Megan i Hari nisu jedini koji su prerano "otišli u penziju": To su uradili jedan kralj, car i papa

Vojvoda i vojvotkinja od Saseksa princ Hari i Megan Markl objavili su u sredu da žele da odstupe sa viših kraljevskih dužnosti. To znači da će oni sada morati da budu finansijski nezavisni, ali se linija za nasledstvo britanskog prestola neće promeniti.

Odluka princa Harija i Megan Markl šokirala je svet, ali i samu kraljevsku porodicu, koja navodno nije znala šta se sprema.

Preporučujemo

Njih dvoje imali su pre dve godine bajkovito venčanje u Londonu, a kako se čini, sada žele da ono "živeli su srećno do kraja života" sprovedu po sopstvenim pravilima.

Iako je odluka nesvakidašnja, daleko je od prve ovakve u kraljevskoj porodici, a ni u svetu nije ništa neobično da se ljudi na visokim pozicijama "prevremno prenzionišu".

Edvard i Volis, vojvoda i vojvotkinja od Vindzora, na letovanju u Jugoslaviji avgusta 1936. godine dok je on još uvek bio britanski kralj kao Edvard VIII. Foto: Wikimedia Commons/ National Media Museum

Abdikacija Edvarda VIII

Stric kraljice Elizabete Druge abdicirao je 11. septembra 1936. godine i njega je na prestolu iznenada nasledio otac Elizabete II, kralj Džordž VI.

Razlog za ovaj čin bila je ljubav prema Volis Simpson, razvedenoj ženi, što nikako nije odgovaralo kraljevskoj porodici i činu koji je nosio. Njegova abdikacija promenila je zauvek liniju nasleđivanja.

Engleska crkva nije priznavala brak između razvedenih ljudi, a kao šef crkve, Edvard nije mogao da ide protiv pravila. Radije nego da učestvuje u krizi, Edvard se odrekao titule u korist brata Alberta, koji je kasnije preuzeo ime Džordž VI.

Džordž je umro 1952. godine i nasledila ga je 25-godišnja ćerka Elizabeta koja je danas monarh sa najdužom vladavinom u istoriji.

Bivši japanski car Akihito; Foto: Tanjug/AP

Japanski car Akihito

Akihito (85) je abdicirao 30. aprila prošle godine u korist svog sina Naruhita. Na mesto cara došao je 7. januara 1989. godine, nasledivši svog oca Hirohita.

Nakon što je došao na presto više puta je uputio izvinjenje azijskim državama koje su bile pod japanskom okupacijom.

Caru je u januaru 2003. godine operisan rak prostate, a za to vreme je u zemlji vlada kriza oko nasledstva. Prvo muško unuče dobio je 6. septembra 2006. To je prvi muški član porodice rođen posle 41 godine i njegovim rođenjem rešena je kriza nasleđa prestola.

Abdicirao je 2019. godine, a razlog za povlačenje su starost i narušeno zdravlje.

Papa Benedikt XVI. Foto: Profimedia/AFP

Papa Benedikt

Bivši poglavar Katoličke crkve postao je 18. aprila 2005, a povukao 28. februara 2013. godine.

Izabran je na Konklavi koja je trajala manje od 24 sata. Izabran je u četvrtom glasanju. Sa više od 78 godina bio je najstariji papa koji je izabran u poslednjih 275 godina. On je bio i osmi Nemac koji je izabran za papu.

Povukao se zbog starosti.

(Telegraf.rs)