17

„Morao sam da napadnem SSSR“: Šta je Hitler finskom vođi rekao o moći, snazi i neuništivosti velike Rusije

4. juna 1942. godine Hitler je posetio finski front povodom rođendana maršala Manerhajma. Smušen, nekoherentan i možda malo pripit od vina koje inače nikada nije pio, ne znajući da ga inženjer sa finskog državnog radija snima, otvorio je dušu i govorio o šoku koji je doživeo kada je shvatio na koga je u stvari udario

Karl Gustaf Emil Manerhajm, finski državnik i maršal tokom Drugog svetskog rata, izabran za najvećeg Finca u istoriji. Foto: Wikimedia Commons/heninen.net

Baron Karl Gustaf Emil Manerhajm bio je finski državnik i vojskovođa, potomak starih nemačkih doseljenika iz porodice koja je oplemenjena od strane švedskih vladara još krajem sedamnaestog veka. Rođen 1867. godine na teritoriji Velikog vojvodstva Finske, koje je bilo u sastavu Ruske imperije, uzdigao se do čina general-pukovnika ruske carske vojske i lično je poznavao imperatora Nikolaja II, pa čak zauzimao istaknuto mesto na ceremoniji njegovog krunisanja.

Veran zakletvi do kraja, tek je nakon Nikolajeve abdikacije i Februarske revolucije 1917. godine, te proglašenja finske nezavisnosti, uradio prirodnu stvar i stavio se u službu svoje finske otadžbine. Bio je regent tokom Finskog građanskog rata, pa se u redovima finskih „belih“ uspešno borio protiv boljševika.

Protiv njih se kao glavnokomandujući finske vojske borio i tokom Zimskog rata, do kojeg je došlo nakon što je krajem novembra 1939. godine Sovjetski Savez napao njegovu zemlju (u skladu sa tajnim protokolom Pakta Molotov-Ribentrop, kojim je Istočna Evropa podeljena na nemačku i rusku sferu uticaja); Finci su u suštini bili više od moralnih pobednika, jer je Crvena armija zaustavljena i ponižena pred svetom, uprkos tome što su mirovnim sporazumom predali jedanaest odsto svoje teritorije (na kojoj se nalazila trećina ekonomije) koju su Sovjeti potraživali, jer su ih nakon pregrupisanja ipak nekako nadvladali.

Nakon što je Adolf Hitler 22. juna 1941. pokrenuo Operaciju „Barbarosa“, Finci su Nastavljenim ratom povratili oteto (mada su i tom prilikom Sovjeti „prvi počeli“, tako što su bombardovali finske položaje), ali nijednog trenutka nisu prešli svoju staru granicu, i pored nemačkih pritisaka.

Finski vojnici hrabro brane svoju domovinu od ničim izazvane sovjetske agresije. Foto: Wikipedia Commons/Pudeo

Na taj je način Finska bila meki saveznik Hitlerov, imajući na svom tlu nemačke trupe koje su sa severne strane učestvovale u Opsadi Lenjingrada, bez da je formalno pristupila Trojnom paktu ili napala SSSR.

U tom kontekstu treba posmatrati Hitlerovu posetu Manerhajmu, finskom „ocu nacije“ koji je pre petnaestak godina u velikoj nacionalnoj anketi izglasan za najvećeg Finca u istoriji. Do te posete došlo 4. juna 1942. godine povodom 75. rođendana maršala Manerhajma, što je zvanje koje mu je tom prilikom dodelila vlada (on je, slično našem Titu, jedini kojem je ukazana ta čast).

Bila je to nenajavljena poseta „hrabrim Fincima i njihovom vođi Manerhajmu“, kako je Hitler objasnio. Zadržao se svega pet časova, ali do sastanka nije došlo u Helsinkiju zato što finski predsednik Ruti i Manerhajm nisu želeli da se stekne utisak da je to zvanična državna poseta (po svaku su cenu držali distancu u odnosu na Treći rajh, sa kojim nisu delili ništa zajedničko osim neprijateljstva prema boljševičkoj Rusiji, s tim što su Finci za to imalo odbrambeno pokriće). Umesto u glavnom gradu, sreli su se u Imatri na jugoistoku zemlje, blizu fronta.

Tor Damen, finski inženjer zaposlen na državnom radiju, tajno je snimao prvih jedanaest minuta privatnog razgovora domaćina sa Afolfom Hitlerom u vagonu Manerhajmovog privatnog voza, sve dok jedan esesovac nije primetio kablove kod prozora.

Sleva nadesno: finski maršal Karl Gustaf Emil Manerhajm, Adolf Hitler i finski predsednik Risto Ruti. Foto: Wikimedia Commons/sa-kuva.fi

Snimak je objavljen tek petnaestak godina nakon Drugog svetskog rata i jedini je poznati Hitlerov neformalni snimak. Neki osporavaju njegovu autentičnost jer „firerov“ glas zvuči pomalo mekano, ali drugi objašnjavaju da je to zato, što je tom prilikom pio vino, što inače nikada nije radio; valja napomenuti da je nemački Savezni kriminalistički policijski biro ispitivao traku i izneo uverenje da je to zbilja Hitlerov glas.

Prema tome, ako je to Hitlerov glas, što po svemu sudeći jeste, šta je ovaj govorio? Stvar je od velikog istorijskog značaja, zbog čega transkript tih jedanaest minuta prenosimo u celosti, onako kako je snimljeno. Razgovor često deluje nepovezano i nekoherentno, rečju — neformalno, zbog čega ga je teško prevesti, ali tako je kako je.

Hitler na njemu zvuči pomalo smušeno; premda toga nema na snimku, nije reagovao ni kada je Manerhajm provokativno zapalio cigaru, što inače Hitler nije dozvoljavao da se radi u njegovom prisustvu (finski maršal je igrao igru nerava jer je mislio da će ovaj tražiti dodatnu pomoć u borbi protiv SSSR, na šta nije imao nameru da pristane; da li zato što nije hteo da krši međunarodno pravo ili stoga što je znao da je Treći rajh osuđen na poraz, sporedna je stvar, jer je na kraju to bilo dobro po njegovu zemlju koja nije pala pod Sovjete, premda mirovnim sporazumom jeste ponovo ostala bez dela teritorije).

Uostalom, procenite sami.

Hitler tokom razgovora u privatnom vozu finskog maršala Manerhajma 4. juna 1942. godine, prilikom posete upriličene zbog maršalovog rođendana. Foto: Wikimedia Commons/kuvakauppa.lehtikuva.fi

HITLER: ... veoma velika opasnost, možda najozbiljnija — čiji puni značaj možemo tek sada odmeriti. Mi sami nismo znali koliko je u stvari monstruozno ova država [SSSR] opremljena.

MANERHAJM: Nismo ni pomišljali.

HITLER: Ni ja, ne.

MANERHAJM: Tokom Zimskog rata. Tokom Zimskog rata na to nismo ni pomišljali. Prirodno...

HITLER (prekida): Da.

MANERHAJM: ... imali smo utisak da su dobro opremljeni...

HITLER (prekida): Da.

MANERHAJM: ... ali kako su zaista, i sada nema sumnje u to šta su sve imali — šta su sve imali u svojim zalihama!

2. SS oklopna divizija „Rajh“ u pokretu na Istočnom frontu kod Kirovograda, decembra 1943. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 101I-571-1721-29 / Schnitzer / CC-BY-SA 3.0

HITLER: Jasno. To su najstrašnija oružja koja čovek može zamisliti. Da mi je neko rekao da zemlja sa (prekinut vratima koja se otvaraju i zatvaraju.) Da mi je neko rekao da zemlja može imati trideset pet hiljada tenkova, rekao bih mu: „Poludeli ste!“

MANERHAJM: Trideset pet?

HITLER: Trideset pet hiljada tenkova.

GLAS IZ POZADINE: Trideset pet hiljada! Da!

HITLER: Uništili smo preko trideset četiri hiljade tenkova. Da mi je to neko rekao, da mi je neko od mojih generala rekao da neka zemlja ima trideset pet hiljada tenkova, onda bih mu kazao: „Vi, moj dragi gospodine, vidite sve dvostruko i desetostruko. Ludi ste; vidite duhove.“ Nisam mislio da je to moguće.

Mladi pripadnik Vermahta i fanatični nacista nakon zarobljavanja u Staljingradu februara 1943. godine. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 183-E0406-0022-011 / CC-BY-SA 3.0

Rekao sam vam ranije, pronašli smo fabrike, uzmimo samo jednu u Klamanovskaji, na primer. Pre dve godine bilo je samo par stotina tenkova. Ništa nismo znali. Danas je tu tenkovska fabrika u kojoj je valjda radilo tokom prve smene trideset hiljada radnika, nešto preko šezdeset hiljada tokom celog dana — jedna jedina tenkovska fabrika! Džinovska fabrika! Radnici koji su zacelo živeli kao životinje i...

GLAS IZ POZADINE (prekida): U oblasti Donjecka?

HITLER: U oblasti Donjecka.

MANERHAJM: Pa, ako imate na umu da su imali skoro dvadeset godina, skoro dvadeset i pet godina slobode da se naoružaju...

HITLER (prekida tiho): Nečuveno.

MANERHAJM: I sve, sve potrošeno na naoružanje.

HITLER: Samo na naoružanje.

MANERHAJM: Samo na naoružanje!

Istočni front u periodu od 5. decembra 1941. do 5. maja 1942. godine. Narandžasta: sovjetski dobici. Zelena: nemački dobici. Foto: Wikimedia Commons/Gdr

HITLER: (Uzdiše.) Samo, rekao sam to predsedniku [Rutiju] ranije: nisam to ranije znao. Da sam znao, bilo bi mi još teže, ali bih svejedno doneo odluku [o invaziji] bez obzira, jer nije bilo drugog izlaza. Bilo mi je jasno već u zimu trideset devete na četrdesetu da rat mora početi. Samo sam imao košmar: to nije sve. Jer bi rat na dva fronta bio nemoguć, uništio bi nas. Danas jasnije vidimo nego tada, da bi nas uništio. A ja sam prvobitno hteo već u jesen trideset devete da krenem u pohod na zapad, ali nas je omelo rđavo vreme.

Jer svo naše naoružanje je naoružanje za lepo vreme. Efikasno je, valjano je, ali je nažalost naoružanje za lepo vreme. Videli smo to ovde. Naše oružje je skrojeno za zapad, i svi smo bili ubeđeni, tako je od najranijih vremena: ne možeš ratovati tokom zime. Imamo nemačke tenkove, ali nemački tenkovi nisu bili testirani da bi se spremili za zimsko ratovanje nego da bi se dokazalo da se rat ne može voditi zimi. To je drugačija polazna osnova [verovatno u odnosu na Ruse].

Tridesetih i trideset devete ujesen smo se suočili sa pitanjem, ja sam hteo po svaku cenu da napadnem, bio sam ubeđen da za šest nedelja mogu da dokrajčim Francusku. Ali pitanje je bilo možemo li se kretati, jer je neprestano padala kiša. A ja tu francusku oblast lično dobro znam, i nisam mogao da ignorišem mišljenje mnogih svojih generala da bi nam verovatno ponestalo elana, da ne bi mogli da iskoristimo svoja oklopna oružja, da ne bismo bili u stanju da iskoristimo Luftvafe na poljskim aerodromima zbog kiše.

