DNK analiza rešila misteriju ljudskog skeleta starog 2.000 godina: Naučnici ovo nisu očekivali

Foto-ilustracija: Profimedia/Álex Cámara/NurPhoto/Shutterstock Editorial

Tokom radova na saobraćajnici A14, koja povezuje Kembridž i Hantingdon, pronađen je ljudski skelet, čija je starost procenjena na 2.000 godina.

Naučnici su primenili najnovije metode istraživanja, kako bi pokušali da utvrde poreklo nepoznate osobe, a neočekivani rezultati su objavljeni u publikaciji “Current Biology”.

Preporučujemo

Korišćena je naučna tehnika koja uključuje čitanje genetskog koda u fosilizovanim fragmentima kostiju, čime se utvrđuje etničko poreklo pojedinca.

Na ovaj način, dobijeni su dokazi o migraciji ljudi koji su došli u Britaniju iz najudaljenijih krajeva Rimskog carstva, prenosi BBC.

Kompletan, dobro očuvan skelet čoveka pronađen je u jarku, bez ikakvih ličnih stvari, što je otežalo utvrđivanje porekla.

U početku se mislilo da je reč o lokalnom stanovniku, ali napredna DNK analiza je pokazala nešto sasvim drugo.

DNA sleuths solve mystery of the 2,000-year old corpseAncient DNA reveals the journey of a Sarmatian man, born 2,000 years ago in southern Russia, buried in Cambridgeshire. The study, part of A14 road excavations, challenges assumptions about Roman Britain, uncovering a nomadic… pic.twitter.com/QGbb8tcRM6— Haha Historia (@Haha_Historia) December 20, 2023

Naučnici su uspeli da dekodiraju genetski kod pomoću male kosti, uzete uz unutrašnjeg uha, koja je bila najbolje očuvani deo skeleta.

“Prva stvar koju smo videli, jeste da se genetski razlikovao od ostalih romano-britanskih pojedinaca koji su do sada proučavani”, kazala je dr Marina Silva iz Instituta “Frensis Krik” u Londonu.

Ustanovljeno je da je osoba došla iz naudaljenijih krajeva Rimskog carstva, oblasti koja je danas poznata kao južna Rusija, Kazahstan i Ukrajina.

Pripadao je drevnom narodu Sarmati koji se sastojao od nomadskih plemena, inače poznatim i po jahačkim veštinama.

Ipak, ostalo je pitanje kako je dospeo tako daleko od kuće?

Sarmati na rimskom reljefu; Foto: Wikimedia/ Jean-Pol GRANDMONT

Da bi pronašli odgovor, arheolozi su koristili drugu tehniku i analizirali fosilizovane zube, koji su čuvali tragove onoga što je jeo.

Tako je utvrđeno da je do šeste godine konzumirao proso i druge žitarice, kojih je bilo u izobilju u regionu gde su Sarmati živeli.

Tokom vremena, sve više je jeo pšenicu koja je bila prisutna u zapadnoj Evropi.

“Analize pokazuju da je putovao Starim kontinentom, do Britanije. Čim je migrirao na zapad njegova ishrana se promenila”, objasnila je profesorka Dženet Montgomeri.

Naučnici veruju da je mogao biti sin sarmatskog konjanika, ili njegov rob.

Istorijski zapisi pokazuju da je otprilike u vreme kada je živeo, jedinica sarmatske konjice, uključena u rimsku vojsku, poslata u Britaniju.

(Telegraf.rs)