Posetili smo mesto najstrašnije avionske nesreće u istoriji: Ovde se "more oblaka" pretvorilo u ZAMKU SMRTI

Nedavno smo posetili Tenerife, ostrvo večnog proleća, gde surovi prirodni kontrast između sunčanog juga i maglovitog severa krije priču o najsmrtonosnijoj avionskoj nesreći svih vremena.

Dok se turisti na južnoj obali sunčaju na prijatnih 25 stepeni, svega sat vremena vožnje ka severu otkrivamo potpuno drugačiji svet - vlagu, bujno zelenilo i gusti zid magle koji guta visoravan La Laguna.

Preporučujemo

Najveća avio-tragedija u istoriji

Upravo tu, na aerodromu Los Rodeos (danas Tenerife Sever), pre skoro pola veka ispisane su najcrnje stranice svetske avijacije.

Bilo je to 27. marta 1977. godine, kada se na uskoj pisti regionalnog aerodroma odigrala katastrofa nezapamćenih razmera.

Zbog eksplozije bombe separatista na obližnjem aerodromu Gran Kanarija, sav saobraćaj preusmeren je na mali Los Rodeos.

Spuštanjem guste, nepredvidive orografske magle, vidljivost je pala na svega nekoliko desetina metara. Ovaj fenomen je poznat i kao "more oblaka" - smatra se veoma opasnom pojavom u avio-saobraćaju - jer može da nastane za svega nekoliko minuta.

U takvim uslovima, i usled kobnog nesporazuma u radio-komunikaciji i preklapanja signala, Boing 747 kompanije KLM započeo je poletanje i u punoj brzini udario u Boing 747 kompanije Pan Am, koji se još kretao pistom.

Poginulo je 583 ljudi, a ova tragedija ostala je upisana kao najsmrtonosniji udes u istoriji civilnog vazduhoplovstva.

Kako nastaje ''more oblaka''?

Tokom našeg nedavnog boravka na ostrvu, postalo je jasno zašto je ova tačka decenijama zadavala glavobolje meteorolozima i pilotima.

Krivac za to je moćni vulkan Teide (3.715 m), koji preseca ostrvo i stvara dva potpuno različita klimatska sveta.

Severni aerodrom nalazi se na nadmorskoj visini od preko 600 metara, tačno u prirodnom "sedlu", gde severoistočni pasati sa Atlantika udaraju u planinski masiv.

Vulkan Teide

Vlažan okeanski vazduh primoran je na naglo penjanje i hlađenje, stvarajući fenomen poznat kao "more oblaka” (mar de nubes).

Za samo desetak minuta, prostrana visoravan može preći iz vedrog neba u potpunu neprozirnu belinu, dok oblaci "leže" na samoj pisti.

Uz gustu maglu, ovaj tesnac donosi i opasna smicanja vetra (wind shear) i iznenadne turbulencije.

Da se vreme može promeniti u kratkom roku i lično smo se uverili na ovom aerodromu. Na putu do njega nebo je bilo vedro, a temperatura 28 stepeni. Kako smo se približavali, tako su se nadvili gusti oblaci, a počela je da pada kiša.

Bilo je relativno sveže, a prilikom ukrcavanja u avion videli smo da je pista mokra. Pri samom poletanju, vidljivost je bila mala.

Srećom, uz fantastičnu posadu i dobru saradnju sa kontrolom leta, sve je proteklo bez problema, a naš put od šest sati do Srbije protekao je u najboljem redu.

Spas na suvom jugu

S druge strane planinskog venca leži južni deo ostrva, u apsolutnoj ''kišnoj senci''. Tamo se vazduh spušta topao i suv, pružajući polupustinjski pejzaž i više od 300 sunčanih dana godišnje.

Svesne nepopravljivih mana severne lokacije, španske vlasti su odmah nakon nesreće 1977. godine ubrzale izgradnju novog aerodroma na suvom jugu ostrva (Tenerife Sur - Reina Sofía).

Otvoren 1978. godine, južni aerodrom preuzeo je gotovo kompletan međunarodni turistički saobraćaj.

Tako je severni Los Rodeos ostavljen uglavnom za domaće letove i kao stalni podsetnik na to koliko surova klima jednog ostrva može biti jača od ljudske tehnologije.

(Telegraf.rs)