Nemačko vozilo zarobljeno u rasputici, kaljuzi koja je oktobra 1941. godine rastvorila puteve u Sovjetskom Savezu i usporila siloviti prodor Vermahta. Foto: Wikimedia Commons/Bundesarchiv, Bild 146-1981-149-34A / CC-BY-SA 3.0

Znam severnu Francusku: bio sam vojnik u Velikom ratu četiri godine. I tako je došlo do odlaganja. Da sam trideset devete porazio Francusku, istorija sveta bi bila drugačija. Ali sam morao da čekam do četrdesete, nažalost do maja. Tek je desetog maja bio prvi lep dan, i desetog maja sam odmah napao. Osmog sam izdao naređenje da se napadne desetog. A onda smo morali da izvršimo ogromni transport naših divizija sa zapada na istok.

Prvo okupacija, imali smo taj zadatak u Norveškoj, a u isto vreme nas je zadesilo, mogu to danas mirne duše reći, velika nesreća, rečju, slabošću Italije, prvo, situacija u Severnoj Africi, onda, drugo, zbog situacije u Albaniji i Grčkoj: katastrofa. Morali smo da pomognemo. Za nas je to značilo jednim potezom, podela Luftvafea, podela naših oklopnih jedinica; dok smo dovršavali oklopne formacije ovde za istok, morali smo da ih prebacimo, dve divizije, dve cele divizije, jednim potezom, i treću smo morali — i da trpimo veoma velike gubitke tamo. Bile su to krvave bitke u pustinji.

Prirodno je sve to docnije nedostajalo na istoku. Imao sam razgovor sa Molotovim [sovjetskim premijerom i ministrom spoljnih poslova] u to vreme, bilo je jasno da je Molotov otišao sa namerom da započne rat, i ja sam odlučno pokušao da ga, ako je moguće, zaustavim. Bilo je to zato što su zahtevi tog čoveka očigledno imali za cilj kontrolu nad Evropom, na kraju. [Praktično šapuće.] Tada nisam jasno [ne čuje se].

Dva vojnika Vermahta na straži na zapadnom obodu Moskve decembra 1941. godine. Foto: Wikimedia Commons/Wilhelm Gierse/Falkmart

To je već bila jesen četrdesete i neprestano smo se pitali: da li da raskinemo [odnose sa SSSR]? U to vreme sam stalno savetovao finsku vladu da pregovara i dobije na vremenu, da sporo rešava stvari, jer sam se stalno plašio da će Rusija krajem jeseni iznenada napasti Rumuniju i zaposeti naftna polja, a mi nismo bili spremni krajem jeseni četrdesete. Da je Rusija zaista zaposela rumunska naftna polja, Nemačka bi onda bila izgubljena. Bilo bi dovoljno samo šezdeset ruskih divizija da to uradi.

U to vreme nismo imali savez sa Rumunijom. Rumunska vlada nam se obratila veoma kasno, i ono što smo imali tamo bilo je smešno. Bilo je dovoljno samo da okupiraju naftna polja. Nisam mogao započeti rat našim naoružanjem u septembru ili oktobru, to je bilo nemoguće. Ionako nismo bili dovršili prebacivanje na istok.

Snage su takođe morale da se konsoliduju i na zapadu. Prvo je oružje moralo da se sredi, jer smo na kraju krajeva imali gubitke i tokom naše kampanje na zapadu. Bilo je nemoguće napasti pre proleća četrdeset prve. A da su onda, ujesen četrdesete, Rusi okupirali Rumuniju i zaposeli naftna polja, onda bismo četrdeset prve bili bespomoćni.

GLAS IZ POZADINE: Bez nafte...

HITLER (prekida): Imali smo veliku nemačku proizvodnju; ali šta samo potroši Luftvafe, šta proždru naše oklopne divizije, to je nešto posve monstruozno. To je potrošnja koja prevazilazi maštu, i bez dodatnih četiri ili pet miliona tona rumunske nafte ne bismo mogli voditi rat, ne bismo ga smeli dozvoliti, i to je bila moja velika briga.

Molotov potpisuje pakt sa Nemačkom. Iza njega stoje Ribentrop i Staljin. Gleda ih Lenjin sa slike. Foto: Wikipedia Commons/Hohum

Stoga sam nastojao da premostim vreme pregovorima dok ne budemo dovoljno snažni da se suprotstavimo tim iznudama [Moskve] jer, ti zahtevi su bile gole iznude. Bile su ucene. Rusi su znali da smo vezani na zapadu. Mogli su jednostavno sve da izvuku od nas. I tek sam prilikom Molotovljeve posete vrlo prosto objasnio da svi ti zahtevi, ti silni zahtevi, da ih ne možemo prihvatiti. S tim, pregovori su naprasno prekinuti, to je bilo ujutru.

Pretresali smo četiri stvari. Jedna koja se ticala Finske bila je sloboda da se brane od finskih pretnji, rekao je. — Nećete me ubediti da vam Finska preti! Kaže on: „U Finskoj deluju protiv prijatelja Sovjetskog Saveza, protiv društva, protiv nas, i velika sila ne može da dozvoli da je ugrožava mala zemlja.“ Ja kažem: „Vaša egzistencija nije ugrožena od strane Finske! Nećete me ubediti...“

MANERHAJM (prekida): Smešno!

HITLER: “... da je vaša egzistencija ugrožena od strane Finske.“ Da, postoji i moralna pretnja egzistenciji velike zemlje, i to što Finska radi je pretnja moralnoj egzistenciji. Rekao sam mu da u slučaju novog rata na Baltiku nećemo više biti pasivni posmatrači. Onda me je pitao za našu poziciju u Rumuniji. Dali smo im garanciju. [Želeo je da zna] da li je ta garancija i protiv Rusije.

Rekao sam mu: „Ne mislim da je usmerena protiv vas, jer vi nemate nameru da napadnete Rumuniju. Nikada nismo čuli da nameravate napasti Rumuniju. Uvek ste govorili da Besarabija pripada vama, ali nikada da niste rekli da želite napasti Rumuniju!“ Da, kaže, hteo bi unapred da zna [vrata se otvaraju i snimanje se prekida].

Tajni audio-snimak Hitlerovog privatnog razgovora sa finskim maršalom Manerhajmom i predsednikom Rutijem

VIDEO: Hitler se družio sa jevrejskom devojčicom

(P. L. / Izvor: Hitlers Besuch in Finnland, Bernd Wegner)

Tagovi: Adolf Hitler, Crvena armija, Drugi svetski rat, Finska, Istočni front, Istorija, Josif Staljin, Karl Gustav Emil Manerhajm, Nemačka, Operacija Barbarosa, Risto Ruti, Sovjetski Savez, SSSR, Treći rajh, Vjačeslav Molotov, Zabavnik, Zimski rat

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (17)
Poređaj komentare:
  • N
    Nikolas

    NEMOGU BITI SIGURAN DALI JE IZMADJU HINKIJA PO UCU JEVREJIN I STALJINU KOJI NIJE BIO RUS BIO DIL DA NESTANE MNOGO NEMACA I MILIONI PRAVOSLAVNIH RUSA!!!??! ZNAM DA SU BILI SAHOVSKI PRIJATELJI I SAVEZNICI NA POCETKU RATA!!!!

  • V
    Vosa

    @Herceg Novi: gde ti zivis i koji program gledas? Da dodjem i ja da budem ‘slobodan Srbin’ i vidim ‘porobljenog Nemca’.

  • M
    Mišo

    Hteo je da vlada Evropom, a mogao ju je ujedinitu na ekonomskom planu, ali nije znao da je to moguće.

Iz kog razloga milioni katolika već hiljadu godina odlaze na hodočašće u Santijago de Kompostelu

Ko je bio Smail-aga Ćemalović, čovek spaljen u Jasenovcu: „Bosna i Hercegovina će ostati deo Srbije dokle ima i jednog ne samo Šumadinca nego uopšte Srbina u ovoj državi“

Istorijska čitanka: Ruski car radio kao tesar na holandskom brodogradilištu pa po povratku u Rusiju uveo porez na bradu

Zašto su nekada vojskama prosti balvani služili kao topovi

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima