Rusi otkrili krajnju granicu životnog veka? Nećete verovati šta predviđaju, ali postoji problem

Nova studija naučnika sa Skolkovskog instituta za nauku i tehnologiju u Rusiji sugeriše da bi, u teoriji, ljudski životni vek mogao biti znatno duži nego danas, ukoliko bi medicina uspela da eliminiše gotovo sve poznate mehanizme starenja.

Ipak, autori naglašavaju da je reč o matematičkom modelu, a ne o predviđanju da će ljudi zaista živeti toliko dugo.

Preporučujemo

Životni vek u hipotetičkom scenariju

Jedan od ključnih bioloških procesa koji učestvuju u starenju jeste postepeno nagomilavanje nasumičnih mutacija u DNK ćelija. Ove promene, poznate kao somatske mutacije, nastaju tokom deobe ćelija i predstavljaju neizbežan deo života svakog organizma.

Istraživači iz Rusije pokušali su da odgovore na pitanje koliko bi upravo ovaj proces - kada bi bio jedini preostali uzrok starenja, mogao da ograniči maksimalni životni vek čoveka.

Njihov model pokazuje da ljudi, čak i kada bi u budućnosti postojala savršena terapija protiv svih ostalih oblika starenja, ne bi mogli da žive neograničeno dugo. Prema rezultatima istraživanja, prosečan životni vek u takvom hipotetičkom scenariju kretao bi se između 146 i 194 godine, u zavisnosti od matematičkog modela koji je korišćen.

Za poređenje, prosečan očekivani životni vek u Velikoj Britaniji danas iznosi oko 83 godine za žene i 79 godina za muškarce, prenosi Daily Mail.

Autori navode da matematički model dozvoljava i izuzetno retke teorijske slučajeve u kojima bi pojedinci mogli da dostignu starost do 627 godina. Međutim, istraživači naglašavaju da je reč isključivo o statističkoj i teorijskoj granici modela, a ne o realnom očekivanom životnom veku ljudi.

Foto: Shutterstock/Gorodenkoff

Zašto starenje nije moguće zaustaviti?

Tokom života, organizam prolazi kroz brojne procese koji zajedno čine ono što nazivamo starenjem. Istraživači ističu da njihov prvobitni cilj nije bio određivanje krajnje granice ljudskog životnog veka, već razvoj modela kojim bi se procenio doprinos različitih mehanizama procesu starenja.

Analiza je pokazala da postoji jedan proces koji bi ostao presudan čak i kada bi svi ostali poznati znaci starenja bili uspešno lečeni. Dakle, reč je o nagomilavanju somatskih mutacija - sitnih “grešaka” u DNK koje mogu nastati pri svakoj deobi ćelije.

Ljudske ćelije poseduju efikasne mehanizme za otkrivanje i popravku ovih grešaka, ali oni nisu potpuno nepogrešivi. Većina mutacija nema nikakve posledice, dok pojedine mogu doprineti nastanku malignih oboljenja.

Međutim, istraživači navode da bi čak i u hipotetičkoj situaciji u kojoj bi medicina u potpunosti sprečila razvoj raka, same somatske mutacije nastavile da se gomilaju tokom života.

Kada njihov broj dostigne određeni nivo, one počinju da narušavaju funkciju ćelija, dovode do propadanja tkiva i, na kraju, otkazivanja organa. Upravo zato autori smatraju da somatske mutacije predstavljaju teorijsku “čvrstu granicu“ ljudskog životnog veka.

Matematički model, a ne prognoza budućnosti

Glavni autor studije, dr Dmitrij Kriukov, postavio je pitanje: “Koliki bi bio životni vek čoveka koji je prevazišao sve mehanizme starenja osim somatskih mutacija”.

On objašnjava da su istraživači razvili model ljudskog starenja u kojem su jedini pokretač starenja upravo somatske mutacije.

“Naš model procenjuje kako ovaj proces samostalno utiče na životni vek, tako što postepeno smanjuje broj funkcionalnih ćelija u različitim tkivima“, navodi Kriukov.

Po njegovim rečima, rezultati ne predstavljaju dokaz da je ovakav životni vek dostižan.

“Ovo nije presuda o neizbežnosti. Međutim, pokazuje da somatske mutacije, iako same po sebi predstavljaju relativno slab pokretač starenja, mogu postati presudne kada deluju zajedno sa ostalim mehanizmima“, ističe autor.

Foto: Shutterstock/metamorworks

Različiti organi stare različitom brzinom

Model je ukazao i na razlike između pojedinih tkiva u ljudskom organizmu. Ćelije kože i jetre neprekidno se obnavljaju i zamenjuju novim ćelijama, pa taj proces mogu održavati veoma dugo.

Nasuprot tome, ćelije srca i mozga uglavnom se ne obnavljaju, zbog čega tokom godina nastavljaju da akumuliraju somatske mutacije.

Autori smatraju da bi upravo ova saznanja mogla pomoći budućim istraživanjima u razvoju terapija usmerenih na očuvanje funkcije najosetljivijih organa.

Da ponovimo, naglašavaju da njihovi rezultati ne znače da će ljudi u skorijoj budućnosti živeti 150 ili 190 godina. Studija predstavlja teorijsku analizu zasnovanu na matematičkom modelu jednog biološkog procesa i ne predstavlja dokaz da je takav životni vek ostvariv u praksi.

(Telegraf.rs)