Siva ekonomija se preselila na internet: Država gubi milione evra, a najveća rupa su ilegalna online kazina

Godinama je simbol sive ekonomije u Srbiji bila tezga bez fiskalne kase. Fiskalizacija i češće kontrole su taj prostor suzile, ali se neoporezovani promet u međuvremenu preselio tamo gde inspekcija najteže stiže: na internet.

Najbolje dokumentovan primer su igre na sreću. Legalna industrija u budžet uplati oko 250 miliona evra godišnje kroz poreze i naknade za licence, a po procenama iznetim na junskom NextGen Betting Forumu u Beogradu, država istovremeno gubi najmanje 20 miliona evra godišnje zbog više od 40 stranih sajtova, uglavnom ilegalnih online kazina i kladionica, koji uplate domaćih igrača primaju bez ikakve dozvole.

Preporučujemo

Legalna ponuda pri tome nije mala. Dozvolu za priređivanje igara preko interneta, prema podacima Ministarstva finansija, ima 26 kompanija, pa igrači pre registracije sve češće otvaraju uporedni pregled online kazina dostupnih u Srbiji da provere ko poseduje licencu Uprave za igre na sreću i kakve uslove nudi.

Od tezge do domena: Gde država danas gubi porez

Obrazac je svuda isti. Nelegalne IPTV pretplate prodaju se preko oglasa i grupa na društvenim mrežama, roba se nudi sa profila bez ijednog izdatog računa, a usluge se naplaćuju na račune u inostranstvu. Neprijavljena tezga se zatvori na licu mesta, dok sajt registrovan na drugom kraju sveta radi i posle rešenja inspekcije.

Nigde, ipak, granica između legalnog i nelegalnog nije tako jasno povučena kao kod igara na sreću. Sve se svodi na jedan upis u registar, i zato je baš to tržište postalo poligon na kome država testira koliko uopšte može da naplati porez na internetu.

Spisak blokiranih raste, ali se sajtovi vraćaju preko noći

Glavno oružje države je crna lista. Srbija pristup stranim kockarskim sajtovima blokira još od 2012. godine: kada inspektori utvrde da platforma prima igrače bez odobrenja, Uprava za igre na sreću nalaže internet operatorima da blokiraju pristup domenu, pod pretnjom prekršajnih kazni.

Lista se stalno dopunjava, ali se blokirani sajtovi po pravilu vrate na novom, gotovo identičnom domenu. Promeni se ekstenzija ili jedno slovo u nazivu, a sadržaj i baza korisnika ostanu isti.

- Mi smo do sada podneli preko 70 krivičnih prijava, ali nema prijava protiv velikih priređivača - rekao je direktor Uprave za igre na sreću Zoran Gašić na nedavnom forumu u Beogradu. Meta krivičnih prijava su, drugim rečima, strane platforme koje ciljaju igrače iz Srbije, nedostupne domaćim organima i za naplatu poreza i za prekršajni postupak.

Legalna online kazina plaćaju porez i naknade, ilegalna ništa

Otuda i glavni prigovor legalnog dela industrije: nelojalna konkurencija.

Domaći priređivač mora da bude upisan na zvaničan spisak priređivača koji vodi Uprava, da drži servere u Srbiji, da svaki nalog proveri kroz kontrolu identiteta i punoletstva i da sprovodi mere protiv pranja novca. Oglašavanje mu je ograničeno obaveznim upozorenjima i granicom od 18 godina, na bruto prihod od igara plaća porez od 15 odsto, a deo prihoda zakon usmerava u humanitarne i sportske svrhe.

Sajt sa crne liste nema nijedan od tih troškova, a bori se za istog korisnika. Ista računica važi i za piratsku televiziju ili neregistrovanu prodavnicu: onaj ko ne plaća ništa uvek može da ponudi više.

Građani bez zaštite kada nešto krene naopako

Za samo učešće na stranom sajtu bez licence igraču u Srbiji nije propisana kazna, ali rizik snosi sam. U smernicama za zaštitu korisnika od nelegalnog klađenja, objavljenim u maju, upozorava se da nelicencirani sajtovi ne primenjuju zaštitu maloletnika, da uslove isplate menjaju po sopstvenom nahođenju i da lične i platne podatke koriste bez ikakvog nadzora.

Uplaćeni novac u slučaju spora praktično ne može da se povrati, jer ne postoji organ kome bi se građanin obratio. Kod licenciranog priređivača postoji ugovor sa firmom registrovanom u Srbiji, mehanizam prigovora i regulator koji nadzire isplate. Birokratski, ali upravo ta razlika odlučuje ko vraća novac kada nešto krene naopako.

Problem koji prelazi granice

Slično se bore i druga evropska tržišta. Evropska asocijacija za igre na sreću i klađenje (EGBA) upozorila je u maju da ilegalno onlajn klađenje raste širom kontinenta, a interesovanje dodatno podgreva godina velikih sportskih takmičenja. Krajem marta osnovana je i Balkanska gejming federacija, strukovno telo koje treba da poveže industriju zapadnog Balkana u borbi protiv crnog tržišta i nelojalne konkurencije.

Za Srbiju ulog nije mali: rast legalnog tržišta igara na sreću usporio je sa prosečnih 26 odsto, koliko je iznosio između 2022. i 2024, na 15 odsto prošle godine. Crna lista će se zato i dalje produžavati. Pitanje je samo da li može da se produžava brže od spiska novih domena na kojima ugašeni sajtovi osvanu preko noći.

(Telegraf.rs/PR)