Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Naš narod po zlu pamti fašističkog „dučea“ zbog onoga što se dešavalo na tlu Kraljevine Jugoslavije tokom Drugog svetskog rata, kao i pre toga, s obzirom da se uvek sumnjalo na njegovu umešanost u Marseljski atentat. Ali četiri godine pre dolaska na vlast, Musolini je uradio nešto što je danas potpuno zaboravljeno, a što smo sasvim slučajno otkrili listajući staru srpsku štampu

Musolini okružen vinovnicima Marša na Rim. S leva na desno: Emilio De Bono, Italo Balbo i Ćezare Marija De Veki. Foto: Wikimedia Commons/Photobucket/Dimesius

Nekima je prva stvar na koju pomisle kada se pomene Benito Musolini, njegovo specifično i maltene cirkuzantsko gestikuliranje tokom držanja govora. Drugima pak — prizor njegovog fašističkog oficira koji nadmeno stoji nad lešom odojčeta negde u Hercegovini. Ali nikome nije na pameti jedna epizoda iz ratne 1918. kada Musolini još nije bio blizu vlasti, mada je već imao ogroman uticaj.

A nikome ona nije na pameti jer za nju gotovo niko ni ne zna, nepoznata je verovatno i svetskim stručnjacima za lik i delo nekadašnjeg fašističkog vođe, čak i u Italiji koja bi trebalo da je dom najvećih autoriteta na tom polju. Za nju smo saznali iz pera g. Miodraga Ristića, čiji je tekst o tome izašao u „Politici“ svega šest dana nakon što je okončan Marš na Rim kojim je „duče“ došao na vlast i preuzeo položaj predsednika italijanske vlade. Pomenuta manifestacija se završila u nedelju 29. oktobra 1922. godine, dok je tekst gospodina Ristića izašao naredne subote 4. novembra.

Ristić je Benita Musolinija, kojeg zove „Beneto“, upoznao aprila 1918. tokom rimskog Kongresa potlačenih naroda, na kojem su učestvovali, pored domaćina, i predstavnici Čehoslovaka, Južnih Slovena, Rumuna i Poljaka, koji su tom prilikom celom svetu objavili svoje pravo na „potpuno nezavisne nacionalne države“ posle Velikog rata, a sve u skladu sa januarskim govorom Vudroa Vilsona. Glavni utisak koji je na g. Ristića ostavio Musolini tiče se njegovog pristupa drugim ljudima: „bilo u diskusiji, bilo u radu, ili se odmah, pošto se iznesu činjenice, dođe do sporazuma, pouzdanog, lojalnog, vernog — ili se nikako i ne dolazi sporazumu“.

Benito Musolini i njegovi najbliži saradnici poziraju trčanjem tokom Marša na Rim oktobra 1922. godine. Foto: Profimedia/Corbis

Premda kao italijanski nacionalista ni tada nije bio „jugoslavofilskih gledišta“, za Musolinija Ristić kaže da nije bio načelno protiv dogovora i saradnje sa Jugoslovenima, niti je pokazivao znake mržnje i netrpeljivosti, što je ovaj mogao da zaključi i iz „jednog konkretnog posla“ između njih dvojice.

Naime, Ristić je Musoliniju u kafani „Faralja“, dok su sedeli u mešanom italo-jugoslovenskom društvu, predložio da bi se nešto moglo učiniti za naše studente (među kojima je bilo Srba, ali i Hrvata, Slovenaca...) kojih je tada bilo više od dvesta u Italiji, i to mahom u Rimu i Torinu te malo u Firenci. Predložio je obrazovanje građanskog odbora za njihovo materijalno pomaganje jer su se ovi prilično mučili s te strane, naglasivši da je protiv bilo kakvog učešća zvaničnih krugova; Musolinija, kaže Ristić, nije trebalo ubeđivati i on se odmah složio sa tom idejom, posebno sa izuzećem vlasti.

Stvari ne da nisu ostale na tome, nego je već koliko 22. maja Ristić stigao u Milano na Musolinijev poziv, kako bi svršili posao. Dva dana kasnije obrazovan je odbor sastavljen od najuglednijih italijanskih industrijalaca sa severa zemlje, a pošto su nameravali da odrede veće sume pomoći, doneta je odluka da se deluje preko našeg Prosvetnog odbora koji je imao sedište u Rimu, i da se svaki student stipendira sa osamdeset lira mesečno. Čak je na to srpski ministar prosvete Miloš Trifunović telegrafisao i izrazio svoju zahvalnost.

Fašistički Marš na Rim doveo je Musolinija na vlast krajem oktobra 1922. godine. Foto: Profimedia

Ali pre toga, Musolini je bio za 23. maj uveče zakazao javnu konferenciju u „Pozorištu filo dramatičara“ na kojoj su njih dvojica imali da drže govore. Dnevni milanski listovi su najavljivali ovaj događaj, a fašisti po gradu lepili plakate. Dogovor je bio, da prvo govori Musolini („o Srbiji, o njenom požrtvovanju i dostojanstvu i o našim studentima, apelujući na građane da pomognu taj odbor, koji se osnivao“) pa potom Ristić („o zajednici interesa i ideala naših zemalja“).

Najbolje je sada prepustimo g. Ristiću čast da svojim rečima opiše šta se dalje desilo, jer bi prepričavanje bilo greh: „Pozorište je bilo prepuno“, piše on. „Bilo je i našega sveta. U jednoj loži, meni s leve strane, vidim, i danas, između ostalih lica, i lice, čisto i otmeno, uglednog građanina i trgovca, danas u Beogradu, pre rata u Gornjem Milanovcu, g. Pere T. Milanovića.

G. Musolini je otpočeo svoj govor, koji me nije zaneo: za moj ukus, on nije tada govorio onako kako govore najbolji italijanski govornici, među kojima ih ima koji sjajno govore. Govorio je bez retorike, što je vrlo dobro i što je u toliko bolje kada je reč o italijanskim govornicima, koji, gotovo uvek — naročito starije generacije — govore sa mnogo retorike. Govorio je bez nje, ali — ja iznosim svoje prave utiske — govorio je ne praveći na mene veliki utisak.

Benito Musolini isprobana novi „alfa romeo“. Foto: Wikipedia/public domain

U jednom trenutku ja sam video svoga veoma dragog prijatelja g. Milanovića: bio je bled, ukočenih očiju, kao neko ko je u najvećem strahu, ne za sebe, već za nekoga koga, vrlo mnogo i vrlo duboko, voli. Šta je bilo? G. Musolini je, u svome govoru, pomenuo i to da Rijeka ima da bude italijanska. Pomen je bio takve prirode, da se na njega moralo odgovoriti. Ja sam veliku bojazan svoga zemljaka bio, u tim brzim trenucima, shvatio kao bojazan za mene i za nešto mnogo i više i veće od naših ličnosti.

Spreman, uvek, samo na lojalan akt, ja sam našao u sebi i intelektualne i moralne snage da kažem ono što su mi jedino nalagale i dužnosti prema Otadžbini i dužnosti prema lojalnosti misli. G. Milovanović mi je kazao da je bio potpuno zadovoljan. Ja volim da verujem da je i moj pomagač toga večera, direktor „Il Popolo d’Italija“ bio zadovoljan, ako ne čim drugim, ono određenošću, iza koje nisu stajale nikakve rezerve.

G. Musolini je u položaju, danas, da učini da naše dve Otadžbine dođu u stav u kome će biti samo prijateljska saradnja, tesna, duboka, i lojalna.“

Uprkos nadama gospodina Ristića to nije bio ishod Musolinijeve vladavine koja je bila duboko antijugoslovenska, budući imperijalistička i osvajački nastrojena prema našim krajevima, kao i mnogim drugim. Treba se samo setiti da su fašisti prigrlili rimski izraz za Sredozemno more, „Naše more“ (lat. Mare Nostrum), a da je Filipo Tomazo Marineti — futurista koji je prigrlio fašizam i 1919. bio jedan od dva autora „Fašističkog manifesta“ — Jadransko more nazivao „velikim italijanskim jezerom“.

Benito Musolini. Foto: Wikipedia/Sleepy-city

Šta je tačno Ristić odgovorio budućem dučeu pred krcatim milanskim pozorištem verovatno nikada nećemo saznati, ali šta god da je rekao ishod nije promenio. Rijeka je — posle kratke okupacije od strane srpske vojske koju je manjinsko jugoslovensko stanovništvo dočekalo kao oslobodilačku — postala 1919. godine samostalna Italijanska uprava za Kvarner, pod rukovodstvom pesnika Gabrijelea D’Anuncija (autora „Ode narodu srpskom“). Odmah naredne godine, ugovorom između Kraljevine Italije i Kraljevine SHS nastala je nezavisna Slobodna Država Rijeka, zamišljena kao mikro-država. Potom je protivpravno pripojena Italiji.

To se desilo posle fašističkog državnog udara iz marta 1922. (pola godine pre Marša na Rim), što je dalo povod italijanskoj vojsci da uđe u grad da bi tobože zavela red i mir. Legalna vlada Rijeke izbegla je u Kraljevicu i nikada nije priznala Rimski sporazum iz 1924. kojim je naša zemlja priznala italijansku aneksiju. Potpuno opravdano, smatrali su je pravno ništavnom, kakva je i bila. Uostalom, Slobodna Država Rijeka, na čijem su čelu zapravo bili mahom Italijani, imala je podršku većine stanovništva iz redova svih naroda.

Što se tiče one pomoći našim studentima, g. Ristić ne kaže koliko dugo je trajalo njeno pružanje, ali pretpostavka je da je trajalo barem do kraja rata, možda i tokom prve polovine 1919. godine. S obzirom da u ovom tekstu iz jeseni 1922. on ne pominje taj građanski odbor kao postojeći, očigledno nije potrajao, što je i razumljivo: kad je prošao rat, prošle su i vanredne okolnosti koje su pomoć iziskivale.

(P. L.)

Tagovi: Benito Musolini, Fašisti, Fašizam, Istorija, Italija, Kraljevina italija, Kraljevina SHS, Kraljevina Srbija, Marš na Rim, MIlano, Rim, Srbi, Zabavnik

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Komentari (3)
Poređaj komentare:
  • А
    Аца

    Спасили су Италијани на хиљаде Срба од усташа у Далмацији, али су у црној гори и у Метохији били против Срба. Много је зависило од ситуације на терену. Стари Латини су то, завади па владај

  • M
    Mirko sosic

    Otluda komentar da nas narod po zlu pamti Dučea? Nikakvo zlo nisu italijani naneli nama. Moja baba kaze da nije njih pomrli bi od gladi u II ratu u Meljinama

Ana Frank bi danas napunila 90 godina: Njeni prijatelji prisećaju se dana kada su je poslednji put videli

Na današnji dan su dovedeni Karađorđevići na vlast: Koja je pozadina mučkog ubistva Obrenovića

Ukleta kuća u Hrvatskoj: Borivoj je zakoračio i našao kolevku i postavljen sto. Tad kreće jeza (FOTO)

Dan kad je pukla "Nevesinjska puška" i zadat ozbiljan udarac Osmanskom carstvu

Trideset Engleza spasilo Srbe od tifusa: Ovim lekarima, koji su se kockali sopstvenim životima, dugujemo naše (FOTO)

Najtužniji dan današnjeg Brankovog mosta na dosad neviđenoj slici: Njegovo rušenje od strane Jugoslovenske vojske je bilo dvostruko glupo

Katastrofa u Černobilju je pravi razlog raspada Sovjetskog Saveza: Gorbačov tvrdi da će pogledati seriju

Kraljevski Beograd imao najmoderniji evropski aerodrom: Komunisti nisu baš zatekli pustinju kao što su pričali

Dan D: Kako su saveznici uspeli da poraze Treći rajh i da li su iskrcavanjem na Normandiju iznenadili Hitlera

Srbija, zemlja u kojoj su rimski imperatori nicali kao pečurke posle kiše: Niko sem Italije ne može da se podiči ni približno tolikim brojem careva

„Ustaše i četnici, zajedno ste bežali“: Šta je naša štampa ’79. pisala o ekstremistima koji su iz Australije rušili SFRJ

Vojvoda Stevan Sinđelić jednim potezom na Čegru ušao u legendu, a njegov herojski čin i danas se prepričava

Kako su se Britanci u 19. veku obračunavali sa transvestitima u Indiji, ali nisu uspeli da ih istrebe

Najtužnija prva dama: Preživela je smrt dece, muževi su je varali, ali je jedan muškarac obožavao Džeki Kenedi

FOTO-UBOD: Odred JNA na Sinaju 1964. godine odaje počast zlosrećnim Hrvatima izbeglim pred Hitlerovom mašinerijom

"Prvi put kada sam se srela sa drugom Titom u Domu omladine, to je bilo nešto posebno" (FOTO) (VIDEO)

Manastir Krka, svetionik pravoslavlja u Dalmaciji: Podignut na mestu gde je apostol Pavle širio hrišćanstvo (FOTO)

Špijun koji je nakon Drugog svetskog rata lažirao svoju smrt i tako živeo skoro 4 decenije (VIDEO)

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

Šokirani dečak stoji iznad leševa svoje streljane porodice, nacisti ga gledaju i smeju se. Zatim dobija metak u potiljak (POTRESNA FOTOGRAFIJA)

Poslednje utvrđenje nacista: Posle Hitlerovog samoubistva svi su pobegli u ovaj grad, ali su ipak uhvaćeni (FOTO)

Kako je sekretar Crvene zvezde trpao bombone u džepove krišom od Tita, a onda mu je Broz postavio pitanje (FOTO)

Vulkanska eksplozija koja se čula na drugoj strani zemaljske kugle, gde su ljudi mislili da je topovska paljba sa obližnjeg broda

Treba li žena da brine o porodici, dok muž radi i zarađuje? Mladi Jugosloveni su vrlo moderno odgovorili na ovo pitanje, a šta bi rekli danas

Hitler je doveo do smrti miliona ljudi širom sveta, a evo kako su izgledali najpoznatiji pokušaji atentata na njega

Ruski car Nikolaj II i britanski kralj Džordž V su izgledali gotovo identično: Ove njihove fotografije i danas zbunjuju mnoge (FOTO)

Elizabeti Kokran, majci istraživačkog novinarstva i perjanici Pulicerovog tabloida, želimo srećan 155. rođendan

Bio je zvanični egzekutor u Trećem Rajhu: Ubijao je ljude na giljotini, rekord mu je 32 osobe u jednom danu, a posle rata je isti posao radio za saveznike (FOTO)

Ako je Zemlja ravna ploča, da li preti opasnost da se Mlečni put razlije po njoj i da se podavimo u laktozi?

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima