• 0

Pećinski ljudi su se brinuli o svojim bakama i dekama

Ljudi koji napuštaju svoje roditelje i ne brinu o njima kada uđu u godine sada više nemaju ama baš nikakvog izgovora. Još su naši prapreci znali koliko je ljudskost važna, pa su se i sami brinuli o svojim starima

  • 0

Praljudi su se brinuli o svojim starima, što pokazuje i nalazište u centralnoj Francuskoj gde je pronađen grob starog neandertalca koji pre smrti nije mogao da hoda, izgubio je sve zube. Iz arheoloških nalaza vidi se da su se o njemu su njegovi saputnici brinuli sve do kraja života, a potom ga i sahranili.
Studija je rezultat trinaestogodišnjeg istraživanja nalazišta La Šapel o Sent u centralnoj Francuskoj. Grobnica je pronađena 1908. godine kao i kosti hendikepiranog starca, što je tada doprinelo shvatanju pećinskih ljudi kao tupavih, pogrbljenih kreatura.


Tokom godina, pažljivijom analizom nalazišta i otkrićem drugih u Evropi, došlo se do zaključka da su neandertalci i te kako bili humani i brinuli o svojim starima.
- Stručnjaci su sada isključili mogućnost da je pećina nastala prirodnim putem, već su sigurni da je iskopana. U njoj su pored starca pronađeni ostaci još tri osobe iako se ne zna da li su dvoje dece i jedna odrasla osoba bili u rodbinskoj vezi, pa čak i da li su bili savremenici 50.000 godina starog čoveka, kaže vođa tima Vilijam Rendu.

Ko je starac i dalje je misterija, ali stručnjaci Francuskog nacionalnog centra za istraživanja, Univerziteta Bordo i privatne firme Arheosfera smatraju da je bio važna osoba za grupu neandertalaca s kojima je živeo.
- Njegovi saputnici ne samo da su se pobrinuli za njegovo telo već su se brinuli o njemu dok je bio živ, naročito poslednjih meseci - rekao je Rendu AFP-u.

U okolini su pronađene i kosti jelena i bizona, ali stanje ovih kostiju pokazuje da je stari Neandertalac pažljivije sahranjen.
- Da su samo hteli da se reše njegovog tela ostavili bi ga napolju gde bi ga životinje pojele . Umesto toga, iskopali su rupu duboku jedan metar, koristeći oruđe koje su imali - kamen, drvo, komade kostiju. Dugo su radili na nečemu što nije bilo suštinski povezano sa preživljavanjem već samo da bi zaštitili telo ovog čoveka - dodao je on aludirajući na dobro utabanu zemlju oko groba.
(Telegraf.rs / Tanjug)

Podelite vest:

Pošaljite nam Vaše snimke, fotografije i priče na broj telefona +381 64 8939257 (WhatsApp / Viber / Telegram).

Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.

Komentari

Google preporuke

Najnovije vesti

Dozvoljavam da mi Telegraf.rs šalje obaveštenja o najnovijim vestima