"Dunavski Titanik": Na današnji dan se desila najveća saobraćajna katastrofa u istoriji Beograda

Najgora saobraćajna nesreća u istoriji Beograda se dogodila na vodi. Podivljali vetar prevrnuo preopterećeni brod "Niš".

Toga dana ništa nije najavljivalo tragediju, jer je prepodne bilo izuzetno toplo i sunčano. U to vreme Beograd i Zemun su povezani Brankovim i Savskim mostom, te rečnim saobraćajem. Zbog radova na mostu u pristaništu je lađu čekalo mnogo više putnika nego inače.

Pedesetih godina propisi o prevozu se nisu poštovali kao danas, pa je na brod ušlo mnogo više ljudi. Koliko tačno to ni tada niko nije znao. Pretpostavlja se da je bilo oko 150 putnika. Rutinski zadatak za kapetana Ferdinanda Nobila je postao teška jednačina. Sve više se ljudi ukrcavalo na brod, u čemu ih niko nije sprečavao. Takođe, meteorološki izveštaj je najavljivao promenu vremena.

Da bi sprečio dalje opterećenje plovila, i da bi u Zemun stigao pre oluje, kapetan Nobilo traži od lučke kapetanije dozvolu da isplovi odmah. Prema redu plovidbe trebalo je da krenu u 13:30 i da u Zemun stignu 20 minuta kasnije. Kada su čuli obrazloženje, u kapetaniji daju kolegi odobrenje da se odveže sa pristaništa, na satu je u tom momentu bilo 13 časova i 7 minuta.

Kako policija saopštava, sve do ušća plovidba je tekla normalno. Prvih petstotinjak metara lađa prelazi za samo 2 minuta, i nalazi se u visini današnjih splavova između keja i Velikog ratnog ostrva.

Oluja koju bi u Japanu nazvali "Božanski vetar"

Tada počinje da duva orkanski vetar, temperatura naglo pada, a sve zasipa i razbija grad veličine kokošijeg jajeta. Procenjuje se da je vetar duvao brzinom od 100, sa udarima do 130 kilometara na čas.

Kapetan Nobilo naređuje krmanošu Jovanu Gvozdiću da okrene brod pramcem u vetar, i da priđe što je moguće više kopnu. Obali su prišli toliko da su čak jednim krajem udarili u sprud. Ipak brodu nije bilo pomoći, veliki talas se prelio preko palube. Od siline udara vetra, brod se prevrnuo već u 13:12 časova, odnosno 5 minuta posle isplovljavanja.

Većina putnika je sa otvorene palube nagrnula u kabinu u trenutku kada su počeli grad i vetar. Sada je na kapetanu Nobilu i mašinisti Dušanu Jovanoviću bilo da polupaju prozore i otvore sve poklopce kako bi se što više ljudi izvuklo iz smrtonosne zamke.

Uprkos svemu brod je završio na dnu reke koja je na tom mestu bila duboka 14 metara.

Te 1952. Novi Beograd nije postojao, umesto keja i parka na mestu potonuća broda "Niš" bila je pusta močvara. Kako je oluja naglo počela tako se isto naglo i primirila, i tek su onda alasi sa obale mogli da vide šta se desilo, te da krenu u pomoć. Spasilačke ekipe vojske i policije, kao i medicinski timovi sa VMA došli su na mesto tragedije oko 15 časova. Prvi ronioci su u jednoj od kabina broda pronašli leševe 55 davljenika.

Na kraju izveštaja stoji Vis Major

Kapacitet broda bio je 60 putnika, za ovu nesrećnu plovidbu prodato je 106 karata, procena kapetana i zaposlenih u luci je da se pre isplovljavanja ukrcalo još oko 40 osoba bez karte. Iz vode je izvučeno 127 žrtava. Zbog toga što se zbir mrtvih i preživelih ne poklapa sa procenom posade o broju ukrcanih, pretpostavlja se da je reka odnela još više života putnika koji nikada nisu pronađeni.

Istraga je oslobodila kapetana Ferdinanda Nobila odgovornosti, za nesreću je okrivljen redak meteorološki fenomen, odnosno kako u izveštaju zvanično stoji - Vis Major - viša sila. Danas je jasno da je do tragedije doveo splet okolnosti.

Pored vremena i propterećenosti broda, "Niš" je prvobitno bio konstruisan kao parobrod. Posle rata izvršena je konverzija i na mesto teške parne mašine stavljen je lakši dizel motor. Ovo je poremetilo stabilnost broda.

Takođe, u to doba prilježno se radilo na uređenju priobalja. Iskopavane su velike količine zemlje i rečnog nanosa iz same obale, to je dovelo do formiranja vrtloga i virova. Zato je dubina na kojoj je potonuo "Niš" bila toliko neobično velika.

Kako je poginuo Gru?

Istog dana, 9. septembra, ali 2019. dogodila se nesreća koja ražalostila srpsku estradu i u crno zavila rep scenu. Tog dana poginuo je reper Dalibor Andonov Gru tokom kajt-surfinga.

Za ovaj adrenalinski sport neophodna je licenca, koju je Gru posedovao uz decenije velikog iskustva sa zmajem. Kako njegovi prijatelji kažu tog devetog vreme je bilo toplo i idealno vetrovito pa je Gru ceo dana proveo na Dunavu između Ratnog ostrva i leve obale, sa daskom na nogama vezan za veliki zmaj (kajt).

Oko 15 časova vreme se promenilo. Andonov je odlučio da prekine sve aktivnosti i počeo je da pakuje strune. Nesrećni četrdesetšestogodišnjak nije stigao da skine glavni pojas kojim je bio privezan za krilo zmaja. Tada je opet pala temperatura, opet je dunuo uraganski vetar i nad Dunavom se spustio grad.

Vihor je dohvatio kajt na čijem je kraju bio Gru, i povukao ga iznad površine vode. Brzina vetra je bila tolika da su se kajt i muškarac kretali brzo koliko i automobil na autoputu.

Takozvani površinski napon vode, prirodni fenomen koji tečnostima daje posebna svojstva, je za Grua pri toj brzini značio da se reka ponaša kao čvrsti beton.

Kako svedoci kažu Gru je nekoliko puta udario u vodu. Prema nezvaničnim nalazima obdukcije udarci su bili toliko jaki da su mu polomili kičmu na dva mesta, što ga je paralizovalo da nije mogao da pliva. Smrt je nastupila zbog utapanja.

Da li je uzrok nesrećama "mikroćelijska oluja"?

Posle Gruove pogibije pojavili su se natpisi da je u pitanju "mikroćelijska" oluja. Mi smo kontaktirali meteorologa Nedeljka Todorovića iz RHMZ-a kako bi prverili postoji li veza ova dva slučaja.

- Dana 09. septembra 1952. bilo je toplo, najniža temperatura je bila 15,8, a najviša 27,8 stepeni što je malo toplije od proseka za taj deo septembra. Najverovatnije da je u poslepodnevnim ili kasnim poslepodnevnim satima bila lokalna pojava grmljavinskog nepogodskog oblaka koji je uslovio pljusak i kratkotrajno olujni vetar koji se javlja pri takvim nepogodama. Na Meteorološkoj opservatoriji na Vračaru je zabeleženo 8,6 mm kiše po metru kvadratnom, ali pošto je jačina pljuska prostorno neujednačena, moguće je da je na Dunavu bila značajno veća količina.

Meteorolog Todorović kaže da je slična situacija bila istog dana 2019. godine, kada je takođe bilo natprosečno toplo.

- Minimalna temperatura bila je 20,8 a najviša 29,2 stepena. Umereno oblačno, pre podne sa toplom košavom, a posle podne promenljivo oblačno. Oko 16 h, nagla promena vremena, grmljavinski nepogodki oblak, pljusak, promena smera vetra sa jugoistočnog na zapadnim smer, verovatno kratkotrajno olujne snage. Količina padavina na Meteorološkoj opservatoriji na Vračaru 3,4 mm - navodi Todorović.

- Dakle, u oba slučaja se radi o pojavi lokalnih nepogodskog oblaka u popodnevnim satim koji uzrokuje jak pljusak, grmljavinu i kratkotrajno olujni vetar.

U medijima se pojavila tvrdnja da je u pitanju mikroćelijska oluja ali takvih dokaza nema. Publicista Vlada Arsić u svojoj knjizi "Brodolom" navodi da je 9. septembra 1952. zabeležen meteorološki rekord.

Pluviogram u vreme potonuća broda „Niš“ pokazao je čak 80 milimetara padavina za 20 minuta, odnosno 4 milimetra u minutu. Takav intenzitet padavina redak je i u trajanju od jednog do dva minuta, a naročito ako je to srednja vrednost za 20 minuta.

(Telegraf.rs)