Prvi srpski komunista u Holivudu: Naš čovek 1934. bio glavni lik u ekranizaciji romana velikog engleskog pisca

Grejam Grin, čuveni engleski pisac i jedan od značajnijih njihovih autora dvadesetog veka, napisao je roman „Voz za Istanbul“ 1932. godine sa namerom da zabavi čitalaštvo, nadajući se da bi možda po njemu mogao biti snimljen film. Uspeo je u obe namere

Grejam Grin, engleski pisac kojeg mnogi ubrajaju među najbolje tamošnje autore dvadesetog veka. Foto: Wikimedia Commons/National Portrait Gallery

Čuveni engleski pisac Grejam Grin (1904—1991) kojeg mnogi smatraju jednim od značajnijih britanskih autora dvadesetog veka (dvaput je krajem šezdesetih bio u užem izboru za Nobelovu nagradu), početkom tridesetih godina tek je krčio sebi put ka uspehu i zvezdama. Osokoljen dobrim prijemom svog prvog romana „Čovek iznutra“ izdao je dva koja su doživela neuspeh, ali nije očajavao i 1932. je izašao „Voz za Istanbul“ koji mu je doneo prvi veliki komercijalni uspeh.

Napisao ga je s namerom da zabavi čitalaštvo, i nije ga smatrao svojim „ozbiljnim“ delom. Nadao se, da će možda po njemu snimiti film, što će mu dodatno finansijski pomoći. Uspeo je u obe namere: ne samo što je publika bila zabavljena nego je i po njemu dve godine docnije snimljen holivudski film „Orijent ekspres“.

Roman prati putnike voza koji saobraća na relaciji Ostende—Istanbul, koji Grin i dalje naziva Konstantinopoljem, a počinje na trajektu kojim veći deo likova putuje iz Engleske ka Belgiji. Pored zbivanja u vagonima, postoje i scene izvan njega: u Kelnu u kojem se ukrcavaju novinarka i lezbijka Mejbel Voren i njena saputnica Dženet Pardou: u Beču u kojem se pridružuje lopov Jozef Grinlih; u Subotici i okolini; u Istanbulu.

Dobar deo radnje vrti se oko Karltona Majata, prepredenog biznismena koji trguje suvim grožđem i u Tursku putuje poslovno, jer sumnja da ga njegov agent u toj zemlji potkrada. Sve vreme se neprestano suočava sa antisemitizmom u vozu i van njega, dok putuje s jednog kraja Evrope na drugi. Sažalivši se na bolesnu plesačicu Koral Masker, koja je u drugoj klasi, kupuje joj kartu za prvu i ona se zahvalna zaljubljuje u njega. Provode noć zajedno.

Sve linije kojima su se kretali vozovi pod etiketom„Orijent ekspres“. Foto: Wikimedia Commons/MissMJ

Dr Ričard Ciner je izgnani vođa komunista koji se pod krivotvorenim britanskim pasošem vraća u rodni Beograd posle pet godina provedenih u engleskom egzilu, tokom kojeg je radio kao nastavnik. Cilj mu je — da digne komunističku revoluciju. Iako usput saznaje da je revolucija već bila i propala, nastavlja put sa novom misijom: želi da učini politički gest i izađe pred sud kako bi održao govor; njegovo poreklo je radničko, i on je samo zahvaljujući mukotrpnom radu i naporu svojih roditelja završio za lekara, i pre progona dobrotvorno lečio sirotinju naše prestonice. (Beograd je i u Kraljevini Srbiji imao brojnu ne-srpsku populaciju koja je proporocionalno dala jednak doprinos u oslobodilačkim ratovima 1914—1918).

Cinera u Kelnu prepoznaje Mejbel Voren koja, namirisavši krupnu novinsku priču, ne želi da ga ostavi na miru. Zato se on u Beču pretvara da silazi sa voza da bi pobegao od nje; dok ona telefonira svojoj redakciji, Jozef Grinlih (koji je upravo ubio čoveka tokom neuspelog pokušaja pljačke) krade joj tašnu i sa njenim se parama ukrcava na voz. Vorenova ostaje u Beču i zaklinje se da će se dočepati Cinerove priče.

Na granici Mađarske i Kraljevine Jugoslavije Ciner biva uhapšen od strane granične policije, kao i Grinlih kod kojeg je prilikom pretresa pronađen revolver. Kao i Koral Masker, kojoj je igrom slučaja Ciner predao naročito pismo, da ga dostavi umesto njega. Odvode ih u Suboticu. Ciner pred sudom drži politički govor, premda nema nikakve publike kojoj bi se obraćao. Brzo biva osuđen na smrt. Grinliha osuđuju na deportaciju u Austriju, a Muskerovu u Ujedinjeno Kraljevstvo.

VIDEO: Radijska drama Si-Bi-Es-a iz 1949. godine, bazirana na romanu „Voz za Istanbul“ Grejama Grina

Potom ih premeštaju u čekaonicu gde treba da provedu noć. Karlton Majat za to vreme iznajmljenim automobilom juri kroz severnobački krajolik u nameri da spasi svoju novu draganu. Stiže do zgrade suda. Grinlih razvaljuje vrata i trojka beži ka kolima, ali samo lopov uspeva da ih se dočepa: Ciner biva upucan, Muskerova ga skriva u ambaru u kojem umire. Za to vreme, Vorenova stiže na subotičku železničku stanicu, seda za volan i kreće da juri svoju priču; shvativši da više nema priče, odlučuje da sa sobom natrag u Keln kao novu partnerku povede Muskerovu, ali ova doživljava srčani udar na zadnjem sedištu auta i njena dalja sudbina ostaje neizrečena.

Orijent ekspres napokon stiže u Istanbul. Majat je usput shvatio da je Dženet Pardou zapravo sestričina njegovog poslovnog suparnika i potencijalnog partnera, pa ozbiljno razmatra mogućnost da je zaprosi te time parafira ugovor i sklopi primirje na obostranu korist.

U filmu koji je po ovom romanu snimljen majora Petrovića glumi Peri Ajvins, a poručnika Aleksića Mark Lebel. Međutim, to su sporedne srpske uloge na granici. U glavnim ulogama bila su krupna imena ondašnjeg filma: engleska glumica Heder Ejndžel tumačila je lik Koral Masker, Norman Foster je igrao Karltona Majata, Ralf Morgan dr Ričarda Cinera a Doroti Burdžis je tumačila lik Mejbel Voren. Ostvarenje u produkciji „Foksa“ režirao je Pol Martin.

Iako danas izbor ovakvog imena filma deluje neobično zbog sličnosti sa slavnim romanom Agate Kristi, treba imati na umu da je Grinov roman u Americi objavljen upravo pod naslovom „Orijent ekspres“ a da je „Ubistvo u Orijent ekspresu“ Kristijeve publikovano u godini kada se pojavio film, i mnogo pre nego što je postao kultni krimić.

(P. L.)

Tagovi: Engleska, Film, Grejam Grin, Hollywood, Kinematografija, Književnost, Komunisti, KPJ, Kraljevina Jugoslavija, Kultura, Orijent ekspres, Pisci, Romani

Pogledajte sve vesti u poslednja 24 sata

Aljende je ostavio trag u politici Čilea, a njegovo samoubistvo i danas budi mnoge sumnje (FOTO)

Kako je po jednom narodnom predanju nastalo prezime Obilić?

Za ovog princa su govorili da je posećivao bordele, ali i da je bio serijski ubica Džek Trbosek

Da li je ova žena u češkim Sudetima srećna ili tužna dok roni suze i salutira Hitleru?

Kako je Rusija samo 35 godina posle Krimskog rata ušla u savez sa bivšim neprijateljima

Prvi parobrod koji je preplovio Atlantik: Zabranili mu kretanje da ne bi njime oslobodili Napoleona

91 godina od atentata u Beogradu koji je uništio jugoslovensku ideju i promenio Hrvatsku (VIDEO)

Princeza Margaret je važila za ikonu stila i buntovnu ženu, koja se odrekla prave ljubavi (FOTO)

Tri mlada srpska pilota bila su prve kamikaze, ovako su pohrlili svojim avionima u smrt

Na današnji dan obnarodovan je Milanski edikt: Posle 3 veka mučenja, hrišćani su mogli da ispovedaju svoju veru, bez straha od progona

Ana Frank bi danas napunila 90 godina: Njeni prijatelji prisećaju se dana kada su je poslednji put videli

Na današnji dan su dovedeni Karađorđevići na vlast: Koja je pozadina mučkog ubistva Obrenovića

Ukleta kuća u Hrvatskoj: Borivoj je zakoračio i našao kolevku i postavljen sto. Tad kreće jeza (FOTO)

Dan kad je pukla "Nevesinjska puška" i zadat ozbiljan udarac Osmanskom carstvu

Trideset Engleza spasilo Srbe od tifusa: Ovim lekarima, koji su se kockali sopstvenim životima, dugujemo naše (FOTO)

Najtužniji dan današnjeg Brankovog mosta na dosad neviđenoj slici: Njegovo rušenje od strane Jugoslovenske vojske je bilo dvostruko glupo

Katastrofa u Černobilju je pravi razlog raspada Sovjetskog Saveza: Gorbačov tvrdi da će pogledati seriju

Kraljevski Beograd imao najmoderniji evropski aerodrom: Komunisti nisu baš zatekli pustinju kao što su pričali

Dan D: Kako su saveznici uspeli da poraze Treći rajh i da li su iskrcavanjem na Normandiju iznenadili Hitlera

Srbija, zemlja u kojoj su rimski imperatori nicali kao pečurke posle kiše: Niko sem Italije ne može da se podiči ni približno tolikim brojem careva

„Ustaše i četnici, zajedno ste bežali“: Šta je naša štampa ’79. pisala o ekstremistima koji su iz Australije rušili SFRJ

Vojvoda Stevan Sinđelić jednim potezom na Čegru ušao u legendu, a njegov herojski čin i danas se prepričava

Kako su se Britanci u 19. veku obračunavali sa transvestitima u Indiji, ali nisu uspeli da ih istrebe

Najtužnija prva dama: Preživela je smrt dece, muževi su je varali, ali je jedan muškarac obožavao Džeki Kenedi

FOTO-UBOD: Odred JNA na Sinaju 1964. godine odaje počast zlosrećnim Hrvatima izbeglim pred Hitlerovom mašinerijom

"Prvi put kada sam se srela sa drugom Titom u Domu omladine, to je bilo nešto posebno" (FOTO) (VIDEO)

Manastir Krka, svetionik pravoslavlja u Dalmaciji: Podignut na mestu gde je apostol Pavle širio hrišćanstvo (FOTO)

Špijun koji je nakon Drugog svetskog rata lažirao svoju smrt i tako živeo skoro 4 decenije (VIDEO)

Kornjača Timotije, poslednji veteran Krimskog rata koji je završen pre 162 godine (FOTO)

On je bio čuveni raketni inženjer i jedan od začetnika američkog svemirskog programa: Voleo je da se bavi i okultizmom, a njegova smrt i danas budi sumnje (FOTO)

Evu Braun svi znaju po vezi sa Hitlerom, ali je ona imala i veliki uticaj: Zaljubila se u njega na prvi pogled, pokušala samoubistvo, a udala se pred smrt (FOTO) (VIDEO)

Poslednji nemački car je bio nesvakidašnja ličnost: Mrzeo je Engleze, kružile su priče da je bio homoseksualac, imao je brojne fetiše, a u Prvom svetskom ratu je poražen (FOTO) (VIDEO)

Ljubavna priča poslednjeg ruskog cara i carice jedna je od najlepših: Zavoleli su se kao tinejdžeri, zbog njega je promenila ime i veru, a sve se završilo tragedijom (FOTO) (VIDEO)

„Devojčice sa periferije sanjare pred Pelivanovim izlogom“: Zbog ovakvih stvari je kod nas izbila komunistička revolucija

Kako smo maštali nekada: Šinski cepelin kod nas tridesetih proglašen saobraćajnim sredstvom budućnosti

Zagreb su 1945. godine oslobodili partizani iz 45. srpske divizije, dok su zagrebački čekali sa strane

Izrael je danas mogao da se nalazi u Indijskom okeanu, da je sproveden tajni plan o deportaciji evropskih Jevreja na Madagaskar

Zelenašenje u Kraljevini Jugoslaviji: Zbog čega su Srbi podržali komuniste i tokom rata masovno odlazili u partizane

Nepoznata veza Musolinija sa Srbima: Kako je još 1918. sazvao milanske tajkune da pomognu našim studentima koji su se mučili u Italiji

Srpski „mug shot“ sa početka prošlog veka: Da li prepoznajete ovo lice? Zovu ga Štrk

Kako bi izgledao prerušeni Hitler: Amerikanci već 1944. napravili ove montaže zlu ne trebalo, pa njima oblepili Nemačku odmah posle rata

Da li je Srbin koji je pre 105 godina napisao da „Balkanu nije suđeno da živi jednim kulturnim životom, životom koji je dostojan ljudi“ bio u pravu?

/
<% galerijaAlt  %>

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima