"Pronašao sam sliku svoje bake s venčanja iz stare Jugoslavije. Zbog ove stvari su bili srećniji od nas"

Listajući stare, požutele porodične albume svoje pokojne bake, majke svoje majke, zastao je na jednoj fotografiji koja ga je posebno dirnula. Na njoj njegova baka stoji na dan svog venčanja u vreme bivše Jugoslavije, a prizor izgleda potpuno drugačije od današnjih raskošnih svadbi.

Na fotografiji baka nosi crvenu haljinu. Nije u pitanju skupa venčanica ili dizajnerski komad, već haljina koju je, kako je kasnije saznao od majke, njena najstarija sestra šila noćima pre velikog dana. Upravo ta slika navela ga je na razmišljanje o tome koliko su se venčanja promenila u odnosu na nekadašnja vremena.

Preporučujemo

Sedamdesetih godina, život u Jugoslaviji bio je vođen drugačijim vrednostima nego danas. Dok se danas često misli o luksuznim lokacijama, skupim jelovnicima i savršenim fotografijama za društvene mreže, tada su se svadbe organizovale mnogo jednostavnije.

Hrana je bila jednostavna, ali domaća

Na svadbe su dolazili najbliži članovi porodice, kumovi i nekoliko bliskih prijatelja. Upravo zbog manjeg broja gostiju, mladenci su mogli provesti vreme sa svakim od njih i podeliti radost tog dana. Atmosfera je bila opuštenija, bez potrebe da se sve prikaže kao veliki spektakl.

Razlika se videla i na svadbenim stolovima. Danas su meniji često puni egzotičnih jela i skupih delicija poput sushija, tartufa ili tartar bifteka. U Jugoslaviji su se posluživala domaća jela: juha, sarma, pečenje i rakija iz porodičnog podruma. Hrana je bila jednostavna, ali pripremljena s puno pažnje i ljubavi.

Zajednički život počinjao je tek nakon venčanja

Još jedna razlika odnosila se na početak bračnog života. Danas je uobičajeno da parovi godinama žive zajedno pre braka, dok je u vreme njegovih baka to bilo retko i često skriveno od okoline. Tek nakon venčanja mladenci bi započinjali zajednički život, što je tom trenutku davalo posebnu težinu i uzbuđenje.

Posebnu čar tadašnjim svadbama davala je njihova autentičnost. Mnoge mlade su same krojile svoje haljine ili su im u tome pomagale sestre i prijateljice. Ni njegova baka nije bila izuzetak – njena starija sestra napravila joj je heklanu crvenu haljinu za zaruke i slavlje, dok je za građansko venčanje nosila beli sako i suknju koje je kasnije nosila i u svakodnevnim prilikama. Ta haljina bila je simbol ručnog rada, zajedništva i sreće.

Skromnost je bila važan deo proslave

Iako su postojale i raskošnije svadbe, mnoge su i dalje zadržavale određenu meru skromnosti. Postojali su lepi automobili, elegantna odeća i svečani detalji, ali se retko preterivalo. Naglasak je bio na proslavi i sreći mladenaca, a ne na dojmu koji će ostaviti na druge.

Gledajući stare fotografije, stekao je utisak da su ljudi tada bili manje opterećeni savršenstvom. Danas su svadbe često pažljivo režirani događaji sa organizatorima, dronovima i profesionalnim snimanjima.

U vreme njegove bake, stvari su bile jednostavnije. Žene su nosile haljine u kojima su mogle plesati celu večer, a te haljine su se kasnije često prepravljale i nosile u drugim prilikama.

(Telegraf.rs/Dnevno)