• 0

KRVAVA NOĆ DUGIH NOŽEVA: Kako je Hitler počistio sve protivnike za nekoliko sati (FOTO)

SA na čelu sa Ernstom Remom i levo krilo unutar nacističke partije na čelu sa Gregorom Štraserom koje je akcenat stavljalo na reč "socijalizam" u nacional-socijalizmu, od dolaska na vlast januara 1933. godine ukazivali su na potrebu "druge revolucije". Adolf Hitler je imao "bolju" ideju

  • 0
Adolf Hitler i čelnici nacističke partije. Prkosni čovek sa šeširom, jedini koji nije digao ruku i koji nije u uniformi, je Gregor Štraser, levičar među nacistima. Foto: Wikipedia/public domain

Adolf Hitler i čelnici nacističke partije. Prkosni čovek sa šeširom, jedini koji nije digao ruku i koji nije u uniformi, je Gregor Štraser, levičar među nacistima. Foto: Wikipedia/public domain

Nemačka, proleće 1934. godine. Adolf Hitler je već više od godinu dana kancelar koji je uspeo da zgrabi skoro sve poluge vlasti i da nemačkom narodu i državi nametne nacističku ideologiju. Na putu ka tronu koji je počeo petnaestak godina ranije, ključnu ulogu je odigrao SA ("Sturmabteilung", Jurišni odredi), takozvani smeđekošuljaši.

U redovima ove paravojne formacije bilo je i mnogo ljudi koji su akcenat u nacional-socijalizmu stavljali na reč socijalizam, i želeli da postanu prava revolucionarna vojska koja će zameniti regularne nemačke oružane snage; ova "leva" struja je bila jaka i u samoj partiji.

Ovakva ideja je ugrožavala nemačku vojnu tradiciju i položaje oficira, pa čak i samu nemačku državu, a Hitler je u godinama pre nego što je došao na vlast obećavao generalima da će nemačkoj vojsci vratiti staru slavu i da će razbiti ograničenja nametnuta Versajskim sporazumom.

Sve navedeno - stavljanje akcenta na socijalizam, anti-kapitalistički i anti-tradicionalistički sentimenti, želja SA da zameni regularnu vojsku - smetalo je i ugrožavalo i samog Hitlera pošto je dovodilo u pitanje stabilnost njegovog režima, iza kojeg su stajali krupni industrijalci.

Paljenje Rajhstaga februara 1933. godine koje je dovelo do zabrane Komunističke partije. Foto: Wikimedia Commons/National Archives and Records Administration

Paljenje Rajhstaga februara 1933. godine koje je dovelo do zabrane Komunističke partije. Foto: Wikimedia Commons/National Archives and Records Administration

Hitler jeste uništio sindikalni pokret i komuniste, ali je sada njegova sopstvena paravojska na čelu sa Ernstom Remom počinjala da zvuči marksistički, a mnogi pripadnici SA su javno govorili o potrebi za "drugom revolucijom".

I to sve u trenutku kada Hitleru, koji je već došao na vlast, više nisu bili od prevelike potrebe; njemu su sada više trebali industrijalci i generali.

Krajem februara 1934. godine Hitler je obavestio Rema da SA neće postati nova vojska, i Rem je nerado na takav razvoj situacije pristao. Međutim, nije nameravao da se toga pridržava. U aprilu je sazvao konferenciju za štampu na kojoj je izjavio da je "SA nacional-socijalistička revolucija".

Adolf Hitler stoji pored Ernsta Rema. Foto: Wikimedia /  German Federal Archive

Adolf Hitler stoji pored Ernsta Rema. Foto: Wikimedia / German Federal Archive

E sad, unutar samog SA postojala je posebna formacija, stvorena 1925. godine, koja se zvala Zaštitno odeljenje ("Shutzstaffel", skraćeno SS); ona je počela kao minijaturna jedinica zadužena da štiti Hitlera, ali je postepeno narasla. Njen čelnik je bio Hajnrih Himler, dok mu je Rajnhard Hajdrih bio zamenik.

4. juna 1934. godine Hitler i Rem su održali petočasovni sastanak, a Rem je nekoliko dana kasnije uzeo "bolovanje"; cela vrhuška SA je odlučila da mu se pridruži na planskom julskom boravku u odmaralištu u blizini Minhena.

17. juna vicekancelar Franc fon Papen je održao šokantni i prkosni govor u kojem je optužio SA za anti-intelektualizam i prozvao nacističku partiju zbog cenzure štampe. Pozvao je i Hitlera da spreči "drugu revoluciju".

Adolf Hitler i Benito Musolini. Foto: Wikimedia

Adolf Hitler i Benito Musolini. Foto: Wikimedia

Sve to je dovelo do povećanih tenzija između SA i nemačke vojske i ugrozilo Hitlerovu poziciju. Na međunarodnom planu, ugrozilo je ne samo Hitlerovu reputaciju lično već i reputaciju partije, ideologije i čitave Nemačke, iz "firerovog" ugla govoreći: možemo samo da zamislimo kako se osećao kada ga je Musolini u Veneciji, samo dva dana pre Fon Papenovog govora, upitao zašto toleriše nasilništvo, huliganizam i homoseksualnost unutar SA.

Da, dobro ste pročitali. Vrhuška SA je bila puna homoseksualaca, a mnogi se uopšte nisu trudili da to sakriju; svi su u najvišim krugovima nemačke politike i države znali da je Ernst Rem homoseksualne orijentacije, ali je homoseksualnost njegovog zamenika Edmunda Hajnesa bila poznata svima jer se nije ni trudio da je sakrije.

21. juna Hitler je posetio predsednika Paula fon Hindenburga na njegovom seoskom imanju, a ovaj ga je obavestio da mora da reši problem sa neobuzdanim SA koji je sejao strah na ulicama nemačkih gradova, ili će ovaj proglasiti vanredno stanje, što bi bio kraj nacističkog režima; nekoliko dana kasnije, tokom svadbe gaulajtera Jozefa Terbovena u Esenu, Hitler je obavešten o nameri konzervativnih elemenata da ubede Hindenburga da svejedno proglasi vanredno stanje.

Hajnrih Himler. Foto: http://www.welt.de/geschichte/himmler/article124223862/Insight-into-the-orderly-world-of-a-mass-murderer.html

Hajnrih Himler. Foto: http://www.welt.de/geschichte/himmler/article124223862/Insight-into-the-orderly-world-of-a-mass-murderer.html

Himler i Hajdrih su istovremeno plasirali glasine da Rem i SA planiraju državni udar. Hitler se potom sa vojskom dogovorio da ona ostane po strani u predstojećem obračunu. SS je stavljen u punu borbenu pripravnost.

29. juna "firer" je nakon inspekcije radnog logora odlučio da prenoći u jednom hotelu u Bonu. U ranim jutarnjim satima 30. juna telefonski je obavešten od Himlera da je SA u Minhenu saznala za planirani napad i da su izašli na ulice. Odmah je krenuo u Bad Vize kod Minhena gde su se nalazili čelnici Jurišnih odreda, i stigao tamo oko 4:30.

Prvo je naredio hapšenje svih "smeđekošuljaša" koji su se nalazili u sedištu Nacional-socijalističke radničke partije Nemačke u Minhenu, zatim je u policiji u nastupu histerije strgao epolete jednom "jurišniku" i potom otišao u pomenuti Bad Vize. Svi čelnici SA, uhvaćeni na spavanju u ranim jutarnjim časovima, uhapšeni su i poslati u zatvor Štadelhajm, osim Edmunda Hajnesa koji je zatečen u krevetu sa nekim mladićem. Odbio je da se "upristoji" i nakon pet minuta čekanja, koliko mu je dato da posluša naređenje, Hitler je naredio njegovo momentalno smaknuće.

Edmund Hajnes, istaknuti homoseksualac u redovima SA, koji je stradao u Noći dugih noževa 1934. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Edmund Hajnes, istaknuti homoseksualac u redovima SA, koji je stradao u Noći dugih noževa 1934. godine. Foto: Wikimedia Commons/Deutsches Bundesarchiv

Narednog dana u 10h Hitler je pozvao Geringa koji je po dogovoru bio u Berlinu i izgovorio reč "kolibri". Bila je to lozinka koja je pokrenula talas egzekucija u kojem su živote izgubili ključni neprijatelji Hitlerovog režima, vezani ili nevezani za SA, vezani ili nevezani čak i za partiju. Smaknuća su vršili SS-ovci i Geringova privatna milicija na osnovu spremljenog spiska lica za odstrel.

Najbitniji na tom spisku svakako su bili bivši general i kancelar Kurt fon Šlajher, koji je ubijen sa svojom suprugom, i Gregor Štraser, čovek koji je predvodio levu struju unutar nacističke partije i bio zapravo jedini koji je mogao da dovede u pitanje liderski položaj Adolfa Hitlera.

1. jula Ernst Rem je u svojoj ćeliji dobio pištolj i mogućnost da izvrši samoubistvo. Navodno je odbio rečima: "Ako treba da budem ubijen neka Adolf lično to uradi". Nakon 15-minutnog čekanja, oficir SS-a Teodor Ajke se vratio u njegovu ćeliju i pucao mu u gole grudi, pošto je ovaj već razdrljio košulju čekajući egzekuciju. Navodno, poslednje su mu reči bile: "Moj fireru, moj fireru".

Organizacione sposobnosti Gregora Štrasera, pobornika leve struje u nacističkoj partiji, bile su ključne u dolasku nacista na vlast. Foto: Wikimedia Commons/Erich Retzlaff "Wegbereiter und Vorkämpfer für das neue Deutschland". München, 1933

Organizacione sposobnosti Gregora Štrasera, pobornika leve struje u nacističkoj partiji, bile su ključne u dolasku nacista na vlast. Foto: Wikimedia Commons/Erich Retzlaff "Wegbereiter und Vorkämpfer für das neue Deutschland". München, 1933

2. jula čistka je bila završena. Procene o broju ubijenih se kreću od 200-250 do 1.000 ljudi. Bilo je čak i potpuno nedužnih, slučajnih žrtava. Recimo, SS je upao u kuću izvesnog Vilija Šmita, muzičkog kritičara, dok je svirao violončelo, i odveo ga na oči supruge i troje maloletne dece; ubijen je, jer je pomešan sa drugim Vilijem Šmitom na listi, a telo je vraćeno porodici u zapečaćenom kovčegu i s naređenjem da se ne sme otvarati.

Hitler je 13. jula održao govor u Rajhstagu, objavio da je ubijeno 74 ljudi i to opravdao rečima da su ga okolnosti dovele u situaciju da postane "vrhovni sudija nemačkog naroda" koji je morao da reaguje jer je "postao odgovoran za sudbinu" države. Takođe je lakonski izjavio da oni ovaj događaj zovu "Noć dugih noževa".

SS je ubrzo postala nezavisna organizacija, a SA je postala smanjena i praktično nebitna formacija koja se tek povremeno koristila od strane nacista, kada je za to bilo neke potrebe, kao što se desilo tokom takozvane Kristalne noći novembra 1938. godine, kada je izvršen pogrom nad Jevrejima u Nemačkoj, kao reakcija na ubistvo nemačkog diplomate Ernsta fom Rata u Parizu od strane Heršela Grinšpana.

(O. Š.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima