Ključne činjenice o međuizborima u SAD: Objašnjenja za lakše razumevanje komplikovane procedure

Izbori na sredini mandata američkog predsednika mogli bi da predstavljaju prekretnicu u drugom mandatu Donalda Trampa.

Ankete ukazuju na mogućnost da republikanci Donalda Trampa izgube tesnu većinu u Predstavničkom domu, a možda čak i u Senatu. Ipak, takav ishod nije nimalo izvestan, a u mnogim izbornim trkama kandidati su izjednačeni, piše dpa.

Evo pregleda izbora.

O čemu se tačno glasa?

Kongres SAD ima dva doma - Kongres i Senat. Na izborima na sredini mandata, poznatim i kao međuizbori, Amerikanci biraju svih 435 članova Predstavničkog doma i 35 od ukupno 100 senatora.

Na izborima se bira samo trećina senatora jer njihov mandat traje šest godina. Mandati počinju u različito vreme, tako da se svake dve godine bira samo deo članova Senata.

Pored toga, većina saveznih država održava izbore za guvernere, najmoćnije funkcionere u pojedinačnim državama, uključujući Kaliforniju, Arizonu i Mičigen. U mnogim državama biraju se i članovi zakonodavnih tela, kao i drugi funkcioneri, poput državnih sekretara, koji često nadgledaju izbore u svojim državama.

Kakav je trenutni odnos snaga u Kongresu?

U Predstavničkom domu republikanci trenutno imaju 218 od ukupno 435 mesta, a demokrate 214. Dva mesta su upražnjena nakon ostavki ili smrti članova Kongresa, dok je kongresmen Kevin Kajli sada nezavisan posle napuštanja Republikanske stranke. Republikanska većina je zbog toga veoma krhka.

Republikanci imaju većinu u Senatu sa 53 mesta, naspram 47 mesta demokrata, uključujući dva nezavisna senatora koji deluju zajedno sa demokratama.

Od 35 mesta u Senatu koja su predmet izbora, 22 trenutno pripadaju republikancima, a 13 demokratama. Međutim, većina republikanskih mesta nalazi se u državama u kojima je Tramp ubedljivo pobedio 2024. godine.

Zašto su međuizbori važni?

Izbori koji se održavaju neposredno pre polovine četvorogodišnjeg predsedničkog mandata tradicionalno se smatraju referendumom o predsednikovoj politici.

Konkretno, oni određuju koliko će predsednik imati političkog prostora za delovanje tokom naredne dve godine. Bez većine u oba doma Kongresa, predsednik može da napravi malo trajnih promena u unutrašnjoj politici.

Ukoliko demokrate osvoje većinu u jednom ili oba doma, mogle bi da pojačaju kontrolu nad Trampovom administracijom i pozovu je na veću odgovornost.

To je, na primer, zato što političari iz većinske stranke predsedavaju kongresnim odborima i imaju ovlašćenje da pokreću istrage ili pozivaju državne zvaničnike da svedoče pod zakletvom.

Ukoliko budu imale većinu, demokrate u Senatu mogle bi i da blokiraju buduća Trampova imenovanja sudija.

Kako Amerikanci glasaju?

Glasanje počinje nedeljama ranije, jer milioni Amerikanaca glasaju poštom ili koriste mogućnost prevremenog glasanja.

Prema podacima Izborne laboratorije Univerziteta Florida, do ponedeljka uveče već je bilo zabeleženo više od 55 miliona glasova datih unapred.

U utorak će većina američkih građana glasati lično. Biračka mesta otvaraju se rano ujutru, a zatvaraju između 18 i 21 čas.

Na pojedinim mestima birači će istovremeno odlučivati i o izboru lokalnih sudija, kao i o kontroverznim predlozima zakona i drugim pitanjima koja se nalaze na glasačkim listićima.

Kako se broje glasovi?

Brojanje počinje odmah nakon zatvaranja biračkih mesta.

U mnogim državama prvo se obrađuju glasovi dati na dan izbora, a zatim oni pristigli poštom. Kako brojanje odmiče, to može dovesti do značajnih promena u ukupnom rezultatu, jer se profil birača koji glasaju poštom ponekad veoma razlikuje od profila onih koji glasaju lično.

Tek kada velike televizijske mreže, na osnovu izlaznih anketa i preliminarnih rezultata, proglase pobednike, postaje jasnija slika o tome koja će stranka imati većinu.

Ako je izborna trka veoma tesna, može proći nekoliko dana pre nego što se utvrdi ko je u prednosti.

U narednim nedeljama zvanične rezultate potvrđuju lokalni izborni odbori ili izborni zvaničnici pojedinačnih država.

Mandati sadašnjih članova Kongresa završavaju se 3. januara 2027. godine u podne. Novoizabrani Kongres sastaje se odmah nakon toga.

Prvi zadatak novog Predstavničkog doma biće izbor predsedavajućeg tog doma. Trenutni predsedavajući je republikanac Majk Džonson, blizak Trampov saradnik.

(Telegraf.rs)