Ima skoro 200 tumora na glavi i rukama: Nikada nije koristio kremu za zaštitu, a radio godinama na suncu

Foto: Društvene mreže

Li Rašau iz Viktorije proveo je veći deo svog života radeći na suncu. Otkriva šta se dešava kada nemate naviku da nosite šešir ili stavljate kremu za zaštitu od sunca. Nebrojene sate proveo je tokom nekoliko decenija na suncu radeći kao spasilac volonter, prenosi Dajli mejl.

Zato sada plaća cenu, ima skoro 200 tumora, uglavnom na glavi i rukama.

Preporučujemo

Li, otac i muž, imao je četiri operacije uklanjanja kancerogenih ćelija, a poslednja je bila prošle godine. Uklonjen mu je i deo lobanje pošto su se kancerogene ćelije proširile na kost. Imao je i nekoliko tura hemioterapije.

"Kao što vidite po mojoj koži, uklonjeno je za sad oko 100 tumora. Imao sam zračenje svih delova glave, a doktori su rekli da ih više nema", kaže Li.

Rašau je prvi put lečen od raka kože 1998. godine kada je došao kod lekara sa izraslinom na koži. Od tada je imao još tri operacije, a doktori mu sada preporučuju imunoterapiju ako mu se dijagnostikuje više kancerogenih ćelija - tretman koji koristi imuni sistem da ubije ćelije.

Rašau  je završio svoj najnoviji tretman za rak, ali lekari strahuju da bi se bolest mogla vratiti.

"Rak mi je ušao u kost i morali su da mi izvade lobanju, da stave titanijumsku ploču. Nažalost, dobio sam infekciju između ploče i mozga i morali su da je uklone. Ali zbog velikog rizika da me otvore, krvarenja u mozgu i sličnih stvari, odlučili su da ga neće vraćati unutra".

Foto: Društvene mreže

"Idemo samo dan po dan, jedna noga ispred druge. Ako to ne možete sami da popravite, onda nema smisla da brinete o tome, jer ćete se razboleti, a ja to odbijam da uradim".

Rašau je ispričao svoju priču kako bi pozvao druge da preduzmu mere predostrožnosti dok su na suncu i da se sete šešira i kreme za sunčanje. Tokom lečenja raka kože doživeo je i gubitak vida.

Oko 5,4 miliona ljudi u SAD godišnje dobije dijagnozu raka kože

Većina karcinoma kože uzrokovana je predugim izlaganjem ultraljubičastom svetlu, nevidljivoj vrsti zračenja koja dolazi od sunca. UV može izazvati oštećenje DNK u ćelijama kože, uzrokujući da se nekontrolisano dele i postanu kancerogene.

Rak kože je najčešći tip raka u SAD, dijagnostikuje se kod oko 5,4 miliona ljudi svake godine. Otprilike osam od deset od njih su karcinomi bazalnih ćelija, vrsta raka koja počinje u ćelijama kože koje su odgovorne za stvaranje novih ćelija.

Ako se uhvati u ranim stadijumima rak ima visoku stopu preživljavanja od više od 99 procenata. Ali ako se ne otkrije dok se ne proširi na druge delove tela, ovo pada na 35 procenata.

Svake godine oko 2.000 Australijanaca umre od ovog raka 

Australija ima najveću stopu raka kože na svetu. Svake godine, više od 11.500 Australijanaca dobije dijagnozu melanoma, dok se procenjuje da se 434.000 ljudi podvrgava lečenju nemelanomskih karcinoma kože.

Svake godine oko 2.000 Australijanaca umre od raka kože.

(Telegraf.rs)