikola Tesla" doprineli su rastu broja izraelskih turista u Srbiji, a prošle godine zabeleženo je 107.000 njihovih noćenja.

"Želeli bismo da to bude ravnomernije raspoređeno, više van Beograda", rekao je Nikolić, dodajući da bi u tome pomoglo uključivanje većeg broja avio-kompanija.

Posebno je istakao da bi obnavljanje direktne linije Er Srbije do aerodroma "Ben Gurion" bilo značajno ne samo za privrednike i turiste, već i za javnu diplomatiju i srpske hodočasnike koji putuju u Svetu zemlju i Jerusalim.

"Priželjkujem i očekujem da se i naš nacionalni avio-prevoznik Er Srbija vrati, da obnovi svoje direktne letove za međunarodni telavivski aerodrom Ben Gurion. To bi svakako bio značajan doprinos, služilo bi poslovnim ljudima i javnoj diplomatiji, ali možda na prvom mestu treba da istaknemo i naše hodočasnike koji su zainteresovani i koji dolaze ovde u Svetu zemlju i Sveti grad Jerusalim", naveo je on.

Nikolić je istakao da Izraelci Srbiju sve više doživljavaju kao prijateljsku i poslovno perspektivnu evropsku destinaciju.

"Posebno mi je drago da u zadnjem periodu ovde vlada jedna spoznaja da je Srbija jedno dobronamerno, plodotvorno mesto za izraelske poslovne ljude i turiste u Evropi", rekao je počasni konzul.

Izraelska ulaganja, kako je naglasio, nisu ograničena samo na nekretnine. Kao primere naveo je fabriku metalnih ležajeva u Krčagovu kod Užica, livnicu u Adi, investiciju kompanije „Kavim“ u Raškoj oblasti, kao i projekte u oblasti obnovljivih izvora energije.

Među njima su vetropark Kovačica i proširenje projekta "Pupin", povezani sa kompanijom "Enlight", kao i aktivnosti kompanija "Nofar" i "Sansa" u oblasti solarne energije.

Srbija želi da postane regionalni centar za izraelske inovacije

Nikolić je ukazao i na potencijal saradnje u oblasti tehnologije i inovacija, posebno imajući u vidu razvijen izraelski inovacioni ekosistem.

Prema njegovim rečima, prethodnog meseca održana je uspešna konferencija u Naučno-tehnološkom parku u Nišu, na kojoj su učestvovala dva značajna izraelska subjekta iz oblasti sajber-bezbednosti. Među učesnicima su bili i ljudi koji su ranije radili u izraelskoj Nacionalnoj direkciji za sajber-bezbednost.

"Mislim da ta vrsta umrežavanja, imajući u vidu da je naša zemlja regionalni hab kada govorimo o svemu ovome, ima poseban značaj i predstavlja istinsku dodatnu vrednost", ocenio je Nikolić.

On je izrazio očekivanje da će se pozitivni trendovi nastaviti i da bi Srbija mogla da postane regionalno čvorište za izraelske kompanije.

"Želeo bih da Srbija bude regionalni hab, da Izraelci prepoznaju našu zemlju kao mogućnost za širu saradnju, ne samo na prostoru onoga što se kolokvijalno zove Zapadni Balkan, već i šireg prostora našeg regiona", rekao je počasni konzul.

"Izrael želi najbolje odnose sa našom zemljom"

Dok se ekonomska saradnja razvija, Izrael se suočava sa ozbiljnim unutrašnjim političkim podelama. Nikolić smatra da su izbori pokazali koliko je društvo polarizovano, ali i da su dosadašnje podele na levicu i desnicu postale nedovoljne da objasne političku sliku zemlje.

"Ono što je sigurno jeste da će, kakav god rasplet događaja ovde bio, izraelska strana želeti najbolje moguće odnose sa našom zemljom i nastavak pozitivnih trendova", rekao je Nikolić.

Prema njegovoj oceni, jedan od prvih pokazatelja značaja ovih izbora bila je izlaznost od 77,7 odsto. Ona je, kako je naveo, posledica osećaja da se glasa o pitanjima koja prevazilaze uobičajeno političko nadmetanje, nakon četiri godine tokom kojih je Izrael prošao kroz brojne krize, uključujući i godinu masovnih protesta zbog reforme pravosuđa.

"Izuzetna izlaznost od 77,7 procenata posledica je referendumskog osećaja svega onoga što je narod ovde doživeo u poslednje četiri godine", objasnio je on.

Nikolić je ukazao na to da je izraelsko društvo duboko podeljeno i da se sukobljavaju različite vizije budućnosti države.

"Ovo je nepremostivo, duboko podeljeno društvo. One istorijske podele na levicu i desnicu danas su anahrone, prevaziđene i u mnogo čemu čak imaju groteskni prizvuk", ocenio je počasni konzul.

Jednu od strana predstavlja sekularno-liberalni deo društva, čije je najjače uporište u Tel Avivu i širem području Dana. Taj deo Izraela povezuje se sa konceptom "startap nacije" i razvojem istraživanja i tehnologije, agriteha, vodnih tehnologija, finansijskih tehnologija, medicine, sajber-bezbednosti i veštačke inteligencije.

Strah od novog sukoba sa Iranom i dalje prisutan

Pored unutrašnjih političkih podela, Izrael se suočava i sa neizvesnošću u pogledu bezbednosne situacije, posebno zbog mogućnosti novog sukoba sa Iranom.

Nikolić je rekao da je zabrinutost zbog eventualne eskalacije prisutna u izraelskom društvu i da je to jedna od tema kojima se posvećuje velika pažnja u televizijskim informativnim emisijama.

"Vlada prilična neizvesnost i možda je to najodgovorniji odgovor. Uz to vlada svakako izvesna doza zabrinutosti", rekao je počasni konzul.

Prema njegovim rečima, postoje razlike između stavova premijera Benjamina Netanjahua i načelnika Generalštaba izraelske vojske Ejala Zamira. Ipak, nada se da će biti izbegnuta nova eskalacija.

Pozvao se i na procene stručnjaka Instituta za studije nacionalne bezbednosti (INSS) pri Univerzitetu u Tel Avivu, prema kojima bi novi sukob mogao da bude izbegnut.

"Još uvek bih rekao da preovladava uverenje, posebno kada govorimo o ekspertima iz referentnih i kompetentnih instituta koji se bave ovim pitanjima, kao što je INSS, da će to biti izbegnuto. Ali svaka eventualnost je moguća", naveo je Nikolić.

On je istakao da ne može sa sigurnošću da predvidi da li bi do novog sukoba moglo da dođe već ove nedelje.

"Postoji nada da neće doći sada do te eskalacije, ali nema nikakve mogućnosti da se to bilo kakvom polisom osiguranja obezbedi", rekao je on.

Nikolić je podsetio da je napad Hamasa 7. oktobra 2023. godine ostavio duboke posledice na izraelsko društvo, koje se i dalje suočava sa traumama i psihološkim posledicama rata.

"Kada biste sagledali koliko su dugi redovi za tretmane i profesionalne usluge psihološke pomoći ovde, kakav pijetet postoji, ali i kakvu su sudbinu doživeli mladi ljudi kao ratni vojni invalidi, videli biste koliko je duboka ta posttrauma", rekao je on.

Posebno je pomenuo pitanje talaca i potrebu da se utvrdi odgovornost za događaje 7. oktobra. Govoreći o tome, naveo je da je 251 osoba bila oteta, a da se 46 talaca, za koje postoje snimci da su bili živi u trenutku otmice, nije vratilo.

Nikolić je govorio i o Alonu Ohelu, čija je porodica, kako je rekao, i dalje u privatnom kontaktu sa njim. Naveo je da je Alon borac, da se bavi muzikom u meri u kojoj mu okolnosti dozvoljavaju, ali i da se suočava sa problemima sa vidom i posttraumatskim posledicama.

"Ta divna porodica, majka Idit, otac Kobi i sam dragi Alon, viteški se bore za njegov oporavak. On, u granicama mogućnosti, čak i nastupa u svojim muzičkim nastupima", rekao je Nikolić.

Dodao je da Alon ima određene oftalmološke probleme, kao i da se suočava sa posledicama dugotrajnog traumatičnog iskustva.

"On je zaista oličenje jednog velikog borca", poručio je počasni konzul.

Izraelsko društvo pokušava da nastavi normalan život

Uprkos ratovima, političkim krizama i dubokim podelama, izraelska ekonomija nastavlja da funkcioniše, posebno u oblasti visokih tehnologija i izvoza, istakao je Nikolić.

Prema njegovim rečima, stanovnici Izraela navikli su da se veoma brzo prebacuju iz ratnog stanja u svakodnevni život.

"Ne mogu da vam opišem kojom brzinom se ovde ljudi za 180 stepeni, jednim svičem, preokrenu iz ratnog stanja u mirnodopsko", rekao je on.

Kako je objasnio, ljudi prate vesti o tome da li će deca sutradan ići u škole i vrtiće, a mnogi su se navikli na to da se svakodnevni život prilagođava bezbednosnim okolnostima.

"Ne znam da li ima još jedna zemlja na svetu da, kada izbije rat, niko ne beži odavde, nego ljudi ponovo traže kartu više da se vrate, da bi se borili za svoju zemlju, oni koji su se zatekli u inostranstvu", naveo je Nikolić.

Uprkos svemu, izraelska privreda, kako je istakao, nastavlja da beleži dobre rezultate.

"Privreda ne samo da nije oronula i klonula, nego, naprotiv, beleži izuzetne rezultate u svim parametrima, posebno kada govorimo o visokotehnološkoj međunarodnoj saradnji i izvozu", rekao je on.

Nikolić je ocenio da je Izrael specifična zemlja koju nije moguće jednostavno svrstati u jedan geografski ili kulturni okvir.

"Izrael nije Evropa, nije Amerika, nije Bliski istok, a pomalo je Evropa, pomalo je Amerika i pomalo je Bliski istok. Izrael je nešto vrlo specifično", zaključio je počasni konzul.

(Telegraf.rs)