• 0

REVOLUCIONARNO OTKRIĆE: Matičnim ćelijama do zdravog srca

- Regenerativna medicina i tretman matičnim ćelijama predstavljaju sadašnjost i budućnost medicine - poručuje dr Tomislav Jovanović, profesor na Medicinskom fakultetu

  • 0

Profesor Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Tomislav Jovanović tvrdi da u ljudskom srcu mogu da se stvore nove ćelije uz pomoć matičnih ćelija i na taj način umanje posledice koje je ovom mišiću naneo infarkt.

Naime, nakon što je penzionisani patolog sa Vojnomedicinske akademije u Beogradu profesor Vujadin Tatić u "Vojnosanitetskom glasniku" objavio rad, u kojem je izneo otkriće da je u srcu 177 obdukovanih pacijenata, umrlih posle drugog infarkta, našao potpuno očuvane ćelije na mestu ožiljka od prvog srčanog udara, stručnjaci iz različitih oblasti suočili su mišljenja o tome da li se ćelije srca mogu obnoviti.

- U samom srcu uvek postoje izvesne rezerve kardiomiocita, to jest srčanih ćelija, koje i posle infarkta srcu omogućavaju da nastavi da radi. U ranoj životnoj dobi postoji i mogućnost deobe ovih ćelija. Nove ćelije u srcu mogu se javiti i nakon ubrizgavanja matičnih ćelija, što je sada veoma zastupljena metoda u razvijenom svetu. Nije tačno da dosadašnje implantacije matičnih ćelija u srce nisu dale značajan klinički efekat – kaže klinički fiziolog, profesor Jovanović.

Inače, fiziologija je nauka koja se bavi proučavanjem normalnih funkcija ljudskih organa, a dr Jovanović se bavi eksperimentalnom kardiologijom, kako kaže, čitavog života. On navodi da danas širom Amerike u kliničku praksu ulazi korišćenje matičnih ćelija za tretman niza srčanih oboljenja. Dr Jovanović kaže kako je šira upotreba matičnih ćelija zaista započela u zemljama poput Tajlanda, Indije i delovima Rusije.

- Ako postavljate pitanje zašto su ove metode počele da se primenjuju prvo u ovim zemljama, jedini razlog je što je u njima bilo najjednostavnije doći do embrionih ćelija. Te ćelije daju se, na primer, direktno u srce kod akutnog infarkta. One su, naučno rečeno, nediferencirane, ali imaju sposobnost takozvanog kućenja, brzo se vezuju za oštećeno mesto, ali je veoma važan faktor diferencijacije, koji im omogućava da prelaze iz opšte, multipotentne ćelije u transformisanu ćeliju srca, a kako se to postiže, tajna je svake laboratorije - objašnjava dr Jovanović.

On podseća kako je uobičajeno da se kaže da je srce plemeniti organ, ali u njemu ima mnogo više vezivnog i fibroznih vlakana nego neki drugi mišić. Ako su ove tvrdnje tačne zašto se onda u vreme kada srce savremenog čoveka mnogo trpi i puca i kada je broj infarkta veći nego ikada pre, ubrizgavanje matičnih ćelija ne koristi u većem procentu?

- Reč je o skupoj metodi i skupoj tehnologiji, a potrebni su i posebni uslovi – odgovara dr Jovanović.

(M. S. / Izvor: Politika / Foto: Novosti.rs)

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Preporuka sa Weba

by Content Exchange

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima