Neobično otkriće u Velikom kanjonu prkosi dosadašnjim teorijama o nastanku života na Zemlji

Naučnici su otkrili ostatke neobičnog, drevnog stvorenja u stenama Velikog kanjona, a koji bi mogli da promene dosadašnje razumevanje porekla života na Zemlji.

Istraživači sa Univerziteta u Kembridžu pronašli su stotine mikroskopskih ostataka takozvanog penis-crva zakopanih duboko u stenama, starim 500 miliona godina, što ukazuje da je ova oblast nekada pružala idealne uslove za “brzu evoluciju života”.

Preporučujemo

Zubi prekriveni dlačicama

Fosilizovani organizam imao je zube prekrivene dlačicama, a mogao je da “izvrne usta” kako bi hvatao plen. Ovo otkriće dovodi u pitanje dugogodišnje verovanje da se rani složeni život razvijao samo u ekstremnim okruženjima sa malo kiseonika.

Nasuprot tome, novopronađeni fosili potiču iz mirnog, kiseonikom bogatog okruženja, u kojem ostaci obično brzo trule i retko se fosilizuju, prenosi Daily Mail.

Naučnici su naveli da je ova lokacija predstavljala “zlatnu sredinu” - ni previše ekstremnu, ni previše plodnu - već upravo povoljnu za rast, evoluciju i čuvanje tragova ranog života.

“Ovo je bilo najbolje zemljište na planeti u to vreme“, izjavio je vodeći autor studije Đovani Musini. “Imali ste dovoljno hrane, dovoljno svetlosti i savršenu dubinu. Tamo je evolucija zaista počela da dobija zamah“.

Veliki kanjon blizu ekvatora

Otkriće podržava teoriju evolutivne eskalacije - ideju da se vrste razvijaju ne samo kao odgovor na okolinu, već i da bi stekle prednost u odnosu na konkurentske organizme.

Istraživači pretpostavljaju da pronađeni fosili potiču iz perioda kada su se na Zemlji počele pojavljivati najvažnije životinjske grupe, otprilike u vreme kambrijske eksplozije.

U to vreme, region Velikog kanjona se nalazio blizu ekvatora i bio je prekriven plitkim morem dubine između 40 i 50 metara, sa visokim nivoima kiseonika i bogatom koncentracijom hranljivih materija. Naučnici veruju da su fotosintetski mikroorganizmi dodatno povećavali nivo kiseonika u vodi, stvarajući savršene uslove za razvoj većih i složenijih oblika života.

Filtrirao hranu iz sedimenta

Tim je identifikovao više od 1.500 mikroskopskih i neobičnih fosila, uključujući račiće sa organima za filtraciju hrane i mekušce sa gomilom zuba.

Ipak, većina je pripadala vrsti penis-crva (Kraytdraco spectatus), koji su bili dugački između četiri i deset centimetara, i verovatno dominantniji organizmi u svom ekosistemu.

Za razliku od grabljivica koje love druge životinje, ovaj crv se najverovatnije hranio ostacima i filtrirao hranu iz sedimenta. Njegovo telo bilo je prilagođeno za sakupljanje i razvrstavanje hrane, što ukazuje da je imao dovoljno energije da razvije složene adaptivne strukture.

Foto: Tanjug/Jelena Stojanović

Kambrijska eksplozija

Naučnici i dalje pokušavaju da razjasne šta je izazvalo takozvanu kambrijsku eksploziju, kada su se prvi put pojavile gotovo sve glavne grupe životinja.

“Najprihvaćenija teorija jeste da je nivo kiseonika u Zemljinoj atmosferi počeo značajno da se povećava pre oko 550 miliona godina”, kaže Erik Sperling, vanredni profesor na Univerzitetu Stanford.

On navodi da je porast kiseonika omogućio životinjama da efikasnije pretvaraju hranu u energiju, dajući im “podsticaj“ da se kreću, rastu i love.

“Pojava grabljivaca pokrenula je takmičenje u adaptaciji, i onda smo praktično dobili eksploziju različitih strategija opstanka”, rekao je Sperling.

(Telegraf.rs)