• 1

Festina lente, ili Zašto treba živeti u skladu sa geslom rimskog cara Avgusta

Najznačajnija ličnost rimske istorije, spasilac republike i tvorac imperije, Imperator Cezar Božanski Sin Avgust, imao je savršeni moto kojim se vodio tokom celog svog života

  • 1
Mecena, Car Avgust, Rimsko carstvo, Rimska imperija, Istorija, Đovani Batista Tijepolo

„Mecena predstavlja slobodne veštine imperatoru Avgustu“, Đovani Batista Tijepolo, 1743. Foto: Wikimedia Commons/hermitagemuseum.org/wga.hu/Bajor kifli

Poreklom iz starog i bogatog ekvitskog ogranka plebejskog roda Oktavija, na svet je došao 23. septembra 63. pre nove ere a sa njega otišao 19. avgusta 14. godine. Gaj Oktavijan na rođenju, Gaj Julije Cezar Oktavijan posle usvojenja od strane Cezara — a za potomstvo i večnost Avgust, najznačajnija je ličnost rimske istorije, spasilac republike i tvorac imperije.

U punom smislu je na vlast došao posle pomorske Bitke kod Akcija, u kojoj je njegova flota pod zapovedništvom Marka Agripe potukla Marka Antonija i Kleopatru; ali je na ovaj ili onaj način vladao 57 godina (poslednjih 45 samostalno kao princeps), izgradio principat, doneo Pax Romana, mir i prosperitet carevini, utemeljio sistem koji dva veka nije znao za građanski rat, sem Godine četiri cara (69), kratkotrajnog sukoba oko prestola posle Neronovog samoubistva, niti za i unutrašnje nemire, sem povremenih ustanaka poput onog među Ilirima za vreme samog Avgusta.

U tih četiri i po decenije znatno je proširio Rimsko carstvo, pripojivši Egipat i druge delove severne Afrike, osvojivši Iliriju, Panoniju, Norik i Reciju, dovršivši osvajanje Hispanije; pokušao je i da prodre u Germaniju, pa je posle neuspeha tog poduhvata osigurao granice nizom utvrđenja na Rajni i Dunavu, usput stvarajući i vazalne državice kao tampon-zone na istoku.

Car Avgust, Rimsko carstvo, Rimska imperija, Istorija

Kopija originalne statue cara Avgusta, koja je pronađena u vili njegove žene Livije, na obodu Rima. Obojena je na osnovu tragova boja pronađenih na originalu; uobičajena je zabluda da su antičke statue bile čisto bele — zapravo su bile šarene. Foto: Wikimedia Commons/Public domain/Dosseman

Reformisao je poreski sistem, značajno proširio već postojeću mrežu puteva, stvorio zvaničnu državnu kurirsku i prevozničku službu koja je prenosila poruke, službenike i činovnike te poreske prihode, stvorio stajaću vojsku, Pretorijansku gardu kao jedinu dozvoljenu formaciju u Rimu, utemeljio i policijsku i vatrogasnu službu u gradu.

Graditeljski, potpuno je promenio lice i naličje Večnog grada: neki kažu, zatekao je grad od opeke a za sobom ostavio grad od mermera, i premda je to preterivanje (Rim je imao mermerne građevine i pre njega, kao i zgrade od opeke nakon) ne može se poreći da je za sobom ostavio dramatično unapređenu i ulepšanu prestonicu. Ali ne samo prestonicu: svi veći i manji gradovi imperije su se tokom njegove vladavine preporodili, mada prirodno u skromnijem obimu od centra sveta.

Tokom čitave svoje vladavine vodio se jednim geslom, koji je ujedno i oksimoron: „Festina lente“, što znači „Požuri polako“. Kaže Svetonije: „Smatrao je da ništa manje ne priliči dobro obučenom zapovedniku od žurbe i ishitrenosti, i shodno tome omiljena mu je izreka bila: ’Požuri polako’; ’Bolje siguran zapovednik nego odvažan’; i ’Ono što je valjano urađeno, urađeno je dovoljno brzo’.“

Za vreme „božanskog Avgusta“ kovali su se čak i zlatnici koji su na sebi imale krabu i leptira — što je bio pokušaj da se „požuri polako“ izrazi simbolima; kasnije se to pokušavalo zecom u puževoj kućici, kameleonom sa ribom, delfinom obavijenim oko sidra.

Car Avgust, Rimsko carstvo, Rimska imperija, Istorija, Žan-Leon Žerom

„Doba Avgusta - Rođenje Isusa Hrista“, Žan-Leon Žerom, 1855. Foto: Wikimedia Commons/musenor.com/Chatsam

Avgust je to neprestano ponavljao svojim generalima, što ne znači da su ga uvek slušali („Kvintilije Vare, vrati mi moje legije“, urlao je i dugo ponavljao u delirijumu, udarajući glavom o zid, nakon što je stigla vest o katastrofalnom porazu u Teutoburškoj šumi, gde su Germani potpuno poklali tri legije sa šest pomoćnih kohorti i tri saveznička konjička eskadrona, pod komandom Publija Kvintilija Vara, a leševe ostavili da nesahranjeni trunu).

Ali šta to znači, požuriti polako? Biti umeren i odmeren u dejstvovanju, pronaći sredinu između hitrine i obazrivosti, izbegavati brzopletost koja dovodi do grešaka i sprečava ispunjenje dugoročnih ciljeva, pronaći modus operandi koji će ti omogućiti da uvek „zaroniš“ u posao, poduhvat ili zadatak, da potpuno izgubiš svest o protoku vremena.

Daniel Kaneman, izraelski psiholog i ekonomista, dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju, opisuje dva sistema razmišljanja: Sistem 1 koji je brz, instinktivan, emotivan i oslonjen na stereotipe; te Sistem 2 koji je spor, podrazumeva promišljanje, razmatranje, oslanja se na kalkulaciju.

Ako ste u žurbi, opredelićete se za Sistem 1, ali u većini situacija nema potrebe za tim, i možete slobodno da izaberete Sistem 2 — te da tako dođete do dugoročno mnogo boljeg rešenja. Ali najbolje je, a ujedno i najteže, pronaći zlatnu sredinu između ova dva sistema — avgustovsku sredinu. Posebno u ovo vreme kada kriza krizu stiže, i kada je ona najveća kriza još uvek iza ugla.

(P. L.)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Tanja

    Hvala redakciji na ovom prelepom i poučnom tekstu.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima