0

Kao "Vođa Španije", Franko je vladao gvozdenom pesnicom: Bio je poznat po brutalnom mučenju i ubistvima, a njegova diktatura i danas budi najgore uspomene (FOTO) (VIDEO)

Postavši najmlađi general u Evropi 1926. godine, Franko je postavljen za direktora Vojne akademije u Saragosi, zajedničke akademije za sve vojne kadete

Fransisko Franko Foto: Wikipedia/public domain

Fransisko Franko je ostavio veliki trag u modernoj istoriji Španije. On je bio diktator i šef španske države sve do smrti 1975. godine. Poznat pod nadimkom „Vođa Španije“, službeno: „Vođa Španije po milosti Božijoj”, predsedavao je autoritarnom vladom Španije posle Španskog građanskog rata.

Iako je njegova vladavina prožeta brojnim kontroverzama, a narod Španije i dan danas podeljen po ovom pitanju, ne može se poreći da je on u periodu svoje najveće moći bio nezaobilazni faktor tadašnje evropske politike.

Španska vlada planira da ukloni Frankove ostatke iz mauzeloja: Ne želi mesto koje veliča diktaturu (FOTO)

Sa jedne strane imamo veliki ekonomski razvoj Španije u to vreme, ali i snažnu političku represiju tadašnjeg režima. Sve je to pratila dominacija crkve i njeno neoprostivo mešanje u živote običnih ljudi i diktaranje pravila svakodnevnog ponašanja.

Nakon Frankove smrti, Španija se trudila da se distancira od njegove politike, a najnovije najave španske socijalističke vlade nam pokazuju da vlasti žele da se tog perioda sećaju kao perioda građanskog rata, a ne da ono i dalje bude omaž samom Franku i njegovoj diktaturi.

Ljudi i dalje imaju podeljeno mišljenje oko njegove vladavine Foto: Wikipedia/public domain

MLADOST I POČETAK KARIJERE

Franko je rođen u mestu Ferol u španskoj Galiciji. Njegov otac Nikolas Franko Salgado-Arauho bio je mornarički oficir. Njegova majka Pilar Baamonde i Pardo de Andrade takođe potiče iz familije sa pomorskom tradicijom.

Njegovo rodno mesto je službeno nosilo naziv El Ferol del Kaudiljo od 1938. do 1982.godine.

Pošto je Pomorska akademija bila zatvorena od 1906. do 1913, pristupio je Pešadijskoj akademiji u Toledu 1907. Diplomirao je kao drugi poručnik 1910. godine.

Dve godine kasnije, zatražio je da ga pošalju u Maroko. Španske namere da fizički okupiraju svoj afrički protektorat uzrokovao je dug rat (1909—1927) sa Marokancima.

Godine 1916, sa 23 godine i sa dobijenim kapetanskim činom, teško je ranjen u El Biucu.

Od 1917. do 1920. bio je prekomandovan na Pirinejsko poluostrvo. Poslednje godine, zamenik pukovnika Hose Milan Astrej, harizmatični oficir, osnovao je Špansku legiju. Franko je postao drugi čovek Legije i vratio se u Afriku.

Godine 1921. oženio se Marijom del Karmen Polo, sa kojom je imao jedno dete, kćerku Mariju del Karmen, rođenu 1926. Kum na venčanju mu je bio kralj Alfonso XIII. Ova činjenica će ga tokom Druge španske republike okarakterisati kao monarhističkog oficira.

Postavši najmlađi general u Evropi 1926. godine, Franko je postavljen za direktora Vojne akademije u Saragosi, zajedničke akademije za sve vojne kadete.

Period njegove diktature je bio veoma mračan, a ljudi su ugnjetavani Foto: Wikipedia/public domain

DOLAZAK NA VLAST

Nakon što je 1936. vladu formirao levičarski Narodni front, došlo je do nemira širom zemlje. Franko se pridružio grupi oficira koji su se spremali da izvrše vojni puč i preuzmu vlast. Puč koji je trebalo da bude izvršen 18. jula nije uspeo i prerastao je u Španski građanski rat.

Franko je uspeo da se nametne kao vođa pobunjenika i da dobije pomoć Trećeg rajha i Italije. Posle tri godine Frankovi nacionalisti su dobili rat. Franko je zaveo diktaturu, proglasio monarhiju, a sebe imenovao za regenta.

Tokom Drugog svetskog rata Španija je ostala neutralna, iako je slala dobrovoljačke odrede na istočni front. Posle poraza sila Osovine u Drugom svetskom ratu Franko se okrenuo Americi, sa kojom je uspostavio vojni i trgovinski savez.

EKONOMSKO ČUDO U ŠPANIJI

Španska ekonomija je nakon građanskog rata bila u katastrofalnom stanju. Mnoge fabrike su bile uništene, a investitori i kvalifikovani radnici su napustili državu. Tokom 1940-ih privreda se slabo razvijala. Frankov režim je u to vreme sprovodio politiku autarkije, tako da je Španija bila izolovana od međunarodne trgovine. Ova politika nije dala rezultate. Privreda se našla u još većoj stagnaciji, a crna berza je cvetala.

U njegovo vreme crkva je bila veoma moćna Foto: Wikipedia/public domain

Španija se našla pred bankrotom. Pod pritiscima SAD, MMF i tehnokrata iz Opus Deia, Franko je počeo sa novom ekonomskom politikom. Sredinom 1960-ih godina započeto je sa skromnim ekonomskim aktivnostima i privrednim reformama.

Kada je Franko smenio mnoge ministre i na njihova mesta doveo tehnokrate, sprovedene su dublje reforme, koje su omogućile privredni rast.

Nakon dugog perioda recesije, godine 1959. je počeo period velikog ekonomskog rasta koji je potrajao sve do 1974. godine. Taj privredni rast je postao poznat kao „Špansko ekonomsko čudo”. Niske plate i porezi, zabrana štrajkova kao i zaštita stranog kapitala privukli su mnoge investitore koji su otvorili fabrike u Španiji.

POLITIČKA REPRESIJA

Prva decenija nakon završetka građanskog rata je bila obeležena ugnjetavanjima i ubistvima, još neutvrđenog broja političkih protivnika Frankovog režima. Procena broja ubijenih je i danas kontroverzna i kreće se između 15.000 i 50.000 ubijenih.

Režim je postepeno bivao manje nasilan, ali je ipak uspevao da suzbije razne političke grupacije, od komunista i anarhista do liberalnih demokrata i katalonskih i baskijskih separatista, koje je kontrolisao svim sredstvima, uključujući i policijsku represiju.

Socijalistička radnička partija Španije i Republikanska levica Katalonije su bile zabranjene 1939, dok se Komunistička partija Španije povukla u ilegalu. Baskijska nacionalistička partija je napustila Španiju, a 1959. osnovala terorističko-separatističku organizaciju ETA.

Franko je promovisao jedinstveni nacionalni identitet u Španiji, i istovremeno suzbijao svaku različitost, a njegovi pogledi na špansku tradiciju su bili pomalo izveštačeni.

Da bi učvrstio nacionalno jedinstvo, Franko je sprovodio i svojevrsnu „jezičku politiku”. Jedini dozvoljeni jezik bio je španski (odnosno kastiljanski dijalekat), dok je upotreba katalonskog, baskijskog, galicijskog i drugih manjinskih jezika bila zakonom zabranjena.

Rimokatolička crkva je dobila status državne crkve i vraćena su joj sva prava oduzeta tokom Druge Republike. Sa druge strane, Crkva je 1953. odobrila Franku da bira biskupe sa spiska kandidata koji bi mu predlagao papa. Svojim uticajem crkva je podsticala je Franka na donošenje zakona o zabrani knjiga.

Danas postoje navodi da je Crkva razvila mrežu trgovine bebama. Deca su uglavnom uzimana od majki koje nisu bile u braku, kao i od politički nepodobnih roditelja, uz obrazloženje da su umrla pri rođenju. Trgovina decom se odvijala putem mreže lekara, medicinskih sestara, sveštenika i časnih sestara.

Prema nekim navodima, broj ukradene novorođenčadi u periodu od kraja rata do 1987. (kada je država od crkve preuzela poslove usvajanja) dostiže i 300.000. Doneseni su i zakoni kojima su homoseksualnost, pedofilija i prostitucija proglašeni kriminalom, a kontraceptivna sredstva i abortus su bili zabranjeni. Međutim ovi zakoni nisu bili uvek primenjivani.

FRANKOVA SMRT

Godine 1969. princ Huan Karlos, koji se školovao u Frankovoj Španiji, je dobio titulu Princ od Španije, te je bilo očigledno da će naslediti Franka. Ta odluka je iznenadila karliste, ali i pretendenta na presto, Huanovog oca, Karlosa grofa od Barselone. Godine 1973. Franko se odrekao mesta premijera, ali je zadržao titulu Vođe Španije, tj. funkcije šefa države i vrhovnog komandanta.

Poslednjih godina Frankovog života došlo je do sukoba unutar Nacinalističkog pokreta, oko toga ko će naslediti ostarelog Franka. Zbog zdravstvenih problema Franko je 19. jula 1974. imenovao Huana Karlosa za vršioca dužnosti šefa države.

Franko se početkom septembra oporavio i nastavio da obavlja svoje ranije dužnosti. Godinu dana kasnije zdravstveno stanje mu se ozbiljno pogoršalo. Dana 30. oktobra pao je u komu i priključen na aparate za održavanje u životu. Umro je oko ponoći 20. novembra 1975. u 83. godini.

Sahranjen je u Dolini palih, ogromnom memorijalnom kompleksu posvećenom svim žrtvama Španskog građanskog rata. Sahrani su prisustvovali: čileanski diktator Augusto Pinoče, bolivijski diktator Hugo Banzer, jordanski kralj Husein i američki potpredsednik Nelson Rokfeler.

ŠPANIJA POSLE FRANKA

Nakon dolaska na vlast kralj Huan Karlos nije nastavio Frankovu politiku, kako se to od njega očekivalo. Umesto toga on je započeo proces demokratizacije raspisavši izbore, koji su održani 15. juna 1977. godine. Vojni puč iz 1981. godine je propao, a demokratizacija države je nastavljena.

Socijalistička vlada Španije je 2005. godine započela proces otkrivanja masovnih grobnica iz Frankovog doba. Sledeće godine je donet zakon koji omogućava ekshumaciju masovnih grobnica, isplatu odštete žrtvama i davanje španskog državljanstva pripadnicima Internacionalnih brigada. Evropska unija je počela pripremu rezolucije i prepravku istorijskih stavova o Franku.

I danas traju diskusije o bogatstvu Frankove porodice. Procenjuje se da Frankova porodica ima 350-600 miliona evra. U vreme Frankove bolesti, Kortes (španski parlament) je izglasao penziju njegovoj supruzi, čija su primanja u vreme njene smrti (1988) iznosila 12,5 miliona pezeta (4 miliona više od plate tadašnjeg španskog premijera).

Stavovi Španaca o Franku danas su različiti, dok ga jedni smatraju zaslužnim za uspostavljanje mira u Španiji i ekonomski ravoj zemlje, drugi ga pak smatraju odgovornim za represije i kažu da bi do ekonomskog rasta došlo i bez Fransiska Franka.

VIDEO: Šta zapravo znamo o Kalinjingradu? Vekovima glavni grad Prusije a sada tvrđava Rusije

(Telegraf.rs)

Tagovi: Amerika, Diktator, Diktatura, Drugi svetski rat, Ekonomsko čudo, fransisko franko, Monarhija, Nemačka, politička represija, Rimokatolička crkva, Smrt, Socijalizam, Španija, Španski građanski rat

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Vojska Kraljevine Srbije ušla u Dubrovnik pre tačno 100 godina: Oduševljeni građani im priredili svečan doček

Džamija Aja Sofija: Zavirite u našu svetinju kakva je bila dok su na njenom podu klanjali sultanovi muslimani

Zbog čega Francuzi imaju plavo-belo-crvenu trobojku

Prodaje se slika na kojoj Hitler grli jevrejsku devojčicu: Bili su prijatelji, a 1939. godine su zajedno proslavili rođendan (VIDEO)

Plava zver iz Aušvica: Tukla i silovala logorašice, puštala na njih gladne pse i zaradila nadimak „Hijena“

Kako je krst Svetog Đorđa postao zastava Engleske

Prodaje se Titov penthaus u Njujorku: 1.800 kvadrata, pogled na Central Park, sigurnosni sistem kroz koji ne može ni muva da prođe (FOTO)

Skandalozna slika podelila Francusku: Da li vidite zbog čega?

Kakve je kazne za pedofile odredio Sveti Sava: Za obljubu maloletnice sekao se nos, davalo pola imanja za odštetu i izbacivalo iz Crkve

Magija na španskom Kosovu: Dok noć pada na Toledo, otkriva se sva lepota ovog svetog grada

Srbi mrze Hrvate, Hrvati mrze Srbe. Svi su veliki hrišćani, a ne znaju reči Svetog Petra iz Novog zaveta gde izgleda kao da priča o nama

Toliko je opasna da je decenijama bila skrivena na tavanu. Danas je simbol borbe za slobodu

Zašto za Pariz kažu da je na ostrvu, iako je duboko u unutrašnjosti zemlje

Koliko su tačno godina Jevreji govorili „dogodine u Jerusalimu“ pre nego što se to obistinilo

Mladić koji je pokušao da ubije Brežnjeva i preotme vlast u SSSR, pa bio proglašen ludim i 20 godina proveo u samici

„Radikalan lek ili lek od radikala“: Novosadski satiričari pre 111 godina zbijaju šale na račun zemunskog zbora srpskih radikala

Dramatično raste broj pagana u Rusiji: Ima ih skoro kao pravoslavaca u Srbiji, Crkva optužuje vlast

Srbija bila „crvena“ 70 godina pre Tita: Zastava srpskih „komunaca“ zavijorila se Kragujevcom pa uterala strah u kosti režimu

Koreni mržnje u „Korenima“ (3. deo): Kako su liberali prosipali radikalsku krv i pokrali izbore, i zbog čega ih Aćim Katić toliko mrzi

Koreni mržnje u „Korenima“ (2. deo): Kako je sa cigaretom u zubima Milutin Garašanin pucao po narodu i zašto su izbile prve beogradske krvave demonstracije

Zašto su mačke već vekovima domaćice u najvećem ruskom muzeju (VIDEO)

Koreni mržnje u "Korenima" (1. deo): Šta leži u pozadini Aćimovog odricanja od sina Vukašina?

Za trpezom Nemanjića (3. deo): Kojim alkoholom su se opijali srednjovekovni Srbi i čime su naši carevi i kraljevi nazdravljali na gozbama

Za trpezom Nemanjića (2. deo): 11 starosrpskih recepata da biste Božić i krsnu slavu mogli da obeležite kao car Dušan u Prizrenu

Za trpezom Nemanjića (1. deo): Kakav crni pasulj, kakvi paprika i krompir! Evo šta su stvarno jeli srednjovekovni Srbi!

Još jedan nestvarni prizor iz kosmosa: Naučnike podseća na ženski veo, a udaljen je samo 1.470 svetlosnih godina od nas

Veselin je ubio gestapovskog oficira koji je streljao đake u Kragujevcu: Prvi put su mi ruke zadrhtale, zabio sam mu nož u srce (FOTO)

Englez koji 100 godina čeka da mu Srbi daju ulicu u Beogradu: Postoji bar 6 razloga zbog kojih ser Ernest Trubridž to zaslužuje

Vi se zadišete kad potrčite za trolom, a ova ptica leti od Novog Zelanda, preko Kine do Aljaske i natrag - BEZ ODMORA, PREDAHA I JELA

Čovek nije u stanju ni da zamisli ono što priroda sa lakoćom može da stvori

Velika Hoča nekada imala 24 crkve i tri manastira, vinovod tekao do carske palate u Prizrenu: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Ako ste odrastali na stripovima, a Vinetu vam bio heroj detinjstva, ova stara fotografija američkog Indijanca vratiće vas kroz vreme

Svi na svetu kinesku valutu zovu JUAN, i svi greše: Njeno pravo ime zapravo je...

Savršena ilustracija rata i propasti koju donosi: Slepci vode slepce preko leševa i ranjenika

Kad poraste biće kengur! Čudo prirode kakvo se retko viđa: Rađa se posle samo mesec dana i nije veće od zrna pasulja (FOTO)

Retka fotografija hapšenja srpskog patrijarha Gavrila Dožića: Nemci ga jurili do Ostroga i tek ga tamo uhvatili

Hitler je bio gej i voleo je tinejdžere: Tajni dosije otkriva da je nacističkog vođu privlačio muškarac sa nadimkom "gospođica Ana"

Nekad se rakija pekla u strogom centru Beograda: Ovako se to radilo u jednoj od glavnih ulica (FOTO)

Majstor Vito, franjevac iz Kotora, bio glavni neimar Visokih Dečana: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Mogao je da proguta šest platnenih maramica različitih boja i da ih povraća redosledom koji traži publika

Srpska heroina preminula je pre 45 godina štrikajući u sobi: Naša najodlikovanija žena u istoriji ratovanja, živela je skromno, radeći kao čistačica (FOTO)

Svemoćni orao sa srpskog grba: Čudesna slika kojoj je mesto u našim istorijskim udžbenicima - i to iz jednog dobrog razloga