JOVANOVIĆ: Pobuna JSO uvod u destabilizaciju države (FOTO)

Predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović rekao je da je oružana pobuna Jednice za specijalne operacije (JSO) u novembru 2001. bila uvod u destabilizaciju države, koja je dovela do atentata na premijera 2003.

- Nesporna je činjenica da je pobuna JSO, iza koje stoje ne samo lični interesi, već i politički, bila uvod u destabilizaciju države koja za direktnu posledicu ima ubistvo premijera Zorana Ðinđića - rekao je Jovanović, svedočeći u nastavku suđenja osmorici pripadnika JSO pred Specijalnim sudom u Beogradu.

On smatra da je JSO bila zločinačka organizacija koja je ubijala ljude (na Ibarskoj magistrali, Ivana Stambolića) bila u vezi sa "zemunskim klanom"...

- Nesporna je činjenica da je tu reč o pobuni, a ne o protestu, jer JSO nisu komandovali ljudi koji su formalno bili na njenom čelu. Ciljevi pobune bili su politički i nisu imali veze s angažovanjem JSO - rekao je Jovanović, u to vreme visoki funkcioner DOS-a i bliski saradnik premijera.

Iza pobune, kako je naveo, stajali su politički interesi, zahtevi za smenom ministra policije, čelnika Državne bezbednosti...

Jovanović je u više navrata aludirao da je politički interes za pobunu imao tadašnji predsednik SRJ i lider DSS Vojislav Koštunica, komentarišući, pored ostalog, da su pojedinci izuzeti iz procesa.

Lider LDP-a je potvrdio da je nakon izbijanja pobune išao da se nađe sa optuženim (neformalnim komadantom JSO) Miloradom Ulemekom Legijom u Šilerovoj ulici, ali ga tamo nije našao.

Tamo se, međutim, susreo sa kasnije ubijenim vođom ''zemunskog klana'' Dušanom Spasojevićem, posle čega mu je, kako je naveo, bilo jasno da je Spasojević direktno uključen u delovanje JSO i sve odluke koje su donošene u toj jedinici.

Odgovarajući na pitanja tužioca, Jovanović je govorio o svom odlasku u Kulu sa Ðindićem, tvrdeći da ''su ih organizatori pobune namerno razdvojili''.

Ðinđić u Kuli, kako je naveo, nije razovarao s tadašnjim komadantom jedinice, nego s penzionisanim komandantom (Ulemekom).

- Premijer nije pozvan u Kulu da bi se sa njim dogovaralo, već je doveden da bi se javnost uverila da je on popustio i da je došao da moli da ostane na vlasti - smatra Jovanović.

Pobuna nije bila orijentisana patriotskim razlozima, kao što se tvrdilo da se oni bune zbog hapšenja braće Banović i njihovog izručenja Haškom tribunalu, već da se održe na snazi bivši komandant te jedinice u penziji, kriminalno delovanje zemunskog klana...

Jovanović je u novembru 2011. saslušan kao svedok u istrazi.

Petorica optuženih Veselin Lečić, Dragoslav Krsmanović, Dragiša Radić, Vladimir Pocić i Mića Petraković doći će u sud sa slobode, pošto su pušteni iz pritvora krajem novembra prošle godine.

Bivši komadanti JSO Milorad Ulemek, Zvezdan Jovanović i Dušan Maričić će biti dovezeni iz požarevačkog zatvora, u kom izdržavaju maksimalne kazne zbog najtežih krivičnih dela, među kojima je i ubistvo premijera Zorana Đinđića.

U optužnici se navodi da je od 9. do 17. novembra 2001. godine JSO otkazala poslušnost komandi, povukla svoje pripadnike u centar u Kuli, prekinula komunikacije s komandom i u više navrata odbila zahteve načelnika resora, ministra unutrašnjih poslova i premijera Đinđića, da prekine sa pobunom.

Istovremeno, operativni deo Jedinice borbenim vozilima i naoružanim ljudstvom u dva navrata je blokirao auto-put. Prvi put je to učinjeno 10. novembra na auto-putu Novi Sad - Subotica u blizini Vrbasa, a drugi put 12. novembra blokadom auto-puta kroz Beograd kod Sava centra.

Na taj način je, kako se navodi u optužnici, vrlo jasno iskazana spremnost Jedinice za primenu nasilja ukoliko se ne prihvate njeni ultimativni zahtevi za smenu tadašnjeg ministra policije Dušana Mihajlovića, načelnika resora DB-a Gorana Petrovića i njegovog zamenika Zorana Mijatovića.

Takvim postupanjem Jedinice, bili su neposredno ugroženi bezbednost i ustavni poredak zemlje, navodi se u optužnici.

(Telegraf.rs / Tanjug)