• 2

Premijer kojem je država okrenula leđa: Otet je i ubijen, njegova poslednja poruka i danas budi jezu

, Telegraf

Moro je napisao dva pisma u kojima je molio vladu da pregovara. Jedno oproštajno pismo poslao je i svojoj ženi, a nekoliko dana pred smrt obratio se i bivšim prijateljima koji su ga napustili

  • 2
Aldo Moro

Foto: Profimedia/AFP

Telo bivšeg italijanskog premijera Alda Moroa pronađeno je 9. maja 1978. godine na zadnjem sedištu automobila u centru istorijskog Rima, izrešetano mecima. Kidnapovali su ga teroristi Crvene brigade 16. marta nakon krvavog napada u blizini njegovog doma. Italijanska vlada odbila je da pregovara sa ekstremnom levičarskom grupom, koja je, nakon brojnih pretnji, pogubila Moroa 9. maja. Bio je dva puta premijer Italije i smatrao se prvim kandidatom za predsednika Italije na izborima zakazanim za decembar. Danas ostaje upamćen kao čovek kojem je "rođena država okrenula leđa".

Za mnoge je Aldo Moro bio najozbiljniji italijanski posleratni političar. Kao lider Demohrišćanske stranke u dva navrata bio je premijer Italije 1960. i 1970. i promovisao je saradnju između italijanskih političkih stranaka. Kada je formirao prvi kabinet 1963. godine, uključio je i socijaliste, koji su tako prvi put posle 16 godina učestvovali u italijanskoj vladi. Poslednji mandat kao premijer imao je 1976, a u oktobru 1976. postao je predsednik Demohrišćanske stranke.

Moro je 11. marta 1978. godine pomogao da se okonča kriza vlade kada je dogovorio parlamentarnu koaliciju između komunista i dominantnih demohrišćana. Samo pet dana kasnije, kada je izašao iz svoje kuće i krenuo u Parlament kako bi formirao novu vladu, napala ga je grupa naoružanih terorista Crvene brigade. Pet Morovih telohranitelja je ubijeno za manje od minuta, a političar je otet i odveden u nepoznatom pravcu.

Crvena brigada je 18. marta izdala saopštenje u kojem je preuzela odgovornost za otmicu i izjavila da će Moro biti podvrgnut "narodnom suđenju".

Komunističko-teroristička oružana formacija Crvena brigada, koju je 1970. osnovao Italijan Renato Ćurćijo, koristila je bombaške napade, atentate, otmice i pljačke banaka kao sredstvo za promociju komunističke revolucije u Italiji.

Italijanska komunistička partija, koja je podržavala demokratiju i učestvovala u Parlamentu, osudila je terorističku Crvenu brigadu, a Crvena brigada optužila je Komunističku partiju kao pijuna buržoazije. Renatu Ćurćijo i još 12 pripadnika organizacije sudilo se u Torinu kada je Moro kidnapovan, a pravni postupak je samo nakratko zaustavljen nakon njegove otmice.

Italijanska vlada odbila je da pregovara sa otmičarima, tvrdeći da bi takva akcija podrila državu i bacila Italiju u haos.

Neki kritičari optužili su demohrišćane da su popustili pritisku Komunističke partije, čiji su se lideri još snažnije protivili dijalogu sa Crvenom brigadom. Policija i vojska uhapsili su stotine osumnjičenih terorista i pretražili zemlju tražeći "narodni zatvor" u kojem je bio Moro, ali nisu uspeli da pronađu nijedan čvrst trag.

19. marta i 4. aprila dostavljena su pisma koja je Moro očigledno slobodno napisao moleći vladu da pregovara. Vlada je pokušala tajne razgovore, ali je 15. aprila Crvena brigada odbila ove pregovore i objavila da je Moro proglašen krivim na narodnom suđenju i osuđen na smrt.

Pretnje njegovim pogubljenjem nisu vodile nikuda, a 24. aprila teroristi su tražili da se oslobode 13 članova Crvene brigade u zamenu za Moroov život.

Moro je 7. maja poslao oproštajno pismo svojoj ženi.

- Rekli su mi da će me uskoro ubiti, ljubim te poslednji put - napisao je Moro u pismu.

Dva dana kasnije njegovo telo je pronađeno u kolima, u rimskoj ulici Kaitani, koja je, simbolično, na pola puta između štaba demohrišćana i komunista.

Crvene beretke osudile su premijera na smrt.

Prema želji koju je Moro izrazio tokom otmice, nijedan italijanski političar nije pozvan na njegovu sahranu. Tokom sledeće decenije uhapšene su mnoge vođe i pripadnici Crvene brigade, a organizacija je bila znatno oslabljena.

Aldo Moro

Foto: Profimedia/Zuma Press

Ubica Prospero Galinari, terorista, izvršilac koji je s jedanaest metaka ustrelio Mora, kasnije je uhapšen i osuđen.

Slučaj i decenijama kasnije izaziva veliku pažnju, a mnogi istoričari i tadašnji očevici smatraju da nije dovoljno učinjeno za oslobađanje premijera i da je italijanska država izabrala da ga žrtvuje.

Nekoliko dana pre smrti Aldo Moro uputio je bivšim prijateljima koji su ga napustili sledeću poruku: "Ako ništa ne preduzmete, ova će stranica u istoriji Italije biti ispisana krvavim slovima. Moja krv, poprskaće vas, stranku i narod".

(Telegraf.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

  • Tata

    Црвеним бригадама је у ствари руководила ЦИА испоставило се пар деценија касније.Тада већ никога није било брига за цели тај случај.Нико то више није истраживао.Толико о америчкој демократији људским правима и осталим срањима.Фашисти.

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima