Znate li zašto su nekada na grobove postavljali gvozdene kaveze? Odgovor je morbidan, a nema veze sa vampirima

Ovo pitanje je nedavno zaintrigiralo jednog korisnika Reddita, koji je na neimenovanoj lokaciji naišao na poslednje počivalište “okovano” čeličnom konstrukcijom.

Pretpostavlja se da je scenu zabeležio u Velikoj Britaniji, jer su upravo tamo vlasti u posebnim slučajevima postavljale kaveze poznate kao “mortsejfs” (Mortsafe).

Preporučujemo

Škole u velikom problemu

Odmah da otkrijemo da čelični kavezi nemaju veze sa legendama o vampirima ili nemirnim duhovima koje je silom trebalo zadržati pod zemljom. Istina je mnogo jednostavnija, ali i vrlo mračna.

Naime, te neobične konstrukcije služile su da spreče lopove da ukradu ono najvrednije što je grob čuvao - telo pokojnika.

Tokom 18. i 19. veka, medicinska nauka doživela je procvat, a univerziteti u velikim gradovima postali su centri za proučavanje anatomije. Za napredak u medicini, a naročito hirurgiji, bilo je neophodno da studenti uče na ljudskim telima.

Međutim, postojao je ogroman problem - zakon je dozvoljavao samo seciranje tela pogubljenih kriminalaca, a njihov broj ni približno nije bio dovoljan da zadovolji rastuću potražnju.

Do početka 19. veka medicinskim fakultetima u Britaniji bile su potrebne stotine leševa godišnje, dok je legalna ponuda iznosila tek nekoliko desetina.

Foto: Shutterstock

Javnost je bila zgrožena

Ta “nestašica” je stvorila plodno tlo za morbidno crno tržište. Pojavila se nova vrsta kriminalaca, specijalizovanih za krađu sveže sahranjenih tela.

Radili su noću, brzo i efikasno, iskopavajući sanduke kako bi došli do “robe“, koju su zatim prodavali školama za pozamašne svote.

Cena jednog tela mogla je da dostigne i 10 funti, što je u to vreme bio iznos jednak višemesečnoj plati običnog radnika.

Javnost je, naravno, bila zgrožena. U društvu koje je duboko poštovalo pokojnike i verovalo da telo mora ostati netaknuto radi vaskrsenja, ideja da se grobovi skrnave bila je nepodnošljiva.

Porodice su počele da preduzimaju drastične mere kako bi zaštitile mrtve. Siromašniji su na grobove stavljali cveće ili kamenčiće kako bi primetili bilo kakvo pomeranje zemlje, dok su drugi danonoćno stražarili.

U nekim mestima čak su izgrađene i kamene stražarnice, sa kojih su naoružani čuvari nadgledali groblje.

Foto: Wikimedia/Judy Willson

Sistem zajedničke zaštite

Vremenom se ipak pojavilo jednostavnije rešenje, dostupno i onima koji nisu bili izuzetno bogati - “mortsejfs”.

Konstrukcija od teškog gvožđa je izmišljena oko 1816. godine, a dizajnirana je da fizički onemogući pristup sanduku, prenosi Net.hr.

Dizajn je varirao - od jednostavnih rešetkastih kaveza koji su se postavljali preko groba, do složenih sistema gvozdenih ploča i šipki koje su se zaključavale sa više brava. Njihova ogromna težina činila je brzo uklanjanje nemogućim bez buke i posebne opreme.

Ključna ideja nije bila trajna zaštita. “Mortsejf” se postavljao iznad sanduka na otprilike šest nedelja, što je period nakon kojeg bi telo, usled raspadanja, postalo beskorisno za kradljivce.

Nakon toga bi se konstrukcija uklanjala i bila spremna za upotrebu na sledećem svežem grobu. Zbog visoke cene izrade, retko koja porodica mogla je da priušti sopstveni “mortsejf”.

Umesto toga, lokalne crkve ili posebna društva kupovala su ih i iznajmljivala ožalošćenim porodicama, čime je stvoren svojevrsni sistem zajedničke zaštite.

Foto: Pixaby

Novi zakon iz 1832. godine

Vrhunac javnog straha nastupio je nakon zloglasnih ubistava, koja su počinili Vilijam Berk i Vilijam Hejr u Edinburgu 1828. godine. Oni su shvatili da je jednostavnije i isplativije “proizvoditi” sveže leševe nego ih iskopavati.

Tokom perioda od 10 meseci ubili su najmanje 16 osoba i prodali njihova tela anatomu Robertu Noksu. Slučaj je zgrozio Britaniju i postao jasan pokazatelj da je sistem “nabavke leševa” neodrživ.

Pritisak javnosti konačno je doveo do velike promene. Britanski parlament je 1832. godine doneo Zakon o anatomiji (Anatomy Act 1832) kojim je legalizovana i regulisana nabavka tela za medicinska istraživanja, dozvoljavajući školama korišćenje nepreuzetih tela iz bolnica.

Time je crno tržište praktično preko noći nestalo.

Mnogi “mortsejfi“ su nakon toga uklonjeni i istopljeni kao staro gvožđe. Ipak, neki su ostali zaboravljeni na grobljima, gde i danas stoje kao sablasni spomenici jednog mračnog razdoblja.

(Telegraf.rs)