14

Ako su Nemci Beograd sravnili sa zemljom, kojom rečju onda opisati ono što su uradili nesrećnom Roterdamu?

Naredba o odlaganja vazdušnog napada na najveću holandsku luku nije stigla na vreme i bombardovanje je počelo tačno u 13 časova i 22 minuta, 14. maja 1940. godine. Staro istorijsko jegro koje su Roterdamci gradili vekovima, nestalo je s lica zemlje

Staro gradsko istorijsko jezgro Roterdama sravnjeno je sa zemljom tokom nemačkog bombardovanja 14. maja 1940. godine. Slika je nastala nakon čišćenja ruševina. Foto: Wikimedia Commons/Cobatfor/archives.gov

Istoga dana kada su Nemci napali Belgiju i preko nje Francusku — 10. maja 1940. godine — pokrenuta je i invaziju na neutralnu i slabo naoružanu Kraljevinu Holandiju, koja je trebalo da im osigura severni sektor Zapadnog fronta, i da im posluži kao odskočna daska za buduće bombardovanje Ujedinjenog Kraljevstva.

Napad je počeo desantima na strateška mesta poput aerodroma, mostova i ključnih vladinih zgrada, koji su bili praćeni klasičnom kopnenom najezdom, ali su Holanđani pružili znatno snažniji otpor od onoga koji su u Berlinu očekivali. Najveći problem za Vermaht bilo je razbijanje tzv. Tvrđave Holandija, domišljatog sistema fortifikacija i brana koje su otvaranjem brzo plavile zemljišta i onemogućavale pokrete invazionih trupa, a koja se nalazila u jezgru države. „Sposobnost otpora holandske armije pokazala se većom od očekivane. Politički kao i vojni razlozi, zahtevaju da se ovaj otpor slomi što je brže moguće“, stoji u Hitlerovoj direktivi br. 11.

Tokom ranog jutra 13. maja došlo je do privremenog zatišja u borbama kod Roterdama. Holandskom odbranom komandovao je pukovnik Piter Sharo, nemačkim kopnenim trupama oko grada general Rudolf Šmit a vazduhoplovstvom na holandskom ratištu general Karl Student. Za naredni dan Šmit je planirao kombinovani napad 9. oklopne divizije i 1. SS oklopne divizije „Telesna garda Adolfa Hitlera“, kao i nekih manjih jedinica.

Gusti stubovi dima dižu se iznad Roterdama tokom nemačkog bombardovanja grada 14. maja 1940. godine. Tom je prilikom istorijsko jezgro sravnjeno sa zemljom. Foto: Wikimedia C

Međutim, da bi izbegao borbu i ubrzao stvari, poslao je u Berlin zahtev za pružanje vazdušne podrške Luftvafea; zahtev je stigao u štab 2. vazduhoplovne flote. Ono što je tražio bile su „štuke“, koje su, budući ponirući bombarderi, bile u stanju da prilično precizno gađaju naznačene strateške ciljeve. Ono što je dobio bilo je nešto malo „štuka“, ali uglavnom aviona tipa „hajnkel he-111“, specijalizovanih za tepih-bombardovanje.

14. maja ujutru počeli su pregovori. Tačnije, Šmit je tražio predaju grada preteći njegovim uništenjem; Sharo je odbio i počeo da odugovlači. Prvobitno vreme vazdušnog napada bilo je zakazano za 13 časova i 20 minuta. Šmit je Holanđanima potom dao dodatna tri sata da odgovore na drugi ultimat, ali dok su njihovi pregovarači prelazili most Vilemsbrug, na nebu se pojavilo devedeset bombardera u okviru zloglasnog krila Kampfgešvader 54, iako je general Student navodno poslao poruku za odlaganje.

Pukovnik Valter Lakner takođe je kasnije tvrdio da zbog slabe vidljivosti nije primetio ni signalne rakete ispaljene sa zemlje. On je zapovedao formacijom koja je nastupala iz pravca severoistoka; od dvadeset sedam aviona koji su dolazili iz pravca sa juga, samo su prva tri ispustila tovar na grad, dok su se ostali povukli.

Istorijsko jezgro Roterdama na slici Džejmsa Veba iz 1895. godine, pre nego što će ga nacisti bombardovanjem sravniti sa zemljom 14. maja 1940. godine. Foto: Wikimedia Commons/hampel-auctions.com

Ali ova četrdeset četiri „hajnkela“ koja su pod komandom Laknera dolazila sa druge strane, spustila su se nisko i tačno u 13 časova i 22 minuta bacila 97 tona bombi na staro, istorijsko jezgro grada koji je sravnjen sa zemljom. Šest ili sedam vekova razvoja, zidanja i kulture, posebno intenziviranog razvoja četiri veka unazad, otišlo je u nepovrat zbog divljaštva jedne ideologije.

Kada se sve raščlani, na Roterdam je bačeno 1.150 bombi teških 50 kilograma i 158 bombi teških 250-kilograma, a pored gradskog jezgra strašno je bio stradao i stambeni deo grada Kralingen. Potom su izbili veliki požari koji su se pogoršali narednih dana zbog vetra i oluje, pa su doneli još uništenja. Preciznih brojki nema, ali poginulo je skoro hiljadu ljudi (pošto se većina sklonila na sigurno) dok je 85 hiljada građana ostalo bez krova nad glavom: nestalo je 24.978 domova, 24 crkve, 2.320 trgovina, 775 stovarišta i 62 škole.

Nakon ovoga Roterdam se predao, a sutradan je, posle pretnje da će Utreht doživeti istu sudbinu, holandska vlada odlučila da kapitulira i da rizikuje uništenje još jednog grada, posebno što je postalo očigledno da je svaki dalji otpor uzaludan. Tri dana kasnije predale su se i holandske trupe koje su otpor Vermahtu pružale u Zelandu.

VIDEO: Šta bi bilo da Srbi nisu rekli NE Hitleru?

(P. L.)

Tagovi: Bombardovanje, Drugi svetski rat, Holandija, Istorija, Luftvafe, Nacisti, Nemačka, Roterdam, Treći rajh, Vermaht, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (14)
Poređaj komentare:
  • J
    Jelena

    Moj divni grad ❤

  • K
    Kole

    A zašto su Rusi bombardovali Beograd a Nemci su već bili napustili grad?

  • L
    Laki

    U centru Roterdama su dominirali bogati Jevreji sa svojim radnjama sa dijamantima, lepim kućama i automobilima...tako da, nije ovo bilo baš tako slučajno...

Nemački kolor-snimci osvajanja Francuske: Ovo su bili dani kada su delovali nepobedivo. Godinu dana kasnije su krenuli na Ruse...

Jedina zemlja u kojoj možete biti na četiri mesta u isto vreme: 11 neobičnih činjenica iz američke geografije

Šofer novosadskog trgovca 1930. pregazio babu, policija utvrdila da je baba kriva i - nikom ništa

Japanski listovi su od 1941. do 1945. godine svakog osmog dana u mesecu na naslovnim stranama štampali objavu rata Americi. Zašto?

FOTO-UBOD: Čudesni pogled na Hor Virap, jermenski manastir na najspektakularnijem mestu na svetu

Prizor koji potpuno zbunjuje posmatrača: Gde prestaje „realnost“ a počinje umetnost?

Kako erupcija vulkana izgleda Rusima i Amerima koji nas posmatraju iz Međunarodne svemirske stanice u Zemljinoj orbiti

Istorijska čitanka: Zašto pet uzastopnih rimskih papa nije kročilo van zidina Vatikana od 1870. pa do 1929. godine

Ovo nisu pikseli nego satelitski snimak, ali nema šanse da pogodite čega. Nisu vanzemaljci!

Pravi samuraj uslikan u poslednjem trenutku, baš pre nego što će njegov stalež biti skroz uništen

Velike misterije univerzuma: Na šta vam ovo liči, na glavu konja ili kobre? Naučnici se slažu, ali mi nismo baš sigurni

11 veličanstvenih razloga zbog kojih bi trebalo da padnete na kolena pred Prirodom

Velški beskućnik koji je nasamario Hitlera, celu Vrhovnu komandu Vermahta i lukavog Kanarisa, a Benita Musolinija srušio sa vlasti

Kako je „moćni i plemeniti narod Velike Britanije“ pomogao Srbima u Prvom svetskom ratu: Tada smo bili zahvalni, danas sve relativizujemo i nipodaštavamo

Jezero lave izgleda kao otvorena rana u zemlji koja neprestano ključa i preti

Dala je svoj život negujući Srbe: Medicinska sestra iz Škotske je preživela povlačenje preko Albanije, pa umrla u Predejanu (FOTO)

Ruska pomoć Srbiji tokom Velikog rata: Šta je o tome pričao general Viktor Artamonov, tada vojni izaslanik u našoj zemlji

Najlepše selo u Engleskoj, krasi svaki britanski pasoš, a najpoznatije po tome što iz njega ne potiče niko poznat

Ova slika je u kategoriji najtužnije na svetu, iako na prvi pogled nije očigledno zbog čega

Srbin među prvim žrtvama borbe protiv fašizma: Fudbalski reprezentativac, pilot i pravnik, kod nas zaboravljen a slavljen širom sveta (FOTOGRAFIJE)

Nekada su Danska, Švedska i Norveška bile u uniji. Ako bi Sever ponovo stao pod jedan barjak, koliko bi im moćna bila zajednička država?

Staljin nudio savezništvo Engleskoj i Francuskoj osam dana pre pakta sa Hitlerom, ovi se nećkali a sudbina sveta bila zapečaćena

Fantastičan tajmleps razvitka Dubaija: Kako je malena arapska varoš iz 1960. godine postala današnja svetska metropola (VIDEO)

Najbrutalnija politička karikatura u istoriji našeg novinarstva nastala pre 90 godina (FOTO)

On je danski Renato, iz nabujale vode spasao je više od 200 ljudi: Ni oluja nije mogla da ga spreči (FOTO)

Ko je Avdo Karabegović čiju šabačku ulicu žele da preimenuju u Šabana Šaulića: Bio je pesnik, učitelj i jedan od najznamenitijih Srba muslimana svog doba

Da li je ova najskromnija srpska vladarska zadužbina — najhrišćanskija i najlepša? (FOTO)

Najveća Hitlerova glupost nije bila napad na Sovjetski Savez već ono što je uradio šest meseci kasnije

Kako se Britaniji ovih dana kao bumerang vraća 15 miliona indijskih mrtvih i raseljenih od pre sedam decenija

Velika tragedija ruske crkve: Kako je mitropolit, optužen da je agent KGB, pao mrtav tokom prijema kod pape u Vatikanu

Sve bolesti nacističke Nemačke sabrane na jednoj jedinoj karti od koje se ledi krv u žilama

Kako su se projugoslovenski Hrvati usred Rusije 1917. pretvarali da su Srbi jer „o Hrvatima nije nitko imao ni pojma“

Užasi robovlasništva: Slika zbog koje čovek mora da bude nečovek pa da istakne zastavu Konfederacije

FOTO-UBOD: Šta vidite na ovoj slici? Ili, šta mislite da vidite na ovoj slici?

Postoji jeziva simbolika u tome što se statua majke sa mrtvim sinom nalazi tačno ispod okulusa na vrhu kupole

Pokolj jugoslovenskih partizana u Norveškoj: Dobro skrivana javna tajna najbogatije zemlje u Evropi

Šta muslimanski grobovi stari 1.300 godina traže usred Francuske

Kako danas izgleda Olimpijsko selo u Berlinu: Srušeni Hitlerov san o hiljadugodišnjem rajhu u sedam slika

Samo za ljubitelje istorije i strategije: Strašan kartografski prikaz Operacije „Barbarosa“, od prvog dana do sloma u predgrađu Moskve

Neviđeni prizor iz doma Romanovih: Anastasija se s lažnim zubima izmotava pred kamerom koju drži sam car Nikolaj. Evropom bukti rat

Srbin katolik iz Cavtata piše 1903. godine: „Hrvat hoće Srbinu da bude brat? Je li to zbilja? Mogu li ja to vjerovati? Spavam li il' bdijem?“

Špijunska igra ili nešto drugo? Čudni novinski oglas upozorio Amerikance da će biti napadnuti u Perl Harboru

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima