OVA HEMIJSKA OLOVKA SPREČILA JE KATASTROFU APOLO 11: Upravo je prodata na aukciji, a cena je neverovatna

Obična crna hemijska olovka koju je američki astronaut Baz Oldrin iskoristio da popravi pokvareni prekidač u lunarnom modulu i omogući povratak sa Meseca, tokom istorijske misije Apolo 11, prodata je na aukciji u Njujorku.

Reč je o srebrnoj plastičnoj Duro Rocket olovci, koja je prema proceni kuće Sotheby's trebalo da dostigne cenu između 800.000 i 1,2 miliona dolara. Na kraju je prodata za 857.600 dolara!

Preporučujemo

"Srce mi je preskočilo"

U nadmetanju je učestvovalo pet ponuđača, a novi vlasnik je dobio i polomljeni deo prekidača koji je izazvao dramu na Mesecu. Oba predmeta potiču iz lične kolekcije Oldrina.

Podsećamo, Nil Armstrong i Baz Oldrin uspešno su sleteli na površinu Meseca u okviru misije Apolo 11, jula 1969. godine, ostvarivši jedan od najvećih podviga u istoriji čovečanstva.

Nakon prve šetnje po Mesecu, astronauti NASA vratili su se u lunarni modul i pripremali za odmor pre povratka na Zemlju. Tada je Oldrin primetio nešto što je moglo da ih zauvek ostavi na Mesecu.

U svojoj autobiografiji “Magnificent Desolation“, objavljenoj 2009. godine, opisao je trenutak kada je shvatio ozbiljnost situacije.

“Srce mi je preskočilo. Polomljeni prekidač bio je deo sistema za aktiviranje motora za poletanje - ključnog prekidača koji je dovodio električnu energiju do motora koji je trebalo da Nila i mene podigne sa Meseca“.

Bez tog prekidača motor za poletanje nije mogao da se pokrene, što je značilo da bi astronauti ostali zarobljeni na površini Meseca bez mogućnosti povratka, prenosi The Guardian.

U pismu o poreklu predmeta koje prati aukciju, Oldrin se našalio: “Mislim da je Nil polomio prekidač, a Nil misli da sam ja to učinio“.

Međutim, u svojoj knjizi “No Dream Is Too High“, objavljenoj 2016. godine, Oldrin je bio spremniji da preuzme odgovornost.

Foto: Sotheby's / Ferrari / Profimedia

Ko je izazvao problem?

Kako je objasnio, prekidač se nalazio sa njegove strane lunarnog modula, pa veruje da ga je verovatno slučajno zakačio glomaznim rancem svemirskog odela dok je izlazio na površinu Meseca, ili kada se vraćao u kabinu nakon šetnje.

Ipak, kako je kasnije istakao, nije bilo važno ko je izazvao problem.

“Najvažnije je bilo da pronađemo način da rešimo situaciju da bismo mogli da napustimo površinu Meseca i vratimo se na Zemlju.“

Astronauti su odmah obavestili Kontrolu misije u Hjustonu. Inženjeri su pokušavali da pronađu način da električnu energiju preusmere drugim putem i tako zaobiđu pokvareni prekidač. Međutim, do jutra nisu uspeli.

Poruka koju su Armstrong i Oldrin dobili bila je kratka i zabrinjavajuća: “Ne postoji način da preusmerimo napajanje“.

To je značilo da rešenje moraju da pronađu sami, na udaljenosti od gotovo 400.000 kilometara od Zemlje!

Oldrin je tada počeo da razmišlja čime bi mogao da pritisne mehanizam prekidača. U svojoj autobiografiji je napisao:

“Pomislio sam da bih mogao da pronađem nešto u lunarnom modulu čime bih pritisnuo kontakt i zadržao ga na mestu. Ali, pošto je reč o električnom kolu, nisam želeo da stavim prst unutra niti da koristim nešto sa metalnim vrhom”.

Tada se setio predmeta koji nije bio deo standardne opreme misije.

Spas u džepu svemirskog odela

Bila je to crna olovka, koju je poneo u okviru takozvanog kompleta ličnih stvari - paket s predmetima koje je svaki astronaut smeo da ponese u svemir.

“Nije se nalazila na zvaničnom spisku, ali sam je imao u džepu svog svemirskog odela“, napisao je Oldrin.

On je pažljivo prislonio vrh olovke na polomljeni prekidač.

“Veoma oprezno sam pritisnuo olovku uz prekidač za aktiviranje motora. Dugo nisam želeo da sklonim njen vrh, nadajući se da će ostati na mestu. Polako, gotovo nevoljno, popustio sam pritisak i podigao olovku“.

Zatim je usledio trenutak olakšanja.

“Uspelo je! Prekidač je ostao u položaju koji je bio potreban. Ipak, smo mogli da se vratimo na Zemlju“, napisao je.

Zahvaljujući toj improvizaciji, motor za poletanje je kasnije normalno radio, a Armstrong i Oldrin uspešno su napustili površinu Meseca i spojili se sa komandnim modulom kojim je upravljao Majkl Kolins.

Baz Oldrin ima 96 godina i jedan je od svega četvorice astronauta koji su još živi, a hodali su po Mesecu tokom programa Apolo, krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka.

Nil Armstrong, prvi čovek koji je kročio na površinu Meseca, preminuo je 2012. godine.

(Telegraf.rs)