• 7

Nauru, ostrvo kojim su vladali i Nemci i Britanci i kom u budućnosti preti nestanak

Ova država je tek 1968. godine stekla svoju nezavisnost. Zvanično, nema glavni grad

  • 7

Nauru je ostrvska država koja se nalazi u Okeaniji. Mlada je i tek je 1968. godine stekla svoju nezavisnost. Zvanično, ova država nema glavni grad.

Nalazi se na 42 kilometra južno od ekvatora. Veoma je mala, površine od 21,3 kilometra kvadratna i to znači da je Nauru i najmanja nezavisna republika na svetu.

Nauru je otkrio kapetan Džon Fern 1789. godine i nazvao ga Prijatno ostrvo, a iako malo i udaljeno, ima bogatu istoriju. Njome su vladali Nemci, pa Australijanci, a onda i Novi Zeland i Velika Britanija.

Republika Nauru

Satelistski snimak ostrva; Foto: Wikimedia/ARM

To je zapravo atol koji se nalazi na vrhu podvodnog ugašenog vulkana. Korali sežu čak 2.000 metara duboko u more. Već jedan kilometar od obale dubina mora prelazi 1.000 metara.

Kada je u pitanju klima, vreme je gotovo idealno. Zbog blizine ekvatora, klima je gotovo ujednačena tokom cele godine, a prosečna temperatura iznosi 27,5 stepeni Celzijusovih. Ovo je takođe i zemlja koja je pod konstantnom pretnjom klimatskih promena, te bi zbog rasta nivoa mora ostrvo moglo potpuno da nestane.

Istorija

Prvi stanovnici Naurua bili su Mikronezijski i Polinezijci pre više od 3.000 godina. Na ostrvu je tradicionalno postojalo 12 klanova ili plemena koje danas predstavlja dvanaestokraka zvezda na zastavi države. Nauruanci su svoje poreklo pratili po ženskoj liniji.

Republika Nauru

Američko bombardovanje ostrva; Foto: Wikimedia/ Philip A. Crowl and Edmund G. Love

Nemci su anektirali ostrvo 1888. godine. Fosfate je 1900. otkrio Albert Elis, a već 1906. je počelo korišćenje nalazišta. Nakon Prvog svetskog rata, ostrvo su zauzele australijske snage. Nakon rata Liga naroda je mandat nad teritorijom dala Ujedinjenom Kraljevstvu, koje je dogovorilo podelu te dužnosti s Australijom i Novim Zelandom 1923. godine. Vlade ovih država potpisale su sporazum 1919. godine, čime je stvorena Britanska komisija za fosfate, koja je preuzela prava za vađenje fosfata.

Japanske snage zauzele su ostrvo 26. avgusta 1942. godine. Aerodromska pista koju su sagradili Japanci na ostrvu bombardovana je u martu 1943, kako bi se sprečilo snabdevanje ostrva. Godine 1947. Ujedinjene nacije su ponovo dodelile upravljanje ostrvom Australiji, Ujedinjenom Kraljevstvu i Novom Zelandu.

Nauru je počeo sa samostalnom upravom 1966. godine, a potpuno nezavisan je postao dve godine kasnije pod vođstvom predsedika Hamera Deroburta.

Nauruanci su otkupili prava na vađenje fosfata 1970. godine. Međutim smanjivanjem rezervi došlo je do privrednog pada, što je dovelo do političke nestabilnosti koja traje još od osamdesetih. Samo u razdoblju od 1989. do 2003. vlas se promenila 17 puta.

Trenutni predsednik je Lionel Aingimea.

(Telegraf.rs)

Komentari

  • JO

    Znam gde će amerikanci isprobati neutronsku bombu.

  • 534

    Ko ga na karti pronadje od mene na poklon dobija mikroskop.

  • 🎹🎹🎹🎹🎹

    Bravo za clanak!

Preporuka sa Weba

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima