ŽIVIŠ BRZO, UMREŠ MLAD: Rizično je biti muzička zvezda

Tim naučnika iz Velike Britanije sproveo je neobično istraživanje na temu životnog veka slavnih pop, rok, pank i hip-hop zvezda. Ispostavilo se da oni u proseku žive znatno kraće od čoveka koji se bavi nekim drugim zanimanjem.

Na uzorku od 1.489 velikana muzičke scene koji su stvarali proteklih 50 godina i nalazili se u samom vrhu lista izvođača utvrđeno je da je čak 9,2 odsto od njih preminulo u ranoj mladosti i to najćešće zbog faktora koji su uključivali nasilje i zloupotrebu alkohola ili droge.

Proučavanjem biografija zvezda utvrđeno je da su mnogi od njih imali negativna iskustva u detinjstvu kao što su fizičko, psihičko ili seksualno zlostavljanje, što takođe predstavlja jedan od faktora rizika za preuranjenu smrt. Studijom je dokazano da bogatstvo i slava ne mogu da zaštite pojedince od ranije proživljenih trauma. Šta više, novostečena raskoš i glamurozni stil života mogu čak da pogoršaju stvari.

I u Americi i u Evropi manje šanse za dug život imali su oni izvođači koji su se opredelili za solo karijeru. Naučnici ostavljaju mogućnost da je to tako zato što članovi bendova omogućavaju uzajamni mehanizam podrške jedni drugima koji pruža i određene zaštitne efekte kad je u pitanju psiho-fizičko zdravlje.

Ipak, šezdesete i sedamdesete bile su posebno fatalne za rok zvezde. Najupečatljiviji među njima svakako su Dženis Džoplin, Džimi Hendriks, Džim Morison i Džon Lenon. Primera radi, 87,6 odsto američkih vršnjaka nadživelo je kralja roka Elvisa Prislija.

Razvojem muzičke industrije osamdsetih godina povećale su se šanse da muzičari novih generacija manje podlegnu raznoraznim štetnim iskušenjima. Ovo se objašnjava time što je došlo do promena i biti muzička zvezda nije više toliko stvar bunta, već profesionalna karijera kao i svaka druga. Ipak, i novo doba je odnelo svoje žrtve, kao što su Kurt Kobejn, Ejmi Vajnhaus ili Tupak Šakur.

(Telegraf.rs)