• 8

SAM PROTIV KOMUNISTA: Poljak koji se 20 godina nakon rata usamljen tukao protiv "crvenih" (FOTO)

Jozef Frančak je rat počeo padom u zarobljeništvo kod istih onih ljudi koji su ga šest godina kasnije, tokom kojih se borio protiv Nemaca u poljskim šumama, regrutovali u vojsku nove, komunističke države. Dezertirao je nakon što su neke njegove bivše saborce boljševici streljali. Tokom naredne dve decenije biće državni neprijatelj broj 1

  • 8
Jozef Frančak, poljski gerilac koji se skoro dve decenije borio protiv komunista, dobar deo tog vremena sam samcijat. Foto: Wikimedia Commons/Institute of National Remembrance Archive

Jozef Frančak, poljski gerilac koji se skoro dve decenije borio protiv komunista, dobar deo tog vremena sam samcijat. Foto: Wikimedia Commons/Institute of National Remembrance Archive

Jozef Frančak se rodio 1918. godine u selu Kozice Gorne, na nekih tridesetak kilometara od Lublina, značajnog istorijskog centra poljske državnosti, grada u kojem je 1569. potpisana Lublinska unija kojom je stvorena Poljsko-litvanska republika.

Nakon završene žandarmerijske škole stupio je u redove vojske i bio stacioniran na teritoriji današnje Ukrajine, tada Poljske. Septembra 1939. godine bio je zarobljen tokom sovjetske invazije na istočnu Poljsku, ali je uspeo da pobegne i da se priključi prvom gerilskom pokretu otpora u okupiranoj Evropi, Savezu oružane borbe, koji će kasnije biti preimenovan u Domovinsku armiju (polj. Armia Krajowa).

U međuvremenu, Nemačka i SSSR su iz tihog savezništva prešli u otvoreni sukob Operacijom Barbarosa, i nakon što se rat istutnjao po Rusiji, Crvena armija je "oslobodila" Poljsku 1944. godine. Jozef je regrutovan za Drugu armiju koja je bila pod kontrolom boljševika, ali je dezertirao nakon što je svedočio streljanju nekih svojih bivših saboraca iz Domovinske armije od strane novih komunističkih vlasti.

Nekoliko meseci se krio u Sopotu i Lođu pod alijasom Jozef Baginski, da bi se onda vratio u oblast oko Lublina gde se priključio antikomunističkom pokretu otpora čiji su pripadnici kolokvijalno nazivani "prokletim vojnicima".

ZOMO, zloglasni Motorizovani rezervisti građanske milicije iz vremena komunističke Poljske. Foto: Wikimedia Commons/Jarekt

ZOMO, zloglasni Motorizovani rezervisti građanske milicije iz vremena komunističke Poljske. Foto: Wikimedia Commons/Jarekt

Juna 1946. bio je zarobljen od strane državne bezbednosti, ali je uspeo da ubije četiri stražara i da pobegne skupa sa još nekoliko njih. 1947. godinu proveo je u oružanoj borbi protiv državne bezbednosti i milicije, kao i protiv njihovih doušnika, a krajem te godine priključio se grupi "Sloboda i nezavisnost" koju je predvodio Zdzislav Bronjski, ratnog imena Uskok.

1948. učestvovao je u oružanoj pljački banke koja je propala; tom prilikom stradao je praktično celokupni oficirski kadar odreda kojem je pripadao, uključujući i Bronjskog. Ispostavilo se da je za to odgovoran jedan od saboraca koji ih je izdao komunistima; naredne godine Frančak ga se dočepao i lično likvidirao. Tako je proveo i narednih nekoliko godina: ubijajući izdajnike i doušnike na čelu sada male grupe ljudi.

Međutim, kako je vreme odmicalo, sve je više i više njegovih saboraca ili ubijano ili hapšeno ili jednostavno dizalo ruke od dalje borbe i predavalo se vlastima, posebno nakon proglašenja amnestije 27. aprila 1956. godine.

Grob Jozefa Frančaka, višedecenijskog antikomunističkog poljskog gerilca. Foto: Wikimedia Commons/Stefs

Grob Jozefa Frančaka, višedecenijskog antikomunističkog poljskog gerilca. Foto: Wikimedia Commons/Stefs

Na kraju je ostao sam i postao jedan od najtraženijih ljudi u Narodnoj Republici Poljskoj, praktično državni neprijatelj broj 1, uvek se skrivajući u lublinskom kraju koji je poznavao kao svoj džep. Bio je neuhvatljiv, i procena je da mu je preko dve stotine ljudi pružalo neki vid pomoći, i držalo jezik za zubima uprkos ogromnom riziku koji je to nosilo sa sobom.

Državna bezbednost je već od 1951. godine razvijala plan njegovog hapšenja u okviru operacije nazvane "Požar", a u jednom trenutku ne manje od stotinu ljudi bilo je angažovano u poteri za njim. Agenti su ozvučili veliki broj kuća za koje su smatrali da su sumnjive, uključujući i domove njegovih sestara, ali bez rezultata.

Stvari su se konačno promenile 1963. godine kada je rođak Danute Mazur, Frančakove ljubavnice i majke njegovog deteta, obavestio državnu bezbednost o planiranom sastanku između njih dvoje.

Spomenik Jozefz Frančaku, višedecenijskom antikomunističkom poljskom gerilcu, podignut u gradu Pjaski kod Lublina. Foto: Wikimedia Commons/Stefs

Spomenik Jozefz Frančaku, višedecenijskom antikomunističkom poljskom gerilcu, podignut u gradu Pjaski kod Lublina. Foto: Wikimedia Commons/Stefs

21. oktobra 35 pripadnika zloglasnog ZOMO-a (Motorizovani rezervisti građanske milicije; polj. Zmotoryzowane Odwody Milicji Obywatelskiej) okružilo je ambar u selu Majdan Kozic Gornih i tražilo da se Jozef preda.

On je izašao i pokušao da se predstavi kao prosti lokalni seljak, ali je kada su mu zatražili lične isprave shvatio da nema kud. Otvorio je vatru i bio smrtno ranjen u okršaju koji je nastupio. Nakon obdukcije njegovo telo je vraćeno porodici, ali bez glave. Sahranjen je na groblju u gradu Pjaski.

Savremena Poljska, nastala nakon oslobođenja od sovjetske stege i rušenja komunističkog režima, našla je načina da mu se oduži i narod ga danas slavi kao heroja antikomunističke borbe.

(O. Š.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Prokleti komunisti

    Većeg zla od crvene bande nema

  • Milen

    Imali smo i mi sličan primer,Vlade Šipčić se borio protiv komunističkih zločinaca do 1956.

  • Vugla

    Mada je i on pobio dosta ljudi. Oslacala mu hajducija iako je znao da on sam kao jedinka nemoze nista promijeniti

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima