Autoput koji je promenio Titovu Jugoslaviju: Deonicu od Zagreba do Beograda gradilo je 300.000 ljudi

Deonica autoputa Zagreb-Beograd, prva završena etapa čuvenog Autoputa "Bratstvo i jedinstvo", zvanično je otvorena 27. jula 1950. godine.

Deonica duga 382 kilometra bila je prvi veliki infrastrukturni projekat posleratne Jugoslavije i temelj buduće saobraćajne mreže, koja je povezala veći deo države.

Preporučujemo

Jedna od najvećih ORA

Nakon Drugog svetskog rata, Jugoslavija je imala slabo razvijenu putnu infrastrukturu, pa je 1947. godine započela izgradnja autoputa.

U radovima je učestvovalo preko 300.000 ljudi - pripadnici JNA i omladinskih radnih brigada. Ova akcija smatra se jednom od najvećih omladinskih radnih akcija (ORA) u istoriji Jugoslavije.

Iako je nosila naziv autoput, deonica otvorena 1950. godine nije ličila na današnje autoputeve. Imala je po jednu saobraćajnu traku u svakom smeru i zaustavnu traku, dok je drugi deo autoputa dograđivan tokom narednih decenija.

Važan evropski koridor

Autoput "Bratstvo i jedinstvo" povezivao je Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju i Severnu Makedoniju.

Tako je postao važan evropski saobraćajni koridor koji je olakšao trgovinu i saobraćaj između srednje i jugoistočne Evrope.

Danas, delovi ovog autoputa nose drugačije nazive i imaju važnu ulogu u putnoj infrastrukturi, ali nemaju onaj emotivni prizvuk koji je nekada imao Autoput "Bratstvo i jedinstvo", bilo zbog sna o Evropi, bilo zbog omladinaca, radnih akcija, rokenrola ili kultne Zastave 101, prenosi Pun Kufer.

(Telegraf.rs)