ČUDO: Na mestu na kom je poginuo vojvoda Stevan Sinđelić u 3 stene pojavljuje se njegov lik (FOTO)

Printskrin: Youtube/NGTim Produkcija

Preporučujemo

Stevan Sinđelić bio je srpski vojskovođa u Prvom srpskom ustanku. Poginuo je u boju na Čegru, digavši u vazduh šanac pun Turaka.

POGLEDAJTE PRVI SRPSKI FILM: Zavirite u život i delo besmrtnog vožda Karađorđa (VIDEO)

Rođen je 1770. godine u selu Vojsci. Njegov otac, ugledni zanatlija Radovan Rakić je umro vrlo mlad, pa se Stevanova majka, Sinđelija, preudala. Zato su ga ljudi po majci Sinđeliji prozvali Sinđelić.

Pre ustanka služio je kod čuvenog resavskog kneza Petra, koga su dahije pred početak ustanka posekle.

Kada je Petar pogubljen zajedno sa 70 najuglednijih srpskih glava u dahijskoj seči knezova, Stevan se prihvatio kneževskog zvanja i odmah Resavu pridružio Karađorđevom ustanku.

Još pre nego što će podići ustanak, Karađorđe je prelazio preko Velike Morave i sastajao se sa Sinđelićem i dogovarao se o početku ustanka, pa je Sinđelić počeo da prikuplja narod resavskog kraja za ustanak protiv osmanlija.

Čim je objavljen ustanak u Orašcu, Karađorđe je o tome obavestio Stevana Sinđelića. Stevan Sinđelić je odmah pobunio celu Resavu. Osmanlije, koji su bili u Ćupriji, čim su čuli za ustanak Srba kreću protiv ustanika.

Foto: Wikimedia/Pavle Čortanović

Posle 1807. i kratkog predaha, došla je za srpske ustanike sudbonosna 1809. godina. Kod Kamenice, sela nadomak Niša, Srbi su imali 6 šančeva. U prvom šancu na brdu Čegar bio je vojvoda Stevan Sinđelić sa svojih 3.000 Resavaca.

Kad su Turci saznali da su se dve vojvode, Hajduk Veljko i Petar Dobrnjac povukle s vojskom, i da su usled toga Srbi oslabili, krenuli su jakom vojskom na srpske položaje na Čegru.

Boj je počeo u jutarnjim časovima 31. maja 1809. Turci su jurišali četiri puta, ali su ih Sinđelićevi junaci odbili. Na kraju preko onih koji su izginuli i ispunili rovove oko šanca, Turci su na juriš ušli u šanac.

Nastao je pravi okršaj. Borba puškama, pretvorila se borbom kundacima i noževima. Turcima su pristizale nove snage, a Sinđelić je ostao sam.

Kad je Stevan Sinđelić video da ne može Turke isterati iz šanca, da je mnogo Srba izginulo, a da ne bi pao živ Turcima u ruke, opalio je iz svoje kubure u punu burad baruta i tako je završio boj.

Foto: Wikipedia/Тајга

Posle ovoga, na Čegru je ležalo oko 16.000 Turaka i 4.000 Srba. Posle ove pogibije niški paša je naredio Srbima da sve srpske glave odseku i odnesu u Niš.

Po naredbi su odrali glave, predali paši, a ovaj naredi da se sazida Ćele Kula. I dan danas ovaj spomenik palim Čegarskim braniocima se nalazi u Nišu i pretvoren je u spomen obeležje.

- O Stevanu Sinđeliću najviše se uči u sedmom razredu osnovne škole, u sklopu lekcija o Prvom srpskom ustanku. Ne mogu reći da mu je posvećeno previše pažnje, ali deca se upoznaju sa osnovnim istorijskim činjenicama koje su o njemu poznate.

- Mada ima mnogo dece koje interesuje više detalja, a naročito su im zanimljivi srpski junaci i njihovi podvizi - rekla je za Telegraf Božica Slavković, doktor istorije.

Ćele-kula u Nišu. Foto: Wikipedia/(WT-shared) Kulmalukko at wts wikivoyage

TRI STENE PRIKAZUJU NJEGOV LIK

U stenama blizu vrela koje se nalazi dva kilometra severoistočno od spomenika na Čegru, mnogi prepoznaju prirodni fenomen, lik Stevana Sinđelića. Tri stene pokazuju njega oslonjenog na planinu, iz profila.

Velika je sličnost između lika vojvode kakav je naslikan u istorijskim knjigama. Ovaj fenomen primećen je prvi put 2003. godine. Kažu da se lik najbolje vidi u vreme zalaska sunca, u delu dana kada je vojvoda pucao u barut.

RODNA KUĆA STEVANA SINĐELIĆA

- Etnološki kompleks vojvode Stevana Sinđelića u selu Grabovcu proglašen je spomenikom kulture pre tridesetak godina. Restauracijom je dobijen i kulturno-turistički značajan objekat a u ranijoj kući gotovo da nije bilo sačuvanog komada nameštaja ili drugih muzejskih rekvizita.

- Kompletirana je cela muzejska postavka. Čak je napravljena i kopija vojvodine kolevke, po uzoru na originalnu koja se nalazi u niškom muzeju - dodala je dr Slavković.

Kompleks je otvoren 1989. godine ali se, prema saopštenju stručne ekipe Zavoda za zaštitu spomenika iz Kragujevca, o spomen-kući Stevana Sinđelića ne vodi, nažalost, nikakva briga.

Ona je stalno otvorena, muzejska postavka je sasvim uništena, brojni predmeti ukradeni, a izgradnjom novih objekata ceo prostor je degradiran.

Pogledajte video:

(Telegraf.rs/j.kulas@telegraf.rs)