3

„Dođite braćo Rusi, dođite što pre!“ Zvuči kao poziv koji pojedinci danas upućuju, a u stvari je napisano pre sto godina

„Dođite što pre, vi uzvišeni potomci velikoga Taras Buljbe, koji i sina svoga ne požali kad ovaj izdade narodnu stvar za ljubav tanane Latinke; dođite i zarite svoj nepobedni štik pravde u meso izdajnika velike slovenske stvari“, kaže se između ostalog aprila 1916. godine u solunskom lista „Velika Srbija“

Naslovna strana šestog broja solunskog lista „Velika Srbija“ od 15. aprila 1916. godine. Foto: unilib.rs

O simpatijama Srpskoga Naroda prema belom Caru i svetoj Rusiji nije potrebno ni govoriti. Te simpatije utvrđene su pre više vekova i nikakva sila ljudska, bila ona u vidu teorija neznatnih grupa, bilo u ličnim gledištima ili režimima, — nije bila u stanju, ne samo da uništi nego ni da oslabi ljubav našega naroda prema Rusiji i veru i nadu u nju.

Ta ljubav uhvatila je u narodu srpskom toliko jakog korena da se izlila i u narodnom eposu: »Sve u slavu Boga istinoga, a u zdravlje cara Rusiskoga i njegova dva svijetla knjaza«... gude srpske gusle još od početka stvaranja nove Srpske države.

I nije čudo, što se ova simpatija tako razvila u našem narodu, jer među svima slovenskim plemenima Srbi i Rusi su jedan drugom po svemu najbliži. I vera i jezik i crkvena služba, duševne osobine, ljubav prema tradiciji, svemu što je svoje rođeno, slovensko, herojstvo i gotovost na žrtve, plemenitost, bezazlenost i druge uzvišene osobine duše čovekove ni kod jednog naroda nisu srodnije i uzvišenije, no što je to u duši naroda Ruskog i Srpskog.

Grupa ruskih oficira na brodu "Galija", od putu od Marseja ka Solunu. Foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia

Zbog toga današnja Golgota Slovenska nikoga više ne potresa no Ruse i Srbe. I nije moglo za Srbe biti radosnije vesti za ove svetle praznike, no što je bila ona o padu poslednje tvrđave Agarjanske i iskrcavanju hrabrih ruskih trupa na zemljište naših plemenitih saveznika — Francuza. Jer odmah posle ove druge vesti rodila se u duši svakoga Srbina želja i nada: da će braća Rusi stići u pomoć svojoj mlađoj braći, Srbima, čija je sudbina bezpovratno vezana za Slovenstvo i pravoslavnu Rusiju.

O dođite, dođite na Balkan, mila i hrabra naša braćo, dođite što pre, čeka vas napaćeni za svoju veru i pleme zarobljeni brat Srbin, čeka vas srpski vojnik pun vere i nade na uspeh slovenske stvari, čeka vas gotov da izvrši svoju najuzvišeniju dužnost: da s ognjišta svoga otera kugu, da osveti ono roblje i groblje po našoj lepoj domovini. Dođite što pre, vi uzvišeni potomci velikoga Taras Buljbe, koji i sina svoga ne požali kad ovaj izdade narodnu stvar za ljubav tanane Latinke; dođite i zarite svoj nepobedni štik pravde u meso izdajnika velike slovenske stvari.

Tada će svaki srpski vojnik, i do sada slavom uvenčan na bojnom polju, postati trostruk junak kad u svojoj neposrednoj blizini vidi brata Rusa, druga po patnjama, slavi i neustrašivosti.

Dođite, braćo, dođite što pre!

Ruski vojnici marširaju Solunom tokom Prvog svetskog rata. Foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia

Iako uz jedan izuzetak — ono pominjanje „naših plemenitih saveznika Francuza“ — sve ovo zvuči kao da je izašlo iz pera nekog našeg savremenog patriote ili „patriote“, koji sanja i mašta o Rusima koji će doći da nas spasu od neprijatelja koje, s pravom ili ne, vidi na sve strane, ovi redovi nisu napisani u današnje vreme.

Napisani su pre više od sto godina, nakon Albanske golgote, u solunskom listu „Velika Srbija“ (sa podnaslovom „La Grande Serbie“, dakle, na francuskom jeziku) koji je izlazio tokom Velikog rata. Konkretno, ovaj tekst pod naslovom „Dođite, braćo Rusi, dođite što pre!“ se pojavio na naslovnoj strani šestog broja ovih novina, koji je izašao 15. aprila 1916. godine po starom kalendaru.

Rusi su pisca poslušali, na neki način, jer su ruske snage zaista bile prisutne na Solunskom frontu. Međutim, bilo ih je malo, svega oko 18 hiljada ljudi, pa nisu igrali važniju ulogu na našem ratištu; posebno što su već nakon nekoliko meseci od dolaska, nakon Februarske revolucije i abdikacije cara Nikolaja, postale potpuno demoralisane, i što su nakon Oktobarske revolucije u toj meri „pocrvenele“ da smo morali da ih razoružamo i interniramo (kad kažemo „mi“ mislimo na Saveznike).

I generalno su od početka rata ruske trupe bile na srpskom ratištu znatno malobrojnije od engleskih i francuskih, koje su još od kraja 1914. i početka 1915. godine dosta bile prisutne u našim borbenim redovima (o čemu ste, primera radi, mogli čitati u našem tekstu o „Marseljezi“ koja se orila nad Bežanijom).

Srbi i Francuzi na zarobljenom nemačkom topu "Eva" kod Bitolja na Solunskom frontu. Foto: Wikimedia Commons/The State Archives of the Republic of Macedonia

Sam Solunski front, što danas svesno ili nesvesno zaboravljamo ili zanemarujemo, front preko kojeg smo oslobodili sopstvenu zemlju, otvoren je od strane naših zapadnih saveznika uz pomoć nekoliko stotina hiljada engleskih i francuskih vojnika koji su se iskrcali u Solunu i bili namenjeni za odbranu Kraljevine Srbije od najezde Nemaca i Austrougara krajem leta 1915. godine, ali su okasnili i nisu stigli pre nego što smo se mi slomili pod tim naletom, i udarom Bugara s boka.

Ali, ne pričamo to da bi ispalo da su Englezi i Francuzi bolji od Rusa, nisu ništa ni bolji ni gori, već zato što je tako bilo; istina može danas da nam se ne sviđa, ali važno je da je Srbin pre sto godina bio zahvalan tom Englezu i Francuzu, isto koliko i Rusu. A što se tiče „izneverenog“ poziva braći da dođu, nije bilo ni realno da dođu; situacija na Istočnom frontu bila je jako teška, ruska vojska je bila rđavo opremljena i nespremna za dugotrajni sukob, te zadužena za odbranu ogromne granice, zbog čega je Ruska imperija pucala po svim šavovima, što se uostalom videlo i tokom naredne, revolucionarne godine.

Međutim je interesantno to, što se samo dve i po godine nakon ovog nadahnutog teksta o našoj ljubavi „belom Caru i svetoj Rusiji“, na naslovnoj strani ondašnjih beogradskih „Večernjih novosti“ od 17. novembra 1918. po starom kalendaru, u tekstu „Nova epoha“ u kojem se pravi rekapitulacija Velikog rata i najavljuje dolazak novog doba — o istoj toj Rusiji piše ovako: „Ovaj rat srušio je zaostale državne organizme i neke iz osnova preporodio. Ovaj je rat srušio zastarelu, poluistočnjačku, carističku Rusiju, da se na njenim razvalinama podigne nova Rusija, u kojoj će sve snage od vrednosti naći dovoljno polja i mogućnosti za svoje potpuno razviće.“

(P. L.)

Tagovi: Albanska golgota, Britanska vojska, Francuska vojska, Istorija, Kraljevina Srbija, Prvi svetski rat, ruska vojska, Solunski front, Srpska vojska, Veliki rat, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (3)
Poređaj komentare:
  • X
    x

    Brava su ubijek braca. I uvijek ce mo ih zvat.

  • A
    Aca

    Uvek su nasa braca bili Rusi to niko nikad nece promeniti!!!

Juriš lake konjice, ratna epizoda koja je postala simbol vojničke časti i hrabrosti, ali i uzaludnosti i tragičnosti rata

Crkve, manastiri i kraljevski dvorci Nerodimlja, i crni bor koji je zasadio car Dušan: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Manastir Devič podignut na mestu šuplje bukve u kojoj je živeo Sveti Joanikije: Kratka priča iz istorije srpskog Kosova

Marija Oršić je najveća misterija 20. veka: Hitler ju je slušao, komunicirala je sa duhovima, a enigma je i u samom finišu "Senki nad Balkanom"

Iz kog razloga milioni katolika već hiljadu godina odlaze na hodočašće u Santijago de Kompostelu

Ko je bio Smail-aga Ćemalović, čovek spaljen u Jasenovcu: „Bosna i Hercegovina će ostati deo Srbije dokle ima i jednog ne samo Šumadinca nego uopšte Srbina u ovoj državi“

Istorijska čitanka: Ruski car radio kao tesar na holandskom brodogradilištu pa po povratku u Rusiju uveo porez na bradu

Zašto su nekada vojskama prosti balvani služili kao topovi

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima