ZAŠTO JE NEBO PLAVO? Odgovor je dao nobelovac koji je nagradu dobio za nešto sasvim deseto
Ovo pitanje je (pre)dugo mučilo ljude, a odgovor je dala fizika, tek u 19. veku, u vreme kada je ceo svet razvojem nauke postao manje strašan, ali i manje magičan.
Sve počinje sa Suncem. Ono šalje ka Zemlji “belu” svetlost, a ta svetlost je zapravo mešavina svih mogućih boja. Kada “bela” svetlost uđe u našu atmosferu, “sudara” se s molekulima vazduha - kiseonikom, azotom i ostalim jedinjenjima.
Preporučujemo
Dečak (5) spasio celu porodicu od smrti: Probudilo ga neobično pucketanja, a onda je shvatio šta se događa
Snaja u neverici kako svekrva zove unuka: "Ništa strašno, to možeš čuti u Hercegovini i Crnoj Gori"
Fenomen Rejlijevo rasejanje
Ono što se dalje dešava objasnio je Džon Vilijam Strat. Ovaj engleski fizičar je dobio Nobelovu nagradu 1904. godine, pošto je zajedno sa Vilijamom Remzijem otkrio element argon.
Ipak, danas nam je zanimljiv jer je dao odgovor na pitanje - zašto je nebo plavo?
U njegovu čast, taj fenomen je nazvan Rejlijevo rasejanje. Ukratko, opisuje kako se "bela" svetlost, koja u sebi sadrži sve boje spektra, rasejava po sitnim česticama u atmosferi.
I tu dolazimo do ključne stvari - kraće talasne dužine (poput plave i ljubičaste) rasejavaju se mnogo više nego duže (poput crvene).
Zbog toga se svetlost iz tog dela spektra širi u svim pravcima mnogo izraženije nego duže talasne dužine, koje se kreću stabilnije i u većoj meri zadržavaju pravolinijski pravac.
Gde je nestala ljubičasta?
Neko će sada, verovatno, pomenuti ljubičastu, pa da i to objasnimo.
Iako se ljubičasta svetlost rasipa čak i više od plave, nebo ipak ne vidimo u toj boji. Razlog je u kombinaciji faktora:
- ljudsko oko je znatno osetljivije na plavi deo spektra nego na ljubičasti;
- Sunce emituje manje ljubičaste svetlosti u poređenju sa plavom;
- deo kratkotalasnog zračenja, odnosno ljubičasta svetlost, dodatno se apsorbuje u višim slojevima atmosfere.
Zbog toga dominantan vizuelni utisak rasutog svetla postaje plava boja, prenosi Pun Kufer.
Šta je sa zalascima Sunca?
A, zašto su onda zalasci sunca crveni ili narandžasti?
Kada je Sunce nisko na horizontu, njegova svetlost mora da prođe kroz mnogo deblji sloj atmosfere. Plava svetlost se tada već “raspršila“, pa do nas dolaze toplije nijanse - crvena, narandžasta i žuta.
To sve znači sledeće - kad Zemlja ne bi imala atmosferu, nebo bi bilo potpuno crno, čak i tokom dana. Upravo zato je nebo gledano iz svemira u potpunom mraku.
Zato, hvala atmosferi i večitoj igri svetlosti i vazduha na plavetnilu i spektakularnim zalascima Sunca.
(Telegraf.rs)
Vesti u fokusu
Merlin je od vlasnika ćevabdžinice “Želja” u kojoj je uživao Novak, dobio ozbiljno skup poklon: Mandić otkrio
Jedan gutljaj ujutru i creva rade kao sat: Navika koja čisti jetru i žučnu kesu
SUTRA ovo obavezno morate da izbacite iz kuće: Obeležavamo VELIKI PETAK, a jedan običaj ne smete da zaboravite
Oglasio se Miroslav Ilić zbog afere sa Sandrom Rešić: "Dotična mi duguje 45.000 evra, njenoj majci..."
Od večeras, pa sve do Vaskrsa, snovi koje sanjate NISU SLUČAJNI: Evo koje im je značenje
Video: Misteriozan fenomen snimljen na nebu, mreže se usijale, evo o čemu se radi: Koliko Sunca vidite?
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Komentari
Više sa weba
Priče sa Weba
DA LI STE NEUREDNI JER STE LENJI ILI STE GENIJE? Stručnjaci tvrde da ljudi koji ne nemaštaju krevet imaju ono što kompanije OČAJNIČKI žele
Ljudi keramičke pločice sve ređe stavljaju: Majstor pokazao jeftinu, a brzu zamenu koja izgleda kao iz časopisa
"Bio sam u svakoj od 195 zemalja na svetu, ovde je najlepše": Preskupo je, ali kaže da vredi svaku paru
