Koliko je kofein zapravo štetan?

Došlo je vreme za preispitivanje bezbednosti kofeina. Poslednji put ovaj sastojak se našao pod lupom stručnjaka pedesetih godina prošlog veka kada je ispitivano njegovo dejstvo u gaziranim pićima. Od tada, njegova primena se proširila, ali niko nije posvetio pažnju njegovom delovanju.

Naime, 2011. godine broj ljudi koji su završili u hitnoj pomoći nakon uzimanja energetskog pića je porastao na 20.000, što je dvostruko veća brojka nego ranije. I dok prizvođači koji ga koriste smatraju kofein potpuno bezbednim, s druge strane postoje dokazi koji ukazuju na sve češće "trovanje kofeinom" u svetu.

Ipak, ni stručnjaci još nisu usaglašeni oko njegovog dejstva. Nedavno rađeno istraživanje sa Harvarda je ukazalo na to da konzumacija kafe nema nikakve ozbiljne posledice po zdravlje. Takođe, mnoge druge studije su pokazale da umereno konzumiranje kofeina može čak da bude pozitivno i da smanji rizik od raka prostate, dojke ili dijabetesa tipa dva. 

Podeljena mišljenja su navela američku Agenciju za hranu i lekove da ispita koja je dozvoljena doza kofeina koju čovek sme da unese, s obzirom na činjenicu da je na godišnjem nivou ta brojka oko 120.000 tona kofeina. Prema studiji, maksimalno dozvoljena količina ovog sastojka u toku dana je 400 miligrama, što je količina koja se nalazi u četiri do pet šoljica kafe. 

Iako se kofein u američkoj regulativi smatra bezbednim, prekomerne doze mogu dovesti i do smrti. Jedan američki tinejdžer umro je od tableta s kofeinom koje je uzimao u fazi traženja posla.

Iako nauka još nije u potpunosti usaglašena oko ove supstance, treba biti na oprezu i voditi računa o mogućim posledicama koje može da izazove najpopularnija "psihoaktivna droga" na svetu.

(Tamara Milić)