• 4

Glečeri se tope, ceo svet se menja: Imamo li čemu da se nadamo u borbi protiv klimatskih promena?

Sve je više aktivista koji se zalažu za dizanje svesti o klimatskim promenama sa ciljem da se svet promeni nabolje kako bi se Zemlja spasla. Međutim, pitanje je da li je to dovoljno da bi se postigao cilj

  • 4

U poslednjih nekoliko godina temperature na našoj planeti su u godišnjem proseku najviše od vremena kada je počela da se meri temperatura, zbog čega su glečeri počeli da se tope, a polako je počeo da se menja i život u okeanima.

To utiče na kretanje morskih struja i stvaranje vremenskih nepogoda velikih razmera, koje su do skoro bile nezamislive, piše BBC.

Borba za bolju budućnost i opstanak planete je počela i naučnici su dobili podršku širokih narodnih masa, koje su pokrenule pokrete za očuvanje životne sredine i sprečavanje trenda globalnog zagrevanja, koji postepeno može da promeni celokupnu sliku Zemlje.

Nestali glečer na Islandu

Nestali glečer na Islandu Foto: Tanjug/NASA via AP

Za sada deluje kao da ne napredujemo mnogo i kao da gubimo bitku sa klimom, a i dalje možemo čuti diplomate i političare koji tvrde da je klimatska kriza izmišljotina, što ne remeti grupu biologa i dokumentarista koji su se posvetili spasavanju koralnih grebena.

Klimatsko pitanje je tek nedavno postalo jedna od glavnih tema u medijima, pa se sada mnogi zabrinuti čitaoci pitaju „ima li nade“. Odgovor dolazi od pokreta koji se bore protiv klimatskih promena i iz psihologije – nada je u vama. Pre nekoliko meseci nešto slično izjavila je mlada aktivistkinja Greta Tunberg.

- Ne možete samo sedeti i čekati da vam nada dođe, jer tako se ponašate kao razmažena neodgovorna deca. Izgleda da ne razumete da je nada nešto što morate da zaslužite – rekla je ona prošlog februara u Briselu.

Ono što je za sada postignuto, postigle su grupe mladih ljudi koji se bore za svoju budućnost, grupe umornih naučnika koji rade prekovremeno i tvrdoglavih aktivista koji ne žele da odustanu dok se ceo svet ne osvesti.

Nada, ne optimizam

U svojoj knjizi „Nada u mraku“ Rebeka Solnit piše o tome da nada nije listić za lutriju na kojoj možete dobiti sedeći na svom kauču. Ona je nešto drugo, nešto živo. „Ona je sekira kojom u slučaju opasnosti razvalite vrata“, piše Solnit. Ovo se poklapa sa uverenjem popularne psihologije, koje podrazumeva dva elementa: lične ciljeve i put kojim se dolazi do njih. To može biti pokretačka snaga, ali ona mora da dođe iznutra.

To je razlika između nade i optimizma. Optimizam je više generalno očekivanje da će nešto dobro da se desi, čak i kada ne znamo kako će se stvari odigrati. A malo je razloga da budemo optimistični po pitanju klimatskih promena. Temeperature su i 2019. godine bile visoke, a emitovanje ugljen-dioksida smanjeno je tek neznatno, što nimalo nije popravilo stanje. Ipak, ne treba biti ni pesimista, jer u tom slučaju smo digli ruke od naše planete.

Mnogim ljudima su životi već ugroženi zbog klimatskih promena i oni ne mogu biti optimisti, ali svi žele da misle da će na kraju sve biti u redu.

Električni automobili su dobar korak u rešavanju problema sa ugljen-dioksidom, kao i sve veći broj samoobnovljivih izvora energije, koji takođe smanjuju količinu emitovanja ovog gasa. Ali tu ne treba stati – ceo svet bi trebalo da se ujedini, jer se i radi o budućnosti celog sveta.

Zajedničko nadanje

U eseju „Umetnost dobre nade“, koji je filozof sa Prinstona Viktorija Makgir objavila 2004. godine, razmatra se razlika između željne nade i voljne nade. Oni koji imaju željnu nadu zavise od spoljašnjih uticaja, dok oni sa voljnom nadom precenjuju svoju moć. Najbolje rešenje, prema njenom mišljenju, jeste balans između ova dva ekstrema.

- Mi o nadanju učimo od svojih roditelja, ali u odraslom dobu potrebno je da promenimo ovaj koncept u skladu sa okolnostima u društvu - tvrdi Makgir.

To znači da treba da ojačamo sebe i podstaknemo druge da se odgovorno nadaju, čime nada postaje društveni fenomen.

- Ako nemate nadu da će klimatske promene da krenu nabolje, pronađite nekoga ko se aktivno bavi ovim problemom – savetuje Makgir.

Svačija pomoć je dobrodošla i bićete rado prihvaćeni među aktivistima ukoliko odlučite da im se pridružite. A pošto radite nešto sa višim ciljem, osećaćete se bolje, korisno, i razvićete nadu u bolje sutra. Nada je najbolji način za borbu ove vrste, zato je dobro osvestiti se na vreme i dati se na posao dok nade još ima.

Nijedan čovek sam ne može smanjiti emitovanje gasa koji podstiče globalno zagrevanje. To možemo uraditi samo zajedno, svesni da je sav naš trud zarad višeg cilja i bolje budućnosti cele planete.

(V. T./BBC)

Komentari

  • Raša

    Očekujemo novo ledeno doba to je sigurno.

  • ШУМАДИНАЦ

    Не треба ништа друго него да се елите опамете да настале са тровањем са неба и из земље да се престане са ГМО храном и хеим трел запрашивањем са харп системом са чиповањем свега живога на планети.да једноставно моћници престану да сарађују са сотоном.јер нису богови Бог је све створио како треба да буде а не неке усијане главе да га мењају по својој усијаном жељи због профита

  • Djes ba Greta

    Potamaniti pola populacije,automobila i drugih vozila,nasaditi drvece koje je poseceno, a prestati seci postojece pa mozda se normalizuje.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima