Imate burne snove? Nemojte brinuti! Baš ovaj deo spavanja je povezan s manjim rizikom od 83 bolesti

Koliko dugo spavamo samo je jedan deo priče o kvalitetu sna, prenosi Science Alert.

Nova studija ukazuje da bi način na koji je san “organizovan” - uključujući količinu REM i dubokog sna, ali i njegovu pravilnost i kontinuitet - mogao biti povezan sa rizikom od brojnih bolesti.

Preporučujemo

Pratili obrasce spavanja

San se često svodi na jedno pitanje - koliko sati spavamo? Ipak, studija objavljena u časopisu PLOS Medicine sugeriše da je odgovor znatno složeniji.

Istraživači predvođeni timom sa Capital Medical University u Kini analizirali su podatke 95.559 ljudi, prateći njihove obrasce spavanja i povezujući ih sa više od hiljadu različitih zdravstvenih stanja.

Učesnici eksperimenta su tokom jedne nedelje nosili uređaje na ručnom zglobu koji su beležili njihove obrasce spavanja. Zdravstveni ishodi zatim su praćeni u dužem vremenskom periodu, koji je u pojedinim slučajevima iznosio i devet godina.

Rezultati su posebno skrenuli pažnju na jednu fazu sna - REM (normalno stanje sna koje je karakterisano brzim i nasumičnim kretanjem očiju, prim. aut).

Istovremeno, REM predstavlja posebnu fazu spavanja tokom koje se javlja najveći deo snova. Aktivnost mozga tada u određenim aspektima podseća na aktivnost tokom budnosti, a ova faza se povezuje sa procesima važnim za učenje i razvoj mozga.

U analiziranoj grupi, veća količina REM sna bila je povezana sa manjim rizikom od 83 bolesti. Ta povezanost registrovana je, između ostalog, kod srčane insuficijencije, Alchajmerove bolesti, hipotenzije i atrijalne fibrilacije.

Dubok san takođe se izdvojio, mada je povezanost bila uža - veća količina dubokog sna bila je povezana sa manjim rizikom od sedam bolesti, među kojima su bili dijabetes tipa 2 i Parkinsonova bolest.

"Arhitektura sna"

Istovremeno, istraživači su pronašli veze između nepravilnijeg spavanja i povećanog rizika od tri bolesti, dok je duže trajanje budnosti nakon uspavljivanja bilo povezano sa povećanim rizikom od šest bolesti.

Ukupno, istraživači navode da su različiti obrasci spavanja bili povezani sa 156 slučajeva bolesti.

Studija je analizirala i ukupno trajanje sna. Prema rezultatima, spavanje između šest i osam sati tokom noći bilo je povezano sa manjim rizikom od značajnog broja bolesti. Nasuprot tome, spavanje kraće od pet sati bilo je povezano sa većim rizikom od 37 bolesti u poređenju sa grupom koja je spavala šest do osam sati.

Važan detalj je, međutim, to što istraživači nisu posmatrali samo broj sati provedenih u krevetu.

Analizirali su i udeo REM faze u ukupnom snu, što je pokazalo da uočene povezanosti nisu jednostavno posledica činjenice da su ljudi sa više REM sna možda samo duže spavali.

Drugim rečima, prema rezultatima studije, nije u pitanju isključivo pitanje “koliko”, već i “kako” spavamo.

Istraživači koriste izraz “arhitektura sna” kako bi opisali strukturu i raspored različitih faza kroz koje prolazimo tokom noći. San nije jedno nepromenljivo stanje. Tokom noći organizam prolazi kroz različite faze, uključujući dubok san i REM san, u ponavljajućim ciklusima.

Foto: Ona.rs AI

Postoji još mnogo nepoznanica

Na količinu REM sna utiču ukupno trajanje sna i njegova neprekinutost. Na njega mogu nepovoljno uticati i stres, alkohol i narušavanje prirodnog cirkadijalnog ritma. Količina REM sna takođe se prirodno menja sa godinama.

Jedna od važnih odlika istraživanja jeste veliki broj učesnika - njih 95.559 - kao i činjenica da su istraživači koristili podatke o stvarnim obrascima spavanja, a ne samo procene koje su učesnici sami prijavljivali.

Ipak, studija ne dokazuje direktnu uzročno-posledičnu vezu između obrazaca spavanja i bolesti. Njeni rezultati pokazuju povezanost, ali ne mogu da utvrde da određena karakteristika sna direktno izaziva ili sprečava određenu bolest.

Istraživači navode da bi REM san mogao delovati kroz drugačije biološke puteve u odnosu na san posmatran u celini, što bi moglo značiti da donosi drugačije koristi organizmu i da na drugačiji način “stupa u vezu” sa bolestima.

Za pouzdanije razumevanje tih mehanizama biće potrebna dodatna istraživanja.

Dobro je poznato da spavanje telu pruža vreme za odmor, dok mozgu daje priliku da se oporavi i reorganizuje. Međutim, naučnici još pokušavaju da utvrde kakvu posebnu ulogu REM san ima u tim procesima.

Još postoji mnogo nepoznanica u vezi sa REM snom. Među njima je i pitanje zbog čega životinje sa višom telesnom temperaturom imaju tendenciju da provode manje vremena u ovoj fazi sna.

(Telegraf.rs)