Zašto ljudi nemaju krzno po čitavom licu i telu?

Ljudsko lice se u poređenju sa životinjskim bitno razlikuje po tome što čovek skoro da nema dlaka po licu. Naravno, neki muškarci nose bradu ili brkove, ali i pored toga već deo čovečjeg lica ostaje nepokriven dlakom.

Preporučujemo

Još uvek se debatuje o razlozima zašto su ljudi izgubili dlake na telu. Neki istraživači misle da je razlog tome bio da bi se telo oslobodilo parazita, kao što su vaške i tako postalo atraktivnije za suprotni pol, jer time poručuju da su čisti, piše BBC.

Drugi kažu da smo većinu dlaka izgubili radi lakšeg hlađenja organizma. Ipak ima i onih koji se pitaju da li je razlog tome taj što starimo sporije i živimo duže od nekih vrsta primata.

Neurobiolog iz Bostona Jet Mark Čangizi ima intrigantno objašnjenje za nedostatak dlaka na ljudskom licu u poređenju sa drugim primatima. Razlog je, kaže, taj što ljudska lica rade po principu prstenova raspoloženja.

Sredinom 1970-ih u modi su bili takozvani prstenovi raspoloženja (mood rings). Kamen na takvom prstenu menjao je boju zavisno od raspoloženja osobe koja ga je nosila. Tačnije, prstenje je tako bilo dizajnirano tako da je na osnovu temperature tela menjalo boju. Prsten bi postao zelen od zavisti, crven od stida, dok je tugu označavala plava.

Čangizi i njegove kolege istraživači smatraju da na sličan način ljudska lica pokazuju emocije. Oni su podsetili da lica i genitalije nekih primata menjaju boju zahvaljujući fiziologiji kože.

- Za društvene životinje, kao što su primati, to je jedan od najznačajnijih načina da pokažu kompetentnost u odnosu na ostale članove čopora - navodi on.

Većina sisara, kao što su psi, konji ili medveda, vide samo kombinacije dve boje, tačnije oni vide samo žute, plave ili zelene koja se dobije kada se pomešaju plava i žuta, kao i jačinu osvetljenja. Ali ljudi i neki drugi primati imaju i treću osobinu, a to je da su osetljivi na srednje talase svetlosti i to znači da oni mogu videti mnogo više boja.

Koja je boja ljudske kože je, takođe, diskutabilno pitanje. Većina ih deli na bele, crne i braon, međutim i tamnija koža može pocrveneti, ali i poplaveti kod određenih poremećaja, ili pak biti žuta što često i primetimo jer tada kažemo da nam ta osoba ne izgleda zdravo.

Sve u svemu, Čangizi je posmatrajući 97 vrsta različitih primata došao do zaključka da je koža lica evoluirala kako bi omogućila bolju signalizaciju svima ostalima i da je to razlog što su nam lica "ćosava".

(Telegraf.rs / Tanjug)