Alarmantno upozorenje naučnika: Amazonu preti izumiranje drveća

Kaiapo Indijanci, potpuno odvojeni od civilizacije, već vekovima žive ustaljenim plemenskim načinom života  u srcu brazilske prašume u južnom delu brazilske države Para spadaju u etničke autohtone kulture. Foto: Tanjug/AP/Leo Correa

Naučnici širom sveta tvrde da Amazonska prašuma ide ka tački kada bi drveće moglo masovno da počne da izumire, piše BBC.

Istraživanje je pokazalo da najveća prašuma na svetu gubi sposobnost da se oporavi od štete uzrokovane sušama, požarima i krčenjem šume. Veliki delovi bi mogli da postanu retko pošumljena savana, koja je mnogo manje efikasna od tropskih šuma u "usisavanju" ugljen dioksida iz vazduha.

Preporučujemo

Ogromne štume zadržavaju ugljen dioksid koji bi inače doprinosio globalnom zagrevanju, ali su prethodna istraživanja pokazala da delovi Amazonske prašume sada emituju više ugljendioksida nego što mogu da apsorbuju.

- Drveće gubi zdravlje i moglo bi da se približava prelomnoj tački, odnosno masovnom gubitku drveća - rekao je doktor Kris Bolton s Univerziteta Ekster.

Postoje znakovi gubitka otpornosti u više od 75 odsto šume, drveću treba više vremena da se oporavi od suša koje su uglavnom rezultat klimatskih promena i ljudskog uticaja poput požara i krčenja. Začarani krug štete bi mogao izazvati izumiranje, tvrde naučnici.

Iako nije jasno kada bi se mogla dostići pomenuta tačka, implikacije na klimatske projene, biodiverzitet i lokalnu zajednicu bile bi "razorne".

Kada proces započne, istraživači veruju da će značajan deo Amazonske prašume za svega nekoliko decenija biti transformisan u savanu, znatno drugačiji ekosistem sastavljen od mešavine travnjaka i drveća.

- Amazonska prašuma skladišti mnogo ugljendioksida i sve bi to bilo ispušteno u atmosferu, a to bi dodatno doprinelo porastu temperature i imalo efekte na globalne temperature - rekao je Bolton.

Oko petine prašuma je već izgubljeno u odnosu na predindustrijski period.

- Seča šuma i klimatske promene verovatno će biti glavni pokretači ovog pada -rekao je profesor Niklas Boers s Tehničkog univerziteta u Minhenu.

Istraživanje je bazirano na satelitskim podacima iz perioda između 1991. i 2016. godine.

(Telegraf.rs)