Kako je Zevs, u obličju bika, oteo i silovao tirsku princezu Evropu

Evropa sedi na Zevsu koji je uzeo obličje bika, freska iz Pompeje. Foto: Wikimedia/ArchaiOptix

Sva tri velika kontinenta koja okružuju Grčku, dobila su imena zahvaljujući ogromnom kulturnom uticaju grčkorimskog sveta na sve ostale.

Što se Azije tiče, Grci su verovali da njeno ime dolazi od imena ili jedne okeanide ili jedne nereide, i premda je vrlo moguće da to nije slučaj, grčko uverenje i naziv za prostor su se preneli na Rimljane, pa Plinije postaje prvi koji ceo „kontinent” tako naziva — dotad je „Azija” bila samo Mala Azija, čak ne ni cela Mala Azija.

Preporučujemo

Rimljani su uticali i na imenovanje Afrike, uzimajući jednu reč feničansku („afar” što znači „prašina”) ili berbersku („ifri” što znači „pećina”) i primenjujući je na čitav kontinent, tada u svesti ograničen na Severnu Afriku zapadno od Nila (veći deo tog prostora je nazivan Libijom, i „Libija” i „Afrika” se tokom rane antike dosta preklapaju).

S Evropom je slučaj sličan onom Azije; „Evros” („široko”) prvobitno je bio naziv samo za severne krajine grčkog sveta, dakle, današnje severnogrčke, bugarske, makedonske i srpske krajeve, pa se čak i reka Marica zvala Evros; pre ili posle, naziv oblasti se stopio s mitom o feničanskoj princezi Evropi, onoj što je „široko zagledana”.

„Silovanje Evrope”, Ticijan, 1560—1562. Foto: Wikimedia/ Isabella Stewart Gardner Museum/David Mathews

Ovo nije priča o etimologiji naziva kontinenata, ali je interesantno kao uvod, a i zbog konteksta, jer je čitav naš kontinent (uz sve ograde u pogledu proizvoljnosti povezanih s definisanjem kontinenata) dobio ime po toj princezi, kćeri Agenora, kralja tirskog, ovaploćenju ženske lepote, koju je Zevs Munjobija oteo i zaveo (ili silovo; u mitologiji gotovo da nema razlike).

Zevs ju je video na obalama Fenikije kako se igra sa svojim drugaricama, i toliko ga je zanela, da se našao preplavljen požudom za njom. Zato je uzeo obličje prekrasnog bika bleštavih rogova, i umešao se u krdo njenog oca; dok je sa drugaricama skupljala cveće, videla ga je tako veličanstvenog i morala ga je da dotakne i — zajaše.

Zevs je samo to čekao: s njom na leđima potrčao je ka moru i zaplivao ka Kritu, gde je povratio ljudski oblik i pario se s njom pod jednim zimzelenim drvetom, tek tamo joj otkrivši svoj pravi identitet.

Toliko ju je zavoleo da joj je podario ogrlicu koju je božanski kovač Hefest skovao, bronzanog automatona Talosa da čuva ostrvo (pomenutog u tekstu o Medeji), psa goniča Lelapa koji nikada nije propuštao da uhvati gonjeni plen, i koplje koje nikada ne promašuje cilj.

„Otmica Evrope”, Feliks Valoton, 1908. Foto: Wikimedia/ Kunstmuseum Bern/Félix Vallotton

Kralju Olimpljana Evropa je rodila tri mudra i velika sina, koja su kasnije postali sudije u Podzemlju: Minoja (graditelja Knonosa, i Lavirinta u njemu, čega smo se već dotakli u ranijim tekstovima), Radamanta i Sarpedona, kojem međutim nije uvek pridavana ovakva genealogija.

Postoji u stvari nekoliko Sarpedona u grčkoj mitologiji; ovom Sarpedonu, koji je uvek trojanski heroj u sukobu s Grcima, majka je ponekad Laodamija, kći Belerofonta i Filonoje, kralja i kraljice Likije; a postoji i trački Sarpedon kojeg zbog drskosti ubija Herakle.

Posle se Evropa udala za jednog od kraljeva Krita, Asteriona, koji je usvojio njene sinove i učinio je kraljicom. Ali u međuvremenu je njen otac Agenor očajavao, i takav poslao svoje sinove da pretraže celu zemlju i da mu se ne vraćaju bez kćerke.

Bilo ih je četvorica (izvori se ne slažu oko njihovog broja i imena, ali ne možemo navoditi sve suprotstavljene verzije mita, ima ih previše; izaberimo jednu): Kilik, Tasos, Fenik i Kadmo.

„Evropa”, Leon de Pas, 1997; nalazi se u briselskoj tzv. Evropskoj četvrti. Foto: Wikimedia/JLogan

Prvi je odustao od dalje potrage u Maloj Aziji, i osnovao kraljevinu, koja je dobila ime Kilikija; s drugim je bilo slično, on je ostao na ostrvu koje je dobilo ime Tasos; treći je otišao u Afriku ili Aziju, ili se vratio kući, pa je po njemu Fenikija dobila ime.

Kadmo, najmlađi i sestrin najvoljeniji, otišao je u Delfe da pita za savet; Pitija ga je uverila da mu je sestra živa i zdrava, nego da on po izlasku zaprati kravu koja nikad nije nosila jaram, i gde ga ona odvede, da tamo osnuje grad: tako je nastala Teba (doduše, posle brojnih Kadmovih izazova i pustolovina, ali to je već priča za drugi dan).

Posle Evropine smrti, neutešni Zevs se preobrazio u sazvežđe, uzevši oblik belog bika kojim ju je zaveo: to je današnje sazvežđe Bika.

Jedan mesec Jupitera, planete nazvane po rimskom pandamu Zevsu, nosi ime Evrope, one koju je Zevs odneo preko mora; pukim slučajem, vekovima nakon što je dobio to ime, utvrđeno je da postoji velika verovatnoća da se ispod površine tog meseca krije more.

(Telegraf.rs)