Kako se naučna Teorija evolucije razlikuje od teorije koju o Putinu ima vaš prodavac voća na pijaci

Foto: Pixabay

U nauci, hipoteza je pretpostavka izneta pre bilo kakvog istraživanja, koje ima za cilj da dokaže njenu utemeljenost. Teorija je sveobuhvatno objašnjenje nekog aspekta prirodnog sveta, podržano dokazima do kojih se došlo poštovanjem usvojenih protokola; poput Teorije evolucije ili Opšte teorije relativnosti.

Ali van naučnih krugova, običan svet ova dva pojma tretira kao sinonime; štaviše, velika većina ljudi „teoriju“ razume kao nešto „nedovoljno čvrsto dokazano“, čak i kao „laganu spekulaciju“. To ima svoje dalekosežne posledice i dovodi do pogrešne percepcije naučnih istina.

Nauka ima svoju metodologiju, postoji protokol koji mora da se poštuje da bi nešto moglo da se nazove naučnim: obzervacija, merenje, evaluacija rezultata, izvođenje zaključaka, testiranje kako bi se utvrdilo postoji li korelacija tih zaključaka sa istinom.

Radi se o rigoroznoj proceduri, a u tu svrhu nauka koristi vrlo specifičan vokabular koji opisuje čitav proces, i tu se vidi razlika između hipoteze i teorije; hipoteza je postavljena pre istraživanja, samo na bazi najopštijih i najosnovnijih znanja, probnog je i privremenog karaktera, puka je sugestija oko toga šta bi moglo biti, a ne šta jeste.

Foto: Mateja Beljan

Primer: „Prema navodima jedne široko rasprostranjene hipoteze, mobilna mreža remeti navigacione sposobnosti pčela. (Malo stručnjaka shvatilo je ovu pretpostavku ozbiljno; kao što mi je jedan naučnik rekao, ’Ako bi to bilo tačno, pčele Dejva Hakenberga odavno bi bile mrtve’“, pisalo je 2007. u jednom članku u „Njujorkeru“ (Dejv Hakenberg je američki pčelar koji je te godine prvi izašao s takvom tvrdnjom.)

S druge strane, teorija je principijelni pokušaj da se objasne stvari i pojave koje su već potkrepljene činjenicama, pa je zbog rigoroznog naučnog sistema vršenja ogleda i kontrole (recimo, ako se teorija zasniva na ogledima, svi naučnici moraju biti u stanju da ih ponove i dobiju iste rezultate da bi bila prihvaćena), verovatnoća istinitosti teorije mnogo veća nego u slučaju hipoteze.

Što ne znači da teorija ne može biti izmenjena, ili oborena i zamenjena nekom boljom teorijom, koja u svetlu nekih novih saznanja bolje objašnjava svet oko nas; to je povezano i sa promenom naučne paradigme o kojoj su, svaki na svoj način, govorili Tomas Kun i Karl Poper.

Pixabay.com

Uzmimo za primer teorije princip relativnosti koji je 1632. predložio Galilej, a koji kaže da sva tela koja se kreću konstantnom brzinom, relativno jedno u odnosu na drugo, moraju svedočiti identičnim prirodnim zakonima — to je Ajnštajn 1905. proširio i razvio svoju Specijalnu teoriju relativnosti.

Mada je na srpskom internetu negira puno dokonih domaćica i domaćina obrazovanih na Jutjubu, tokom proteklih sto i nešto godina ona je preživela sve oglede pa se u naučnim krugovima smatra eksperimentalno dokazanom i validnom; i ona će to ostati, sve dok se — da ostanemo na Poperovoj liniji falsifikabilnosti — ne bude pojavio ogled koji neće preživeti, nakon čega će morati da bude modifikovana ili zamenjena tom nekom boljom i sveobuhvatnijom teorijom.

Van naučnih krugova, kao što smo rekosmo, hipoteza i teorija se prečesto tretiraju kao sinonimi, sa značenjem nekakve puke ideje, spekulacije ili još gore, slutnje, osećaja da je nešto tačno.

Foto: Pixabay.com

Ovo potonje posebno važi za teoriju, koja je u nauci „najskuplja“ reč posle činjenice i zakona (poput Univerzalnog zakona gravitacije; naučni zakoni su užeg opsega od teorija, pošto se teorije mogu oslanjati na nekoliko zakona).

Koliko puta ste čuli da neko kaže nešto poput: „Ja imam teoriju da je neki asteroid na putu ka Zemlji, ali da nas lažu da ne bi unosili paniku i da bi na miru razvijali svemirski program kojim će oni spasiti a nas ko šiša.“ Ovakav nemaran način korišćenja ovih naučnih termina dovodi do toga, da nenaučna javnost odbacuje naučne istine sa takvom lakoćom, da se svakom iole obrazovanom čoveku diže svaka dlaka na glavi a pritisak skače na 500.

„To je samo teorija, to nije dokazano“ — to je jedna od najstrašnijih fraza u savremenom svetu, koja na prvi pogled zvuči bezazleno, ali je vrlo ozbiljna jer potkopava autoritet nauke, zbog čega ravnozemljaši i antivakcinaši niču kao pečurke posle kiše.

Nemarna upotreba reči „teorija“ stvara utisak kod ljudi, da naučnici takođe nemarno teoretišu, da govore o stvarima sa istim nivoom sigurnosti. Jako je bitno razumeti da to nije istina. Kada naučnik upotrebi reč „teorija“, to ima težinu.

(P. L.)