• 3

Dan kada je pogubljen diktator: 30 godina od streljanja Čaušeskua

U Rumuniji se u decembru 1989. godine odigrala krvava bitka koja je dovela do neverovatnog pada jednog od najrepresivnijih komunističkih režima u Evropi - i verovatno najsvirepijeg diktatora

  • 3

Na Božić pre 30 godina, rumunski komunistički diktator Nikolaje Čaušesku pogubljen je pred streljačkim vodom posle suđenja pred vojnim prekim sudom.

U Rumuniji se u decembru 1989. godine odigrala krvava bitka koja je dovela do neverovatnog pada jednog od najrepresivnijih komunističkih režima u Evropi - i verovatno najsvirepijeg diktatora.

Za Rumune koji su mu se suprotstavili, bio je to trenutak koji je obeležio njihove živote.

- Bio je to rat, ovde je bila prava ratna zona. Vikao sam: "Sloboda!", "Mi smo narod!" i "Dole Čaušesku"  - kaže Trajan Rabadžija. Kada je počela revolucija, imao je 19 godina i bio student geologije.

Nikolau Čaušesku

Pre tačno 30 godina pao je verovatno jedan od najsvirepijih diktatora; Foto: Wikipedia/Andrei Stroe

Kako se revolucija proširila

Revolt protiv Čaušeskuovog režima započeo je sredinom decembra u gradu Temišvaru na zapadu zemlje. Protest u Temišvaru je nasilno ugušen po Čaušeskuovom naređenju.

Pobuna se brzo proširila zemljom, kulminirajući demonstracijama stotine hiljada ljudi u Bukureštu, posle pažljivo sročenog ali na kraju ipak neuspešnog govora koji je Čaušesku održao 21. decembra 1989. godine.

Čaušesku je pogrešno procenio raspoloženje naroda dok je krivio "fašističke agitatore" za izbijanje nemira u Temišvaru; masa u Bukureštu odgovorila je povicima i skandiranjem: "Temišvar! Temišvar!".

Vidno šokirani, Čaušesku je pokušao da umiri demonstrante obećavajući veće plate, ali nezadovoljstvo je samo raslo. Obraćanje naciji je emitovano na državnoj televiziji u pokušaju da se ponovo uspostavi autoritet, ali je prenos naglo prekinut.

Na dan neuspelog Čaušeskuovog govora, Trajan Rabadžija pridružio se masi demonstranata koji su se sukobili sa pro-komunističkim snagama na ulicama.

- Bilo je krvi svuda po trotoaru ovde - rekao je Rabadžija za BBC, stojeći ispred hotela Interkontinental u centru Bukurešta.

U toku je bila krvava revolucija koja će okončati 21 godinu Čaušeskuove despotske vladavine i 42 godine komunističkog režima u Rumuniji.

Narednog dana, diktator i njegova žena Elena pobegli su iz zgrade Centralnog komiteta u Bukureštu helikopterom, dok su mase navirale u sedište stranke. Bračni par je uhvaćen 50 kilometara dalje u Trgovištu.

Nikolaj Čaušesku, deca, sirotišta, siročići, Rumunija, Bukurešt

Čaušesku sa suprugom; Foto: AFP/Profimedia

Zašto je Čaušesku pao

Usredsređen na otplaćivanje stranog duga osamdesetih, Čaušesku je pokrenuo niz mera štednje koje su gurnule zemlju i njen narod u ekonomsku krizu.

Istovremeno, Čaušesku je krenuo da troši ogromne sume novca na megalomanske projekte kao što je izgradnja Narodne palate, i dan-danas jedne od najvećih građevina na svetu. To je samo pogoršalo finansijsku situaciju u zemlji.

- Sećam se siromaštva osamdesetih, sećam se pivara, restorana, sve je bilo u mraku - kaže Rabadžija.

Nezadovoljstvo je samo raslo dok su ljudi patili zbog nestašice osnovnih potrepština kao što su hrana, grejanje i struja, a Čaušesku i Elena živeli u luksuznim palatama.

- Znali smo da su ljudi u drugim zemljama bogatiji i da bolje žive. Bilo mi je jasno da će se nešto desiti, ali niko zapravo nije pričao o tome - kaže on.

Nikolaj Čaušesku vila

Čaušeskova vila; Foto: Profimedia

Rumunska Sekuritatea bila je jedna od najvećih i najstrašnijih tajnih policija u Istočnom bloku, a sloboda govora pod Čaušeskuovim režimom bila je opasna rabota.

Smatralo se da je osamdesetih čak svaki četvrti čovek bio doušnik Čaušeskuove tajne policije. Sekuritatea bila je odgovorna za mučenje i smrt hiljade disidenata.

- Strah od otvorenog razgovora bio je prisutan još od ranih osamdesetih - priseća se bivši student.

Na dan Božića, Čaušeskuovi su pogubljeni streljanjem posle teatralnog suđenja na kom su optuženi za zločine protiv čovečnosti.

- Osetio sam olakšanje. Bila je to dobra stvar jer je smirila narod. Mudriji ljudi od mene su rekli da je krv morala da padne kako bi se umirili događaji kao što je ovaj - kaže on.

(Telegraf.rs/BBC)

Komentari

  • ivica

    Vratio je Mmf-u sve do zadnje pare i onda cao

  • Aca

    On je bio prvi oa Milosevic pa Gadafi svi od demona demokrata Americkih!!!

  • Kiza

    Treba naponenuti i to da Causesku nije dozvolio ruskoj vojsci da preko Rumunije izbije na granicu sa SFRJ. To se desavalo 1968 kada su Rusi okupirali Cehoslovacku....

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima